Први кинеско-јапански рат

Први кинеско-јапански рат
Део Дипломатија Великих сила (1871—1913)
Први кинеско-јапански рат, велике битке и покрети трупа
Време: 25. јул 1894 – 17. април 1895. Место: Кореја, Манџурија, Тајван, Жуто море Исход: Јапанска победа Територијалне промене: Кина уступа Тајван, Пенгху и Лиаодонг Јапану.
Сукобљене стране
Јапанско царство	Династија Ћинг
Команданти и вође
Муцухито Ито Хиробуми Кодама Гентаро Јамагата Аритомо Нозу Мичицура Амајама Ивао Ито Сукејуки	Цар Гуанг-сји из династије Ћинг Циси Ли Хонгзханг Лиу Кунији Сонг Кинг Динг Ручанг † Лиу Бучан † Ије Жичао Зуо Баогуји †
Јачина
240,616 војника	630,000 војника
Жртве и губици
1.132 мртвих 3.758 рањених 285 умрло је од рана 11.894 умрло је од болести	35.000 мртвих и рањених

Први кинеско-јапански рат (25. јул 1894—17. април 1895) се водио између кинеске династије Ћинг и Меиџијевског Јапана, првенствено око контроле над Корејом. Након више од шест месеци непрекидних успеха јапанских копнених и поморских поморских снага и пада кинеске луке Вејхај, кинеско вођство је затражило мир у фебруару 1895. године. Рат је окончан миром из Шимоносекија, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану.

Рат је показао неуспех покушаја династије Ћинг да модернизује своју војску и одбије претње свом суверенитету, нарочито у поређењу са Јапаном након Меиџи обнове. По први пут регионална доминација у источној Азији прешла је са Кине на Јапан; престиж династије Ћинг, заједно са класичном традицијом у Кини, је задобио велики ударац. Понижавајући губитак Кореје као вазална држава изазвао је невиђено негодовање јавности. У оквиру Кине пораз је био катализатор за низ политичких превирања које су предводили Суен Јатсен и Канг Јувеј, што је кулминирало револуцијом из 1911.

Позадина

Након два века јапанској политици самоизолације под шогунима из Едо периода дошао је крај када је земља била приморана да се отвори за трговину након америчке интервенције 1854. године. У годинама након Меиџи обнове 1868. и пада шогуна, Јапан се преобразио из феудалног друштва у модерну индустријску државу. Јапанци су слали делегације и студенте широм света да уче и прихвате западне вештине и знање, са намером да начине Јапан равним са западним силама. Кореја је наставила са покушајима да одбије странце, одбијајући амбасаде из страних земаља и отварањем ватре на бродове у близини својих обала. На почетку рата, Јапан је имао корист од три деценије реформи, што је учинило Кореју назадном и рањивом.

Сукоб у Кореји

Сатирична карикатура из једног британског часописа која показује победу "малог" Јапана над "великом" Кином.

Као новонастала сила, Јапан је окренуо своју пажњу ка суседној Кореји. У интересу своје безбедности, Јапан је желео да спречи било коју другу силу да припоји или да доминира Корејом, или барем да се осигура ефективна независност Кореје, и био је одлучан да оконча вековима стару кинеску врховну власт. Како је пруски саветник мајор Клеменс Мекел објаснио јапанској војсци, Кореја је била "бодеж уперен у срце Јапана". Осим тога, Јапан је схватао потенцијалне економске користи од корејских резерви угља и руде гвожђа за све већу индустријску базу у Јапану, и од увоза пољопривредних производа Кореје да нахрани све већу јапанску популацију.

Након неколико сукоба између корејских изолациониста и Јапанаца, Јапан је 27. фебруара 1876. године наметнуо Јапанско-корејски споразум из 1876., што је приморало Кореја да се отвори за јапанску трговину. Сличне уговори су потписани између Кореје и других земаља.

Кореја је традиционално била вазална држава династије Ћинг, која је имала велики утицај на конзервативне корејске званичнице окупљене око краљевске породице династије Јосон. Мишљење у самој Кореји је било подељено: конзервативци желили да се задржи традиционални однос према Кини, а реформисти су хтели да приђу Јапану и западним земљама. Након два Опијумска рата против Британаца у 1839. и 1856., као и Кинеско-француског рата, Кина није била у стању да се одупре угрожавањима са стране западних сила. Јапан је видео прилику да преузме положај Кине у стратешки важној Кореји.

Литература

• Duus, Peter (1976). The Rise of Modern Japan. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-20665-2. 
• Duus, Peter (1998). The Abacus and the Sword: The Japanese Penetration of Korea. University of California Press. ISBN 978-0-520-92090-3. 
• Schencking, J. Charles (2005). Making Waves: Politics, Propaganda, And The Emergence Of The Imperial Japanese Navy, 1868-1922. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4977-0. 
• Evans, David C; Peattie, Mark R (1997). Kaigun: strategy, tactics, and technology in the Imperial Japanese Navy, 1887—1941. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8. 
• Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600. 
• Jansen, Marius B. (1995). The Emergence of Meiji Japan. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-48405-3. 
• Li, Xiaobing (2012). China at War: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 401. ISBN 978-1-59884-416-0. 
• Paine, S. C. M. (2005). The Sino-Japanese War of 1894-1895: Perceptions, Power, and Primacy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61745-1. 
• Palais, James B. (1975). Politics and Policy in Traditional Korea. Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-68770-7. 
• Rao, B.V. (2005). History of Asia. Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 98. ISBN 978-81-207-9223-4. 
• Sondhaus, Lawrence (2001). Naval Warfare, 1815—1914. Routledge. ISBN 978-0-415-21477-3. 
• Weissenbacher, Manfred (2009). Sources of Power: How Energy Forges Human History. ABC-CLIO. стр. 339. ISBN 978-0-313-35626-1. 

Спољашње везе

• 程映虹︰從"版畫事件"到《中國向西行進》Peter Perdue 濮德培和中國當代民族主義
• Detailed account of the naval Battle of the Yalu River by Philo Norton McGiffen
• Under the Dragon Flag — My Experiences in the Chino-Japanese War by James Allan' на сајту Пројекат Гутенберг
• Print exhibition at MIT
• The Sinking of the Kowshing – Captain Galsworthy's Report
• SinoJapaneseWar.com A detailed account of the Sino-Japanese War
• The Sino-Japanese War of 1894–1895: as seen in prints and archives