Pređi na sadržaj

Birgerov test

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Birgerov test
Класификација и спољашњи ресурси

Birgerov test jedan je od neinvazivnih funkcionalnih testova koji se koristi u proceni suvicijentnosti arterijskih krvnih sudova. Zasniva se na podizanju noge pacijenata iznad 45° u ležećem položaju i proceni boje kože, nakon povratka pacijenta iz ležećeg u sedeći položaj, sa nogama pod uglom od 90°[1][2] Ako ma dovoljne arterijske perfuzija stopala ona je u potrebnom opsegu > 60 mmHg.

Birgerov test je koristan u rutinskoj dijagnostici za procenu periferne vaskularne cirkulacije i, ako je pozitivan, ukazuje na ozbiljniju ishemiju arterija u distalnim delovima udova (ekstremniteta).[3]

I pord brojnih savremenijih, pre svega skupih slikovnih metoda, Birgerov test i dalje ima važnost u fizikalnom pregledu bolesnika, sa suspektnom arterijskom insuficijencijim donjih udova, i ostaje ključni element klinčke dijagnostike u bolesničkom krevetu.

Indikacije

[uredi | uredi izvor]

Glavne indikacije za primenu testa su:[1]

Način izvođenja

[uredi | uredi izvor]

Birgerov test se izvodi u sledaća tri koraka:[1]

  1. Dok ispitanik leži na leđima, na krevetu za pregled, jedna noga se podiže do vaskularnog ugla od 450 (koji se takođe naziva Birgerovim uglom), ili gornje granice, i tako drži 3 min (odnosno pre nego što koža noge zbog insuficijencije arterija postane bleda).[4]
  2. Potom se noga spušta u položaj u kome noga visi sa kreveta za pregled bolesnika.
  3. Na kraju se pacijent vraća u sedeći položaj tako da noge vise u odnosu na krevet pod uglom od 90 stepeni i prati promena boje kože. Gravitacija pomaže protok krvi i povratak boje u ishemijskoj nozi. Koža na početku postaje plava, jer je krv deoksigenirana tokom prolaza kroz ishemijsko tkivo, a zatim crvena, zbog reaktivne hiperemije izazvane post-hipoksičnom vazodilatacijom.

Test može da se izvede i podizanjem obe noge istovremeno, tada su promene očiglednije kada jedna noga ima normalnu cirkulaciju.[5]

Nornalan nalaz

Kod pacijenata sa normalnom cirkulacijom prsti stopala i podkolenica ostaju ružičasti, čak i kada se noga podiže više više od 90 stepeni.

Kada se ispitanik tokom testa vrati u sedeći položaj, u normalnoj cirkulaciji, koža stopalo će brzo dobiti ružičastu boju.

Patološki nalaz

U ishemijskoj nozi, podizanje noge do ugla od 15 stepeni ili 30 stepeni u trajanju od 30 do 60 sekundi može izazvati bledilo kože u prstima noge. Vaskularni ugao manji od 20 stepeni označava ozbiljnu ishemiju noge. Pojavljuje se kada je periferni arterijski pritisak neadekvatan za prevazilaženje efekata gravitacije. Što je arterijsko snabdevanje lošije, to je manji ugao u kojem se noga mora podići kako bi postala bleda.

Kada se ispitanik tokom testa vrati u sedeći položaj, kod pacijenta kod koga postoji poremećaj u perifernim arterijama, koža noge će poprimiti ružičastu boju sporije nego normalno, a takođe će proči kroz nekoliko faza — od normalno ružičaste do crvene boje (rubor - crvenilo) često nazivanu i sunset foot, koja traje 1 do 2 minuta. To je zbog dilatacije (proširenja) arteriola u pokušaju organizma da se uklone metabolički produkti koji su nastali u reaktivnoj hiperemiji tokom testa. Konačno, po završetku testa koži stopala će se vratiti normalna boja.[3]

Osetljivost i specifičnost Birgerovog testa

[uredi | uredi izvor]

