Први кинеско-јапански рат
| Први кинеско-јапански рат | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Дипломатија Великих сила (1871—1913) | |||||||||
 Први кинеско-јапански рат, велике битке и покрети трупа | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Јапанско царство |
 Династија Ћинг | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
 Муцухито Ито Хиробуми Кодама Гентаро Јамагата Аритомо Нозу Мичицура Амајама Ивао Ито Сукејуки |
Цар Гуанг-сји из династије Ћинг Циси Ли Хонгзханг Лиу Кунији Сонг Кинг Динг Ручанг † Лиу Бучан † Ије Жичао Зуо Баогуји † | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 240,616 војника | 630,000 војника | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
|
1.132 мртвих 3.758 рањених 285 умрло је од рана 11.894 умрло је од болести | 35.000 мртвих и рањених | ||||||||
Први кинеско-јапански рат (25. јул 1894—17. април 1895) се водио између кинеске династије Ћинг и Меиџијевског Јапана, првенствено око контроле над Корејом. Након више од шест месеци непрекидних успеха јапанских копнених и поморских поморских снага и пада кинеске луке Вејхај, кинеско вођство је затражило мир у фебруару 1895. године. Рат је окончан миром из Шимоносекија, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану.[1]
Рат је показао неуспех покушаја династије Ћинг да модернизује своју војску и одбије претње свом суверенитету, нарочито у поређењу са Јапаном након Меиџи обнове. По први пут регионална доминација у источној Азији прешла је са Кине на Јапан; престиж династије Ћинг, заједно са класичном традицијом у Кини, је задобио велики ударац. Понижавајући губитак Кореје као вазална држава изазвао је невиђено негодовање јавности. У оквиру Кине пораз је био катализатор за низ политичких превирања које су предводили Суен Јатсен и Канг Јувеј, што је кулминирало револуцијом из 1911.[тражи се извор]
Позадина[уреди | уреди извор]
Након два века јапанској политици самоизолације под шогунима из Едо периода дошао је крај када је земља била приморана да се отвори за трговину након америчке интервенције 1854. године. У годинама након Меиџи обнове 1868. и пада шогуна, Јапан се преобразио из феудалног друштва у модерну индустријску државу. Јапанци су слали делегације и студенте широм света да уче и прихвате западне вештине и знање, са намером да начине Јапан равним са западним силама.[2] Кореја је наставила са покушајима да одбије странце, одбијајући амбасаде из страних земаља и отварањем ватре на бродове у близини својих обала. На почетку рата, Јапан је имао корист од три деценије реформи, што је учинило Кореју назадном и рањивом.[тражи се извор]
Сукоб у Кореји[уреди | уреди извор]
Као новонастала сила, Јапан је окренуо своју пажњу ка суседној Кореји. У интересу своје безбедности, Јапан је желео да спречи било коју другу силу да припоји или да доминира Корејом, или барем да се осигура ефективна независност Кореје, и био је одлучан да оконча вековима стару кинеску врховну власт. Како је пруски саветник мајор Клеменс Мекел објаснио јапанској војсци, Кореја је била "бодеж уперен у срце Јапана".[3] Осим тога, Јапан је схватао потенцијалне економске користи од корејских резерви угља и руде гвожђа за све већу индустријску базу у Јапану, и од увоза пољопривредних производа Кореје да нахрани све већу јапанску популацију.[4][5]
Након неколико сукоба између корејских изолациониста и Јапанаца, Јапан је 27. фебруара 1876. године наметнуо Јапанско-корејски споразум из 1876., што је приморало Кореја да се отвори за јапанску трговину. Сличне уговори су потписани између Кореје и других земаља.[6]
Кореја је традиционално била вазална држава династије Ћинг, која је имала велики утицај на конзервативне корејске званичнице окупљене око краљевске породице династије Јосон. Мишљење у самој Кореји је било подељено: конзервативци желели да се задржи традиционални однос према Кини, а реформисти су хтели да приђу Јапану и западним земљама. Након два Опијумска рата против Британаца у 1839. и 1856, као и Кинеско-француског рата, Кина није била у стању да се одупре угрожавањима са стране западних сила. Јапан је видео прилику да преузме положај Кине у стратешки важној Кореји.[тражи се извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Paine 2005, стр. 265-266.
- ^ Jansen 2002, стр. 335.
- ^ Duus 1976, стр. 125.
- ^ Li 2014, стр. 401.
- ^ Weissenbacher 2009, стр. 339.
- ^ Rao 2005, стр. 98.
Литература[уреди | уреди извор]
- Duus, Peter (1976). The Rise of Modern Japan. Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-20665-2.
- Duus, Peter (1998). The Abacus and the Sword: The Japanese Penetration of Korea. University of California Press. ISBN 978-0-520-92090-3.
- Schencking, J. Charles (2005). Making Waves: Politics, Propaganda, And The Emergence Of The Imperial Japanese Navy, 1868-1922. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4977-0.
- Evans, David C; Peattie, Mark R (1997). Kaigun: strategy, tactics, and technology in the Imperial Japanese Navy, 1887—1941. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8.
- Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 9780674003347. OCLC 44090600.
- Jansen, Marius B. (1995). The Emergence of Meiji Japan. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-48405-3.
- Li, Xiaobing (2012). China at War: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 401. ISBN 978-1-59884-416-0.
- Paine, S. C. M. (2005). The Sino-Japanese War of 1894-1895: Perceptions, Power, and Primacy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61745-1.
- Palais, James B. (1975). Politics and Policy in Traditional Korea. Harvard University Asia Center. ISBN 978-0-674-68770-7.
- Rao, B.V. (2005). History of Asia. Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 98. ISBN 978-81-207-9223-4.
- Sondhaus, Lawrence (2001). Naval Warfare, 1815—1914. Routledge. ISBN 978-0-415-21477-3.
- Weissenbacher, Manfred (2009). Sources of Power: How Energy Forges Human History. ABC-CLIO. стр. 339. ISBN 978-0-313-35626-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- 程映虹︰從"版畫事件"到《中國向西行進》Peter Perdue 濮德培和中國當代民族主義
- Detailed account of the naval Battle of the Yalu River by Philo Norton McGiffen
- Under the Dragon Flag — My Experiences in the Chino-Japanese War by James Allan' на сајту Пројекат Гутенберг
- Print exhibition at MIT
- The Sinking of the Kowshing – Captain Galsworthy's Report
- SinoJapaneseWar.com A detailed account of the Sino-Japanese War
- The Sino-Japanese War of 1894–1895: as seen in prints and archives
