Пређи на садржај

Intermitentna klaudikacija

С Википедије, слободне енциклопедије
Intermitentna klaudikacija
SinonimiVascular claudication, claudicatio intermittens
Teška arterioskleroza donjih ekstremiteta sa stenozom desne butne arterije, praćena intermitentnom klaudikacijom.
Specijalnostivaskularna hirurgija

Intermitentna klaudikacija (lat. claudicatio intermittens), je pojava bola, hramanja i utrnulosti u jednom ili oba donja uda, za vreme hodanja pacijenta, uz odsustvo ovih tegoba u toku mirovanja. Najčešći uzrok bolesti su okluzivne i drugi cirkulatorne bolesti arterija i vena donjih udova (ekstremiteta).[1][2][3][4]

U prošlosti, kao i u drugim brzo razvijajućim poljima medicine, endovaskularne metode lečenja pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom bile su uslovljene dostupnim tehnologijama tog razdoblja.[5] U poslednje tri decenije, a posebno s početka 21. veka značajan napredak u ovim terapijskim metodama promenio je način na koji danas lekari leče pacijente sa ovom bolešću — prvo perkutanom transluminalnom angioplastikom (akronim PTA), zatim ugradnjom intravaskularni stentova (balon-širećih, a kasnije samoširećih nerđajućih čeličnih stentovi, potom samoširećih nitinol stentova i danas lekovima obloženim drug-eluting (akronim DES) stentovima) i lekovima obloženim drug-eluting balonima.[6][7]

Epidemiologija

[уреди | уреди извор]

Arterioskleroza pogađa do 10% populacije starije od 65 godina a od tog procenta intermitentna klaudikacija javlja se u oko 5% slučajeva.[8][5] Intermitentna klaudikacija se najčešće manifestuje u muškaraca starijih od 50 godina.[9] Umerena konzumacija alkohola smanjuje rizik od intermitentne klaudikacije, i iznosi 13 do 24 gr. dnevno (1 do 2 pića ) kod muškaraca i 7 do 12 gr. dnevno ( 0,5 - 1 piće), kod žena.[10]

Etiopatogeneza

[уреди | уреди извор]
Najčešći uzrok intermitentne klaudikacije[9][6][11]
Bolest Znaci i simptomi
Periferna arterijska bolest
(vaskularna intermitentna klaudikacija)

Nastaje kao posledica:

Suženje (stenoza) spinalnog kanala
(neurogena intermitentna klaudikacija)

Nastaju zbog periferne neuropatije kod:

  • šećerne bolesti,
  • ponovljenih trauma,
  • tabes dorzalisa,
  • siringomijelije,
  • povrede spinalnih živaca.
Bolest perifernih vena

Nastaju zbog:

  • venskog zastoj izazvanog oštećenjem zalistaka u venskom zidu

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Bol i šepanje su glavni klinički znaci bolesti. U početku tegobe se javljaju povremeno prilikom hoda, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba, označava se kao klaudikaciona distanca - („hodna pruga“) Prema tomer težina bolesti određuje se dužinom „hodne pruge“, odnosno dužinom pređenog puta u metrima do pojave klaudikacije u udovima.[12]

Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku, jer je to nekada samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama.[4]

Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti kao primer da bolesnik sa klaudikacijom ponekad ne uspeva da na zeleno svetlo pređe duži pešački prelaz.[13]

Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva unos analgetika, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti udova, mravinjanje, zamor i druge smetnje.[14] U težim slučajevima nastaju čirevi(ulceracije) i gangrena.[15]

Znaci bolesti u interemitentnoj klaudikaciji
Obeležje posmatranja Znaci bolesti
Okolna koža
  • cijanotična
  • zategnuta,
  • suva,
  • atrofična,
  • nekad bez dlaka,
  • hladna na dodir
Subjektivni osećaj
  • jak bol,
  • intermitentna klaudikacija,
  • povremeno bol u miru i
  • noćni bol
Prokrvljenost
  • periferni puls oslabljen ili odsutan
  • kapilarno punjenje usporeno
  • ABI < 8

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]

Postavljanje dijagnoze počinje anamnezom (razgovorom sa pacijentom) i fizičkim pregledom, gde se proveravaju pulsevi i noge pacijenta. Na osnovu toga se određuju dalji dijagnostički postupci. Najprecizniji patomorfološki prikaz bolesti arterija donjih udova dobija se kompjuterizovanom tomografskom angiografijom, na osnovu čega se postavqa konačna dijagnozi i odrežuje vrsta lečenja.[1]

Prevencija

[уреди | уреди извор]

U pacijenata koji puše,[16] prestanak pušenja je najefikasniji oblik prevencije intermitentne klaudikacije.[17] Fizičke vežbe i redovne šetnje mogu poboljšati simptome i nadopuniti kontrolu lipidnog statusa, nivo šećera kod šećerne bolesti i krvni pritisak kod hipertenzija.

Terapija

[уреди | уреди извор]
Hirurško lečenje
Lokacije na kojima se radi endarterektomija butne arterije
Jedan od lekova iz grupe ACE inhibitora koji se koristi u terapiji IK

Primjenjuju se samo u teškim slučajevima narušene cirkulacije krvi u ekstremitetetima i teškom i nesnošljivom klaudikacijom, i značajnom funkcionalnom onesposobljenošću koja ograničava svakodnevne životne potrebe i aktivnosti, a primijenjena fizikalna i farmakološka terapija nema rezultata.[18][19][20]

Od hirurških metoda primjenjuju se;[21][22]

Preoperativna procena kardiovaskularnog rizika neophodna je pre planiranja velikih vaskularnih hirurških zahvata. S obzirom da je prisutnost vrlo agresivne aterosklerotske bolesti udružena s manje uspešnim dugoročnim vaskularnim rezultatima u bolesnika mlađih od 50 godina, uspeh hirurškog lečenja u ovoj grupi simptomatske intermitentne klaudikacije nije jasno dokazan. Hirurško lečenje nije indikovano u prevenciji progresije aterosklerotske bolesti i intermitentne klaudikacije.[20]

Medikamentna terapija

U lečenju klaudikacije koristi se velika broj lekova:

  • ACE - inhibitori,
  • beta-blokatori,
  • klopidogrel,
  • pentoksifylline i
  • cilostazol (selektivni inhibitor PDE3)
Hiperbarična oksigenoterapija
Primana 100% kiseonika u barokomorama značajno povećava „hodnu prugu“.

Primenom HBOT postiže se;[24]

  • povećan dovod kiseonika do hipoksijom ugroženih tkiva i ćelija,
  • smanjuje nagomilavanje mlečne kiseline i drugih matabolita u mišićima,
  • razvoj kolateralne cirkulacije,
  • povećanje funkcionalne sposobnosti ekstremiteta.

U kombinaciji, koja uključuju vazodilatatore, infuzije prostaglandina, simpatičku denervaciju, hirurške revaskularizacione procedure i rehabilitaciju HBOT daje izvrsne rezultate.[24]

