Šuštar
| Šuštar شوشتر | |
|---|---|
 Šuštar | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Iran |
| Pokrajina | Huzestan |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2016. | 101,878 [1] |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 32° 01′ 28″ S; 48° 30′ 45″ I / 32.0244° S; 48.5124° I |
| Vremenska zona | UTC+3:30, Iransko standardno vreme |
  Šuštar Šuštar na karti Irana | |
Šuštar (persijski: شوشتر; takođe romanizovan kao Shushtar i Shūshtar, i Shūstar)[2] je grad i glavni grad okruga Šuštar, provincija Huzestan, Iran.[3][4]
Šuštar je drevni grad-tvrđava, približno 92 km (57 mi) udaljen od Ahvaza, centra provincije. Veliki deo njegove poljoprivredne produktivnosti protekao je iz sistema za navodnjavanje koji je bio fokusiran na Band-e Kaisar, prvi branski most u Iranu.[5] Gradonačelnik Šuštra je Ahamd Asefi.
Istorija[uredi | uredi izvor]
U Elamitsko vreme Šuštar je bio poznat kao Adamdun. U ahemenidsko vreme njegovo ime je bilo Šurkutir. Savremeno ime, Šuštar, povezano je sa imenom drugog drevnog grada, Suza (ili Šuš, na persijskom izgovoru), i znači "veći (ili bolji) od Šuša."
Za vreme Sasanida, bio je ostrvski grad na reci Karun i izabran za letnju prestonicu. Reka je bila usmerena kroz most oko grada, dok su mostovi i glavne kapije u Šuštaru izgrađeni na istoku, zapadu i jugu. Nekoliko reka u blizini pogodovalo je proširenju poljoprivrede; uzgoju šećerne trske, glavni usev, datira iz 226. godine. Sistem podzemnih kanala nazvan Hanat, koji su reku povezivali sa privatnim rezervoarima kuća i zgrada, snabdevali su grad vodom za kućnu upotrebu i navodnjavanje, a takođe su se koristili i za skladištenje i snabdevanje vodom u vreme rata kada su glavne kapije bile zatvorene. Tragovi tih hanata se još uvek mogu naći u kriptama nekih kuća.
Ibn Batuta je posetio grad primetivši: "Na obe obale reke postoje voćnjaci i točkovi sa vodom, sama reka je duboka i nad njom, koja vodi do kapija putnika, postoji most na čamcima."[6]
Drevni zidovi tvrđave uništeni su pred kraj perioda Safavida.
Band-e Kaisar[uredi | uredi izvor]
Kaže se da je Band-e Kaisar ("Cezarova brana") lučni most izgrađen u rimskom stilu (pošto su u njegovoj izgradnji korišćeni rimski vojnici koji su bili zarobljeni) i prvi u državi koji je bio kombinovan sa branom.[5] Kada je sasanidski šah Šapur I pobedio rimskog cara Valerijana, priča se da je naredio zarobljenim rimskim vojnicima da naprave veliki most i branu koja se proteže na više od 500 metara.[7] Ležeći duboko na persijskoj teritoriji, građevina koja pokazuje tipične rimske građevinske tehnike postala je najistočniji rimski most i rimska brana.[8] Njegova dvostruka namena snažno je uticala na iransko građevinarstvo i bila je ključna u razvoju tehnika upravljanja vodama kod Sasanida.[9]
Prelivna brana dugačka oko 500 m iznad Karuna, iranske najiscrpnije reke, bila je jezgro strukture istorijskog hidrauličnog sistema Šuštara, velikog kompleksa za navodnjavanje iz koga je Šuštar dobijao svoju poljoprivrednu produktivnost,[10] i koji je proglašen svetskom baštinom od strane UNESKO-a 2009. godine.[11] Lučno nadgrađeni deo prelazio je preko važnog puta između Pasargada i glavnog grada Sasanida Ktesifona.[12] Most je mnogo puta popravljan u islamskom periodu a izašao je iz upotrebe krajem 19. veka, što je dovelo do degeneracije složenog sistema navodnjavanja.[13]
Stanovništvo i kultura[uredi | uredi izvor]
Stanovnici Šuštara, zvani Šuštaris, održavaju jedinstveno kulturno nasleđe koje se proteže do antičkih vremena i persijski dijalekt koji se razlikuje od njihove grupe.
