Pređi na sadržaj

Makrokarpamin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Makrokarpamin
Identifikacija
3D model (Jmol)
  • COC(=O)[C@@H]1[C@H]2C[C@@H]3N(CC[C@@H]4c5ccccc5N1[C@]34\C=C\C6=COC[C@H]7[C@@H]8Cc9c([C@H](C[C@@H]67)N8C)n(C)c%10ccccc9%10)C/C/2=C/C
Svojstva
C41H46N4O3
Molarna masa 642,829
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Makrokarpamin je organsko jedinjenje, koje sadrži 41 atom ugljenika i ima molekulsku masu od 642,829 Da.

Osobine

[uredi | uredi izvor]
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 5,8
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -7,7
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 50,2

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]