Da bi bolje razumeli dijagnostičku vrednost Birgerovog testa, u literaturi se navode podaci Insall-a i saradnika koji su analzirali rezultate 55 pacijenata bez intermitentnih klaudikacija (od kojih je 30 imalo pozitivnan Birgerov test).[6] Arteriografija pacijenaa sa pozitivnim Birgerovom testom u 93% slučajeva pokazala je arterijskih okluzija ispod ingvinalnog ligamenta, što ukazuje da je osteljivost testa 100% a specifičnost 54%.[5]

Kumulativni dokazi iz literature sugerišu da Birgerov test može biti visoko osetljiv za otkrivanje arterijskih okluzija ispod poplitealne fose, ali nije specifičan za arterijsku okluziju iznad poplitealne fose. Iako je specifičnost testa mala, velika osetljivost testa upućuje na to da se pozitivnim Biergerovim testom može posumnjati na okluzivnu perifernu vaskularnu bolest.[7][8][9][10][11][12][13]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ а б в г д „Assessment of the Elderly Patient: The Peripheral Vascular Examination”. Medscape. Приступљено 2021-02-04. 
  2. ^ .R L Insall, R J Davies, W G Prout (децембар 1989). „Significance of Buerger's test in the assessment of lower limb ischaemia.”. J R Soc Med. 82 (12): 729—731. .
  3. ^ а б Insall, R L; Davies, R J; Prout, W G (1989). „Significance of Buerger's Test in the Assessment of Lower Limb Ischaemia”. Journal of the Royal Society of Medicine (на језику: енглески). 82 (12): 729—731. ISSN 0141-0768. PMC 1292415Слободан приступ. PMID 2693712. doi:10.1177/014107688908201209. 
  4. ^ Shionoya, S. (јун 1993). „Buerger's disease: diagnosis and management”. Cardiovasc Surg. 1 (3): 207—14. .
  5. ^ а б „Buerger's test”. www.gpnotebook.co.uk. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018. 
  6. ^ Wright, W. F.; Rajachandran, M. (фебруар 2017). „Buerger Test for Erythromelalgia Revisited”. The Journal of the American Osteopathic Association. 117 (2): 124—126. PMID 28134954. doi:10.7556/jaoa.2017.023. 
  7. ^ Buerger L. The Circulatory Disturbances of the Extremities: Including Gangrene, Vasomotor and Trophic Disorders. Philadelphia, PA: WB Saunders Company; (1924), pp. 128-129,162-165,214-215,390.
  8. ^ Luft, Friedrich C. (2009). „Leo Buerger (1879-1943) Revisited”. The American Journal of the Medical Sciences. 337 (4): 287. PMID 19365176. doi:10.1097/MAJ.0b013e318198d030. 
  9. ^ McGee, S. R.; Boyko, E. J. (1998). „Physical examination and chronic lower-extremity ischemia: a critical review”. Archives of Internal Medicine. 158 (12): 1357—1364. 
  10. ^ Schwartz, R. W.; Freedman, A. M.; Richardson, D. R.; et al. (1984). „Capillary blood flow: videodensitometry in the atherosclerotic patient”. Journal of Vascular Surgery. 1 (6): 800—808. 
  11. ^ Insall, R. L.; Davies, R. J.; Prout, W. G. (1989). „Significance of Buerger’s test in the assessment of lower limb ischaemia”. J R Soc Med. 82 (12): 729—731. 
  12. ^ Endean, E. D.; Sloan, D. A.; Veldenz, H. C.; Donnelly, M. B.; Schwarcz, T. H. (1994). „Performance of the vascular physical examination by residents and medical students”. Journal of Vascular Surgery. 19 (1): 149—154. 
  13. ^ Hirschmann, Jan V.; Raugi, Gregory J. (2012). „Lower limb cellulitis and its mimics”. Journal of the American Academy of Dermatology. 67 (2): 177.e1—177.e9. PMID 22794816. doi:10.1016/j.jaad.2012.03.023. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
  • burger's [sic] test на сајту YouTube — primer Birgovog testa koji je izvršio lekar u Bangladešu kod deteta sa nekrotičnim promenama u prstu stopala.


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).