Antimikrobna farmakodinamika
Antimikrobna farmakodinamika je odnos između koncentracije antibiotika i njegove sposobnosti da inhibira vitalne procese endo- ili ektoparazita i mikrobnih organizama.[1] Ova grana farmakodinamike povezuje koncentraciju antiinfectivnog agensa sa njegovim antimikrobnim dejstvom.[2]
Dejstva zavisna od koncentracije[uredi | uredi izvor]
Minimalna inhibitorna koncentracija i minimalna baktericidna koncentracija se koriste pri određivanju in vitro dejstva antimikrobnih agenasa. Te veličine su dobri indikatori antimikrobne potentnosti. Ti parametri ne daju indikaciju o vremenski zavisnom antimikrobnom dejstvu, takozvanom postantibiotskom dejstvu.[1]
Postantibiotsko dejstvo[uredi | uredi izvor]
Postantibiotsko dejstvo (engl. post antibiotic effect, PAE) se definiše kao persistentna supresija bakterijskog rasta nakon kratkokrajnog izlaganja (1 ili 2 sata) bakterija antibiotiku, čak i u odsustvu odbrambenog mehanizma domaćina.[3] U faktore koji utiču na trajanje postantibiotičkog dejstva se ubrajaju dužina izlaganja antibiotiku, bakterijska vrsta, medijum kulture i klasa antibiotika. Smatra se da je promena DNK funkcije potencijalno odgovorna za postantibiotičko dejstvo, pošto većina inhibitora sinteze proteinsa i nukleinskih kiselina (aminoglikozidi, fluorohinoloni, tetraciklini, klindamicin, pojedini noviji makrolidi/ketolidi, i rifampicin i rifabutin) indukuje dugotrajno PAE protiv podložnih bakterija.[3][4] Teorijski, sposobnost antibiotika da indukuje PAE je atraktivno svojstvo leka, jer antibiotske koncentracije mogu da padnu ispod MIC za datu bakteriju i da još uvek zadrže svoju efektivenost u sprečavanju rasta.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ а б C.H. Nightingale, T. Murakawa, P.G. Ambrose (2002) Antimicrobial Pharmacodynamics in Theory and Clinical Practice Informa Health Care ISBN 978-0-8247-0561-9
- ^ Drusano GL (2004). „Antimicrobial pharmacodynamics: critical interactions of 'bug and drug'”. Nat. Rev. Microbiol. 2 (4): 289—300. PMID 15031728. doi:10.1038/nrmicro862.
- ^ а б в „Some New Concepts in Antibacterial Drug Therapy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2013.
- ^ Guan L, Blumenthal RM, Burnham JC (1992). „Analysis of macromolecular biosynthesis to define the quinolone-induced postantibiotic effect in Escherichia coli”. Antimicrob. Agents Chemother. 36 (10): 2118—24. PMC 245465
. PMID 1280055.
