Jujuba

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Jujuba
Ziziphus zizyphus foliage.jpg
Jujube
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
Z. zizyphus
Ziziphus zizyphus

Jujuba (lat.: Ziziphus zizyphus), poznata je još kao kineska urma i čičimak .[1] Po broju stabala najbrojnije je voće u Kini. Uzgaja se širom Azije, na Mediteranu, kao i u SAD u novije vreme. U Crnoj Gori popularna je pod nazivom iglica, a u okruženju je poznata i kao čičindra, cicindra, cicindula, žižola, zizila, žižulja.[2]


Veruje se da je poreklo jujube iz Severne Afrike i Sirije, i da je potom odneto u Kinu i Indiju, gde se gaji više od 4000 godina. Rimljani su je nazvali "Ziziphum".

Opis[uredi]

Ploča iz knjige Flora de Filipinas

Jujuba je grmolika biljka ili manje stablo visine do 5 m a sa gustom krošnjom i povijenim granama. Na granama se nalazi veliki broj oštrog trnja i manje, grančice duge do 25 cm i blago naoštreni listovi. Plodovi su jajasti i oblika masline, kao nedozreli su svetle zelene boje. U septembru počinju da menjaju boju, lagano žute, a zatim poprimaju jarku crveno-smeđu pa onda braon boju kada sazru. Krajem septembra i početkom oktobra plodovi se beru i upotrebljavaju. Prijatnog je slatko-kiselog okuša, a u sredini je tvrda koštica.

Uzgoj jujube[uredi]

Jujuba raste u toplim krajevima, a odlikuje se velikom otpornošću na temperaturne promene, tako leti može da izdrži i preko 40 °C i sušu, a kada odbaci svoje grančice, postaje vrlo otporna i na hladnoću, zimi podnosi temperaturu i do -25 °C.


Upotreba[uredi]

Plod se jede sirov, te delomično ili potpuno osušen. Takođe, od plodova jujube se prave džemovi, sokovi i rakija na bazi lozovače. Plod se preporučuje zbog visokog sadržaja korisnih sastojaka i vitamina C i za sniženje krvnog pritiska. Plodovi, lišće i kora jujube koriste se u farmaceutskoj industriji za proizvodnju lekova i čajeva. Poznato je i da žvakanjem jujubinog lista jezik gubi smisao za slatkost, barem na kratko.

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". COBISS.SR 29347079

Spoljašnje veze[uredi]