Jezik[uredi | uredi izvor]
Šuštarski dijalekt se govori u Šuštaru i persijski je dijalekt.
Klima[uredi | uredi izvor]
Šuštar ima vruću polusušnu klimu (Koppenska klimatska klasifikacija BSh) sa izuzetno vrućim ljetima i blagim zimama. Padavine su veće od većine južnog Irana, ali su gotovo isključivo ograničene na period od novembra do aprila, mada u nekim slučajevima mogu preći 250 milimetara (9,8 inča) mesečno ili 600 milimetara (24 inča) godišnje.[14]
| Klima Šuštar | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 28,0 (82,4) |
29,0 (84,2) |
36,0 (96,8) |
40,5 (104,9) |
46,5 (115,7) |
50,0 (122) |
53,6 (128,5) |
52,0 (125,6) |
48,0 (118,4) |
43,0 (109,4) |
35,0 (95) |
29,0 (84,2) |
53,6 (128,5) |
| Maksimum, °C (°F) | 17,2 (63) |
19,6 (67,3) |
24,1 (75,4) |
30,0 (86) |
37,5 (99,5) |
43,7 (110,7) |
46,0 (114,8) |
44,9 (112,8) |
41,7 (107,1) |
34,8 (94,6) |
26,2 (79,2) |
19,3 (66,7) |
32,08 (89,76) |
| Prosek, °C (°F) | 10,8 (51,4) |
13,2 (55,8) |
17,3 (63,1) |
22,8 (73) |
29,9 (85,8) |
35,1 (95,2) |
37,0 (98,6) |
35,8 (96,4) |
32,0 (89,6) |
25,6 (78,1) |
17,9 (64,2) |
12,5 (54,5) |
24,16 (75,48) |
| Minimum, °C (°F) | 5,3 (41,5) |
6,8 (44,2) |
10,0 (50) |
14,7 (58,5) |
20,5 (68,9) |
23,8 (74,8) |
26,2 (79,2) |
25,5 (77,9) |
21,1 (70) |
16,2 (61,2) |
10,8 (51,4) |
6,8 (44,2) |
15,64 (60,15) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −9 (16) |
−4,0 (24,8) |
−2 (28) |
3,0 (37,4) |
10,0 (50) |
16,0 (60,8) |
19,0 (66,2) |
16,5 (61,7) |
10,0 (50) |
6,0 (42,8) |
1,0 (33,8) |
−2 (28) |
−9 (16) |
| Količina kiše, mm (in) | 100,6 (3,961) |
60,0 (2,362) |
50,2 (1,976) |
34,5 (1,358) |
9,2 (0,362) |
0,0 (0) |
0,2 (0,008) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
7,4 (0,291) |
39,1 (1,539) |
83,2 (3,276) |
384,4 (15,133) |
| Dani sa kišom | 9,9 | 8,1 | 8,1 | 6,5 | 3,0 | 0,0 | 0,1 | 0,0 | 0,0 | 2,1 | 6,2 | 8,0 | 52 |
| Relativna vlažnost, % | 75 | 68 | 59 | 49 | 32 | 22 | 24 | 28 | 29 | 40 | 59 | 73 | 46,5 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 131,6 | 158,4 | 192,3 | 217,7 | 272,5 | 325,6 | 322,7 | 317,0 | 291,3 | 234,8 | 158,2 | 121,9 | 2.744 |
| Izvor: NOAA (1961–1990) [15] | |||||||||||||
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Sahl el Tusari, srednjevekovni islamski naučnik i rani sufijski mistik rođen u Šuštaru
- Šejk Džafar Šuštari, istaknuti šiitski naučnik
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Statistical Center of Iran > Home”. www.amar.org.ir.
