Ševrolet epika
| Ševrolet epika | |
|---|---|
_LS_sedan_(2016-01-07).jpg) Ševrolet epika | |
| Pregled | |
| Proizvođač | Ševrolet |
| Proizvodnja | 2006. – 2014. |
| Montaža | Južna Koreja, Kina |
| Karoserija i šasija | |
| Klasa | automobili srednje klase |
| Karoserija | 4 vrata – sedan |
| Pogonski agregat | |
| Motor | benzin 1.8, 2.0, 2.5 L dizel 2.0 L |
| Stepen prenosa | 5 stepeni (manuelni) 4/5/6 stepeni (automatik) |
| Veličine | |
| Međuosovinsko rastojanje | 2700 |
| Dužina | 4805 |
| Širina | 1810 |
| Visina | 1450 |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Daevu magnus Ševrolet evanda |
| Naslednik | Ševrolet malibu |
Ševrolet epika (engl. Chevrolet Epica), unutrašnja oznaka V250, automobil srednje klase koji je proizvodila američka fabrika automobila Ševrolet. Proizvodio se u Južnoj Koreji, u pogonu Daevua od 2006. do 2011. godine, a u Kini do 2014. godine.
U Australiji i Novom Zelandu automobil se prodavao kao Holden epika, na Islandu kao Ševrolet toska, a u Južnoj Koreji kao Daevu toska. U nekim zemljama, nakon lansiranja, kratko je nosio i ime Daevu veronika.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Epika je predstavljena u februaru 2006. godine, zajedno sa SUV-om kaptivom, koji je zvanično prvi put javno prikazan na sajmu automobila u Ženevi u martu 2006. godine, zamenjujući Ševrolet evandu, koja je predstavljena u proleće 2002. godine kao Daevu evanda.[1]
Bio je malo veći od svog prethodnika evande, ali međuosovinsko rastojanje od 2700 mm ostalo je isto. Zadnji deo je sada bio zaobljen, farovi od prozirnog stakla bili su veći, a bočna svetlost je bila uzlazna. Za azijska tržišta, vozilo je 2009. godine dobilo dozvolu u kojem je modifikovan prednji branik sa hromiranim obodom rešetke. U leto 2010, vozilo je revidirano, što se ogleda u modifikovanoj instrument tabli i u novim zadnjim svetlima sa čvrstom trakom bez hromiranih obloga. Od septembra 2010. godine, epika se više nije pojavljivala na nemačkom tržištu.
Krajem 2011, proizvodnja epike za Evropu je prekinuta, jer je postepeno zamenjena Ševrolet malibuom. Godine 2012, vozilo je dobilo još jedan fejslift za kinesko tržište, a prvi put je javno prikazano na tamošnjem auto-salonu iste godine. Šangaj GM je proizvodio epiku do 2014. godine i te godine isporučio 14.950 jedinica.[2]
Oprema[uredi | uredi izvor]
Osnovne karakteristike epike ls su ABS, šest vazdušnih jastuka, klima-uređaj, cd-mp3 radio, svetla za maglu i grejač vetrobranskog stakla. U višoj opremi lt je imao automatsku kontrolu klime, pomoć pri parkiranju, električno preklapanje spoljašnjih retrovizora sa ugrađenim led pokazivačima, električno podesivim i grejanim kožnim sedištima, putnim računarom, cd šaržerima, tempomatom, senzorom za kišu i elektronskom kontrolom stabilnosti (ESC).[1]
Automobil nije testiran na evropskim testovima sudara, ali je zato učestvovao u Australiji na tamošnjim testovima kao Holden epika 2007. i 2008. godine osvojivši 4 od maksimalnih 5 zvezdica za bezbednost.[3]
Motori[uredi | uredi izvor]
Na početku prodaje u leto 2006. godine, postojala su dva poprečno postavljena šestocilindrična motora sa 2.0 ili 2.5 litarskom zapreminom. U martu 2007. godine dodan je novi 2.0-litarski turbo-dizel motor sa komon rejlom od 110 kW, koji je razvijen zajedno sa VM Motori. Sve tri verzije zadovoljile su euro 4 standard i ostvarile emisiju CO2 od nešto više od 200 g/km. U Južnoj Koreji je bio dostupan i 1,8-litarski e-tec II motor snage 90 kW (120 KS).[1]
Za dva dvolitarska motora, 5-brzinski ručni menjač je bio standardan, na zahtev, bio je elektronski kontrolisan šestostepeni automatski menjač GM-a sa ručnim odabirom stepena prenosa, dok je 2.5-litarski motor bio ponuđen samo sa automatskim menjačem. U početku, dvolitarski benzinski motor je takođe bio ponuđen sa elektronski kontrolisanim petostepenim automatskim menjačem od japanskog dobavljača Aisin Seiki, čija je osobitost bila prenosni omer 1:1 u petoj brzini. 1.8-litarski motor je imao ili petostepeni ručni ili četvorostepeni automatski prenos.
Za dva benzinska motora bio je dostupan LPG sistem. Umesto rezervnog točka instaliran je rezervoar za gas kapaciteta 60 litara TNG-a. Tako se povećao ne samo domet vozila, već i niži troškovi goriva i manje emisije zagađivača.
| Model | Motor | Cilindri/ventili | Zapremina | Snaga | Obrtni moment | Potrošnja | Proizvodnja |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1.8 | benzin | R4 / 16 | 1796 cm³ | 90 kW (120 KS) | 165 Nm | 03.2006–12.2011 | |
| 2.0 LS/LT | benzin | R6 / 24 | 1993 cm³ | 105 kW (141 KS) | 195 Nm | 8,2-8,9 l/100 km | 03.2006–12.2011 |
| 2.5 LT | benzin | R6 / 24 | 2492 cm³ | 115 kW (154 KS) | 237 Nm | 9,3 l/100 km | 03.2006–12.2011 |
| 2.0 LS/LT | dizel | R4 / 16 | 1991 cm³ | 110 kW (150 KS) | 320 Nm | 6,1-7,6 l/100 km | 01.2007–12.2011 |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „The New Chevrolet Epica” (na jeziku: engleski). automotoportal.com. Arhivirano iz originala 20. 04. 2008. g. Pristupljeno 11. 04. 2020.
- ^ „Chevrolet Epica from Shanghai-GM” (na jeziku: engleski). chinaautoweb.com. Pristupljeno 11. 04. 2020.
- ^ „Neopravdano zapostavljen” (na jeziku: srpski). automanijak.com. Pristupljeno 11. 04. 2020.
- ^ „Epica, technical specifications” (na jeziku: engleski). auto-data.net. Pristupljeno 11. 04. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- De.motor1: Chevrolet Epica: Evanda-Nachfolger kommt nach Genf (jezik: nemački)