Širokogrudi udvarač
Širokogrudi udvarač (šp. El amante liberal) je jedna od 12 Servantesovih novela iz zbirke Uzornih novela, objavljenih 1613. godine u izdanju Huana de la Kueste[1].
Tema[uredi | uredi izvor]
U ovoj noveli se objedinjuju elementi mavarskog romana sa elementima otmice i vizantijskog romana sa elementima priče o zatočeništvu[2], iako istovremeno sadrži i kritike vizantijskog romana. U noveli, osim glavne teme koja je ljubav, takođe se pojavljuju i teme sužanjstva koji sadrže autobiografske elemente.
Kratak sadržaj[uredi | uredi izvor]
Ova novela govori o begu i kasnijem venčanju dvoje zatočenika sa Kipra: Rikardo, sicilijanski plemić bio je zaljubljen u Leonisu, koja je opet bila zaljubljena u Kornelija. Kad su Kornelije i Rikardo izašli na dvoboj zbog Leonise, napali su ih Turci i uhvatili Rikarda i Leonisu, dok je Kornelije uspeo da pobegne[2].
U zatočeništvu, Rikardo i Leonisa su bili razdvojeni i oboje su mislili da je onaj drugi mrtav. Nakon mnogo dogodovština, na kraju se opet sreću i uspevaju da se dočepaju slobode. Kad su se vratili na Siciliju, Rikardo predaje Leonisu Korneliju, međutim, Leonisa sad tvrdi da voli Rikarda, a ne Kornelija i da želi s njim da ostane[2].
Uticaji[uredi | uredi izvor]
Smatra se da je izvor za ovu novelu Servantes tražio u Leukip i Klitofont Ahila Tacija, vizantijskog autora iz 3. veka.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Lj. Pavlović-Samurović u: Lj. Pavlović-Samurović, D. Soldatić. Španska književnost, Nolit, Beograd, 1985. str. 298.
- ^ a b v Chinga Espinoza, Juan Alberto. El Amante Liberal, Miguel de Cervantes Saavedra, en Monografías.com
 | Ovaj članak vezan za književnost Španije je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |