Hyles vespertilio
| Hyles vespertilio | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | H. vespertilio
|
| Binomno ime | |
| Hyles vespertilio (Esper, 1780)
| |
Hyles vespertilio je vrsta insekta iz reda leptira - Lepidoptera, a pripada porodici ljiljaka - Sphingidae i rodu Hyles.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
Ovaj noćni leptir je karakterističnog izgleda kao i većina predstanika roda Hyles. Raspon krila je od 60 do 80mm. Prednja krila su siva, dok je zadnje roze do crveno, sa nejasnom crnom šarom. Prilikom mirovanja zadnja krila se ne vide. Najviše podseća na srodnu vrstu Hyles euphorbiae, od koje se razlikuje po načinu hranjenja. Tokom mirovanja na kamenju dobro se kamufliraju. Gusenica pred izleganje dostigne veličinu od 70-80mm. Jaja su zelene boje i blago dorzo-ventralno spljoštena. Gusenica tokom rasta menja i boje, tako da je u početku zelenkasta, da bi kasnije bila različitih šara sa prepoznatnjivim belim flekama na svakom segmentu[2].
Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]
Vrsta živi u Srednjoj Evropi i na Balkanu, kao i od Anadolije do Kavkaza[3]. Iako je veliki broj vrsta iz roda migratoran, Hyles vespertilio nije, već se javlja u lokalnim nezavisnim populacijama, na većim nadmorskim visinama[2]. U Srbiji je vrsta rekta i postoji svega nekoliko podataka sa najviših planina[1]. Naseljava kamenite, šljunkovite tople padine, neka i osunčane delove reka. U mnogim zemljama Evrope ovo je izuzetno retka vrsta[2].
Biologija[uredi | uredi izvor]
Odrasli se pojavljuju u jednoj ili dve generacije godišnje u zavisnosti od nadmorske visine. Prva genracija od maja do juna, a druga od avgusta do septembra, u slučaju samo jedne generacije na visokim planinama, adulti su aktivni u junu ili julu mesecu. Ženka polaže jaja pojedinačko ili u grupama na listovima ili stabljikama biljke iz roda Epilobium[4][2]. Penkad se jaja mogu naći i na kamenju pokraj biljke. Gusenice u prvih stadijumima ne napuštaju biljku hraniteljku i hrane se samo noću. Kasnije kada postanu sive, uspešno se kamufliraju u kamenju oko biljke hraniteljke. Kada odrastu, veliki pronecena gusenica može biti parazitiran muvama iz porodice Tachinidae. Tokom letnjih meseci mogu se naći gusenice u velikom broju[2]. Prezimljava u stadijumu lutke. U francuskim Alpima ova vrsta hibridizuje sa srodnom Hyles hippophaes[5][2].
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Staništa ove vrste su degradirana, kanalisanjem reka, iskopavanjem šljunka i sličnim antropogenim uticajem[5].
Galerija[uredi | uredi izvor]
Sinonimi[uredi | uredi izvor]
- Sphinx vespertilio Esper, 1780
- Hyles salmonea (Oberthür, 1894)
- Hyles flava (Blachier, 1905)
- Hyles murina (Austaut, 1905)
- Hyles explicata (Dannehl, 1933)
- Deilephila vespertilio burckhardti (Mory, 1901)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Hyles vespertilio | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Pristupljeno 2022-01-08.
- ^ a b v g d đ „Hyles vespertilio”. tpittaway.tripod.com. Pristupljeno 2022-01-08.
- ^ „European Lepidoptera and their ecology: Hyles vespertilio”. www.pyrgus.de. Pristupljeno 2022-01-08.
- ^ „Moths and Butterflies of Europe and North Africa”. www.leps.it. Pristupljeno 2022-01-08.
- ^ a b „European Lepidoptera and their ecology: Hyles vespertilio”. www.pyrgus.de. Pristupljeno 2022-01-08.