U toku HBO tretmana, oslobađanje od intermitentne klaudikacaije postiže se obično već posle 6 seansi a dužina „hodne pruge“ ili hodanja bez tegoba, povećava se u preko 90% slučajeva.[25]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Marquis, P. (1998). . „Evaluation of the impact of peripheral obliterative arteriopathy on quality of life”. Drugs. 56 (suppl 3): 25—35. PMID 9844700. doi:10.2165/00003495-199856003-00004. 
  2. ^ Murabito JM, D'Agostino, R. B.; Silbershatz, H.; Wilson, W. F. (1997). . „Intermittent claudication: a risk profile from the Framingham heart study”. Circulation. 96 (1): 44—9. PMID 9236415. doi:10.1161/01.CIR.96.1.44. 
  3. ^ Hiatt, W. R.; Hoag, S.; Hamman, R. F. (1995). . „Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arterial disease: the San Luis Valley diabetes study”. Circulation. 91 (5): 1472—9. PMID 7867189. doi:10.1161/01.CIR.91.5.1472. 
  4. ^ а б Burns P, Gough S, Bradbury AW (mart 2003). . „Management of peripheral arterial disease in primary care”. BMJ. 326 (7389): 584—8. PMC 1125476 Слободан приступ. PMID 12637405. doi:10.1136/bmj.326.7389.584. 
  5. ^ а б „Claudication - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ а б Cassar, Kevin (2006-11-11). . „Intermittent claudication”. BMJ : British Medical Journal. 333 (7576): 1002—1005. ISSN 0959-8138. PMC 1635612 Слободан приступ. PMID 17095782. doi:10.1136/bmj.39001.562813.DE. 
  7. ^ Geronemus, A. R.; Peña, C. S. (2009). . „Endovascular treatment of femoral-popliteal disease.”. Semin Intervent Radiol. 26 (4): 303—14. PMC 3036472 Слободан приступ. PMID 21326540. doi:10.1055/s-0029-1242203. 
  8. ^ Diehm, C.; Kareem, S.; Lawall, H. (2004). . „Epidemiology of peripheral arterial disease”. Vasa. 33 (4): 183—9. PMID 15623192. doi:10.1024/0301-1526.33.4.183. 
  9. ^ а б Garcia LA (2006). . „Epidemiology and pathophysiology of peripheral arterial disease”. J Endovasc Ther. 13. (suppl 2):II3-9. [PubMed]
  10. ^ Djoussé, L.; Levy, D.; Murabito, J. M.; Cupples, L. A.; Ellison, R. C. (2000). . „Alcohol Consumption and Risk of Intermittent Claudication in the Framingham Heart Study”. Circulation. 102 (25): 3092—3097. PMID 11120700. S2CID 1586122. doi:10.1161/01.cir.102.25.3092. 
  11. ^ Shammas, NW (2007). . „Epidemiology, classification, and modifiable risk factors of peripheral arterial disease”. Vasc Health Risk Manag. 3 (2): 229—34. PMC 1994028 Слободан приступ. PMID 17580733. doi:10.2147/vhrm.2007.3.2.229 Слободан приступ. 
  12. ^ „Assessment of the Elderly Patient: The Peripheral Vascular Examination”. Medscape. Приступљено 2021-02-04. 
  13. ^ Muluk, S. C.; Muluk, V. S.; Kelley, M. E.; Whittle, J. C.; Tierney JA; Webster MW; et al. (2001). . „Outcome events in patients with claudication: a 15-year study in 2777 patients”. J Vasc Surg. 33 (2): 251—7. PMID 11174775. doi:10.1067/mva.2001.112210. 
  14. ^ Dormandy, J. A.; Murray, G. D. (1991). . „The fate of the claudicant--a prospective study of 1969 claudicants”. Eur J Vasc Surg. 5 (2): 131—3. PMID 2037083. doi:10.1016/S0950-821X(05)80676-0. 
  15. ^ „Obliterantna arterioskleroza”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2009. г. Приступљено 02. 06. 2009.  Preuzeto:02.06.2009.
  16. ^ Silagy C, Lancaster T, Stead L, Mant D, Fowler G (2004). Stead, Lindsay, ур. . „Nicotine replacement therapy for smoking cessation”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD000146. PMID 15266423. doi:10.1002/14651858.CD000146.pub2. .
  17. ^ Hughes, J. R.; Stead, L. F.; Lancaster, T. (2004). Hughes, John, ур. . „Antidepressants for smoking cessation”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD000031. PMID 15494986. doi:10.1002/14651858.CD000031.pub2. 
  18. ^ Bachoo, P.; Thorpe, P. (2002). . „Endovascular stents for intermittent claudication”. Cochrane Database Syst Rev (4): CD003228. 
  19. ^ Fowkes FGR; Gillespie, I. N. (1998). . „Angioplasty (versus non surgical management) for intermittent claudication”. Cochrane Database Syst Rev (2): CD000017. 
  20. ^ а б „Dijagnostika i lečenje obliterirajuće aterosklerotske bolesti donjih ekstremiteta” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2017. г. Приступљено 14. 10. 2018.  www.hljk.hr, Preuzeto: 3.6.2009.
  21. ^ Transatlantic Inter-Society Consensus (TASC) Working Group. . „Management of peripheral arterial occlusive disease: TASC document”. J Vasc Surg. 31. 2000. (suppl):S1-27.
  22. ^ Cassar, K.; Bachoo, P.; Brittenden, J. (2003). . „The impact of peripheral percutaneous transluminal angioplasty on quality of life in intermittent claudication”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 26 (2): 130—6. PMID 12917825. doi:10.1053/ejvs.2002.1929. 
  23. ^ Leng, G. C.; Davis, M.; Baker, D. (2000). . „Bypass surgery for chronic lower limb ischaemia”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD002000. PMID 10908520. 
  24. ^ а б Hampson NB, ed. Hyperbaric Oxygen Therapy: 1999 Committee report. Kensington MD, Undersea and Hyperbaric Medical Society, 1999
  25. ^ Živković, M (1998). Hiperbarična i podvodna medicina. Beograd: Nauka. 55440652. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intermitentna_klaudikacija&oldid=30736785”