Pređi na sadržaj

Rolandova želatinozna supstanca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Називи и ознаке
MeSHD013376
TA98A14.1.02.119
TA26067
FMA74019
Анатомска терминологија

Rolandova želatinozna supstanca (lat. substantia gelatinosa cornu posterioris medullae spinalis) je apikalni deo zadnjeg roga sive mase kičmene moždine sastavljen pretežno od veoma malih nervnih ćelija. Njen želatinski izgled je posledica veoma malog sadržaja mijelinskih nervnih vlakana.[1]

Poreklo naziva

[uredi | uredi izvor]

Eponim — Rolandova želatinozna supstanca, nazvan je po Rolandu Luiđiju (ital. Luigi Rolando; 1773 — 1831) italijanskom anatomu i fiziologu, koji je prvi opisao ovu anatomsku strukturu u kičmenoj moždini u 19. veku.[2]

Anatomija

[uredi | uredi izvor]
Luiđi Rolando po kome je nazvana želatinozna supstanca

Sivu masu kičmene moždine čine motorni neuroni prednjih rogova, zatim autonomni neuroni bočnih rogova, i senzitivni neuroni zanjih rogova. U sivoj masi kičmene moždine nalazi se oko 14 miliona neurona i oko 97% su interneuroni.[3][4]31. Schoenen J. The dendritic organization of the human spinal cord: The dorsal horn. Neuroscience 1982a; 7:2057–87.

Postojanje laminarne organizacije sive mase kičmene moždine je u anatomiji široko prihvaćeno. Citoarhitektonsku podelu sive mase kičmene moždine u laminarno organizovana jedra, 1952. godine, napravio je švedski anatom Bror Rexted (1914-2002).[3] On je sivu masu podelio na deset lamina, koje je označio rimskim brojevima. Rextedova kasifikacija sive mase u jedra je veoma značajna, jer se završeci puteva u kičmenoj moždini opisuju u odnosu na lamine sive mase.[3][4]

Prema navedenoj Rextedova kasifikacija, za ovu stranicu interesantna je od deset lamina samo Lamina II pa ćesamo ona biti opisana u nastavku:

Lamina II sive mase kičmene moždine — odgovara području želatinozne supstance (substantie gelatinose Rolandi). Nju formiraju interneuroni čija vlakna ulaze u sastav fasciculus-a dorsolateralis-a. Spomenuti interneuroni učestvuju u transmisiji osećajnih signala naročito za bol i temperaturu. Tačnije učestvuju u njihovoj modulaciji. U lamini II se nalaze dve vrste neurona od kojih jedni luče inhibitorni neurotransmiter GABA.[5][6][7][8][9]

Histologija

[uredi | uredi izvor]

Nervne ćelije koje su u osnovi Rolandove želatinozne supstance raspoređene su u tri zone:

  • Zadnju ili marginalnu — sastavljenu od velikih ugaonih ili fuziformnih ćelija;
  • Intermedijernu — sastavljenu od malih fuziformnih ćelija;
  • Anterioru — koju čine ćelija u obliku zvezda.

Aksoni ovih ćelija prelaze na bočne i posteriorne funikule, i tamo pretpostavljaju vertikalan tok. U prednjoj zoni pronađene su i neke Golgi ćelije čije kratke aksone ramifriraju u sivoj supstanci.[10]

Funkcija

[uredi | uredi izvor]

Želatinska supstanca je jedna od tačaka u kičmenoj moždini u kojima su neuroni prvog reda spajaju sa sinapsama spinotalamičnog trakta.[9]

Nekoliko presinaptičnih i postsinaptičnih, μ i k opioidnih receptora za bol, nalaze se u ovim nervnim ćelijama; i oni mogu delovati kao ciljno mesto za regulaciju bolova u distalnim delovima tela.[9]

C vlakna završavaju u ovom sloju. Prema tome, ćelijska tela pronađena u ovom regionu su deo neuronskog puta koji dovodi do osećaja sporog bola, sa nepreciznom pozicijom. Međutim, neka delta vlakna (koja nose lokalizovanu, brzu senzaciju bola) takođe imaju sinapseju želatinskoj supstanci, naročito aksonima koji prolaze kroz to područje da bi došli do samog jezgra.[9][11]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Rolando's gelatinous substance”. www.whonamedit.com. Приступљено 7. 12. 2018. 
  2. ^ Rolando's gelatinous substance http://www.whonamedit.com/synd.cfm/4238.html Description], Приступљено 7. 12. 2018.
  3. ^ а б в Rexed B. A cytoarchitectonic atlas of the spinal cord in the cat. J Comp Neurol 1954; 100:297–379.
  4. ^ а б Scheibel ME, Scheibel AB. Spinal motoneurons, interneurons and Renshaw cells. A Golgi study Arch Ital Biol 1966b; 104:328–53.
  5. ^ Lima D, Coimbra A. A Golgi study of the neuronal population of the marginal zone (lamina I) of the rat spinal cord. J Comp Neurol 1986; 244:53–71.
  6. ^ Réthelyi M, Light AR, Perl ER. Synaptic ultrastructure of functionally and morphologically characterized neurons of the superficial spinal dorsal horn of the cat. J Neuroscience. 1989; 9:1846–63.
  7. ^ Bennett GJ, Abdelmoumene M, Hayashi et al. Spinal cord layer I neurons with axon collaterals that generate local arbors. Brain Res 1981; 209:421–6.
  8. ^ Mannen H, Sugiura Y. Reconstruction of neurons of dorsal horn proper using Golgi-stained serial sections. J Comp Neurol 1976; 168:303–12. 36. Romanes GJ. The motor columns of the spinal cord. Prog Brain Res 1964; 11:93–116.
  9. ^ а б в г Baba H, Shimoji K, Yoshimura M (1. 2. 2000). „Norepinephrine facilitates inhibitory transmission in substantia gelatinosa of adult rat spinal cord (part 1): effects on axon terminals of GABAergic and glycinergic neurons”. Anesthesiology. 92 (2): 473—84. PMID 10691235. doi:10.1097/00000542-200002000-00030. 
  10. ^ S. RAMON Y CAJAL, Histologie du Systeme Nerveux de l'Homme et des Vertdbrds (L. AZOULAY, translation of the Spanish Edition; Consejo Superior de Investigaciones Cientificas, Instituto Ram6n y Cajal, Madrid 1952}, vol. 1.
  11. ^ „SpringerLink - Journal Article”. [мртва веза]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Hakija Bečulić, Rasim Skomorac, Aldin Jusić, Fahrudin Alić, Anes Mašović, Alma Mekić-Abazović, Osnovi kliničke anatomije centralnog nervnog sistema – Kičmena moždina (Medulla spinalis) Bilten Ljekarske komore, August 2017. broj 24.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rolandova_želatinozna_supstanca&oldid=28524724”