- ^ Šuštar can be found at GEOnet Names Server, at this link, by opening the Advanced Search box, entering "-3085511" in the "Unique Feature Id" form, and clicking on "Search Database".
- ^ The population of Shushtar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2019) farsnews.ir Retrieved 10 Oct 2018
- ^ The location of Shushtar dana.ir
- ^ a b Vogel 1987, str. 50
- ^ Battutah, Ibn (2002). The Travels of Ibn Battutah. London: Picador. str. 64. ISBN 9780330418799.
- ^ Smith 1971, str. 56–61; Schnitter 1978, str. 32; Kleiss 1983, str. 106; Vogel 1987, str. 50; Hartung & Kuros 1987, str. 232; Hodge 1992, str. 85; O'Connor 1993, str. 130; Huff 2010; Kramers 2010
- ^ Schnitter 1978, str. 28, fig. 7
- ^ Impact on civil engineering: Huff 2010; on water management: Smith 1971, str. 60f.
- ^ Length: Hodge 1992, str. 85; Hodge 2000, str. 337f.; extensive irrigation system: O'Connor 1993, str. 130
- ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Shushtar Historical Hydraulic System”. UNESCO World Heritage Centre.
- ^ Hartung & Kuros 1987, str. 232
- ^ Hodge 1992, str. 85; Hodge 2000, str. 337f.
- ^ „اداره کل هواشناسی استان چهارمحال و بختیاری”. www.chbmet.ir. Arhivirano iz originala 06. 02. 2020. g. Pristupljeno 26. 07. 2020.
- ^ „Shushtar Weather History”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 28. 12. 2012.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Hartung, Fritz; Kuros, Gh. R. (1987), „Historische Talsperren im Iran”, Ur.: Garbrecht, Günther, Historische Talsperren, 1, Stuttgart: Verlag Konrad Wittwer, str. 221—274, ISBN 3-87919-145-X
- Hodge, A. Trevor (1992), Roman Aqueducts & Water Supply, London: Duckworth, str. 85, ISBN 0-7156-2194-7
- Hodge, A. Trevor (2000), „Reservoirs and Dams”, Ur.: Wikander, Örjan, Handbook of Ancient Water Technology, Technology and Change in History, 2, Leiden: Brill, str. 331—339 (337f.), ISBN 90-04-11123-9
- Huff, Dietrich (2010), „Bridges. Pre-Islamic Bridges”, Ur.: Yarshater, Ehsan, Encyclopædia Iranica Online
- Kleiss, Wolfram (1983), „Brückenkonstruktionen in Iran”, Architectura, 13: 105—112 (106)
- Kramers, J. H. (2010), „Shushtar”, Ur.: Bearman, P., Encyclopaedia of Islam (2nd izd.), Brill Online
- O'Connor, Colin (1993), Roman Bridges, Cambridge University Press, str. 130 (No. E42), ISBN 0-521-39326-4
- Schnitter, Niklaus (1978), „Römische Talsperren”, Antike Welt, 8 (2): 25—32 (32)
- Smith, Norman (1971), A History of Dams, London: Peter Davies, str. 56—61, ISBN 0-432-15090-0
- Vogel, Alexius (1987), „Die historische Entwicklung der Gewichtsmauer”, Ur.: Garbrecht, Günther, Historische Talsperren, 1, Stuttgart: Verlag Konrad Wittwer, str. 47—56 (50), ISBN 3-87919-145-X
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Šuštar na Vikimedijinoj ostavi
- Visiting Shushtar Photo Essay
- Hamid-Reza Hosseini, Shush at the foot of Louvre (Shush dar dāman-e Louvre), in Persian, Jadid Online, 10 March 2009, شوش در دامن لوور.
Audio slideshow: Untitled Document (6 min 31 sec). - Pictures of Shushtar on Fotopedia.
- Picture of Shushtar Farsi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2012)
- City of Shushtar (video), PressTV, 13 June 2010. (9 minutes)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
