Широкогруди удварач
Широкогруди удварач (шп. El amante liberal) је једна од 12 Сервантесових новела из збирке Узорних новела, објављених 1613. године у издању Хуана де ла Куесте[1].
Тема[уреди | уреди извор]
У овој новели се обједињују елементи маварског романа са елементима отмице и византијског романа са елементима приче о заточеништву[2], иако истовремено садржи и критике византијског романа. У новели, осим главне теме која је љубав, такође се појављују и теме сужањства који садрже аутобиографске елементе.
Кратак садржај[уреди | уреди извор]
Ова новела говори о бегу и каснијем венчању двоје заточеника са Кипра: Рикардо, сицилијански племић био је заљубљен у Леонису, која је опет била заљубљена у Корнелија. Кад су Корнелије и Рикардо изашли на двобој због Леонисе, напали су их Турци и ухватили Рикарда и Леонису, док је Корнелије успео да побегне[2].
У заточеништву, Рикардо и Леониса су били раздвојени и обоје су мислили да је онај други мртав. Након много догодовштина, на крају се опет срећу и успевају да се дочепају слободе. Кад су се вратили на Сицилију, Рикардо предаје Леонису Корнелију, међутим, Леониса сад тврди да воли Рикарда, а не Корнелија и да жели с њим да остане[2].
Утицаји[уреди | уреди извор]
Сматра се да је извор за ову новелу Сервантес тражио у Леукип и Клитофонт Ахила Тација, византијског аутора из 3. века.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Љ. Павловић-Самуровић у: Љ. Павловић-Самуровић, Д. Солдатић. Шпанска књижевност, Нолит, Београд, 1985. стр. 298.
- ^ а б в Chinga Espinoza, Juan Alberto. El Amante Liberal, Miguel de Cervantes Saavedra, en Monografías.com
 | Овај чланак везан за књижевност Шпаније је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |