Silene coronaria
| Silene coronaria | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Caryophyllales |
| Porodica: | Caryophyllaceae |
| Rod: | Silene |
| Vrsta: | S. coronaria
|
| Binomno ime | |
| Silene coronaria | |
| Sinonimi | |
|
Agrostemma coronaria L. | |
Baršunasta pucavica (lat. Silene coronaria) je je vrsta cvetne biljke iz porodice karanfila (lat. Caryophyllaceae), poreklom iz Azije i Evrope.[1]
Opšte karakteristike[uredi | uredi izvor]
Stablo je uspravno i u gornjem delu razgranato, naraste 50-80 cm u visinu. Listovi su naspramni, kopljasti i zašiljeni, sivozelene boje. Stablo i listovi su prekriveni gustim, belim, vunastim dlačicama. Cvetovi su pojedinačni i nalaze se na dugim peteljkama. Cvetaju od maja do jula. Plod je čaura u obliku jajeta koja sadrži crne semenke sa oštro hrapavom površinom.[2]
Stanište i ekologija[uredi | uredi izvor]
Prirodno raste u jugoistočnoj Evropi i jugozapadnoj i centralnoj Aziji. Često se gaji u cvetnim baštama, na ivicama cvetnih leja, u kamenjarima itd.[2] Introdukovana je u delovima Sjedinjenih Američkih Država. Navodno je viđena raštrkana u delovima niskih planina do obalnih ravnica Severne Karoline.
Toleriše različite vrste tla sve dok su dobro drenirane. Otporan je na sušu i dobro uspeva u baštama kamenjara ili pukotina. Preferira puno sunčeve svetlosti, ali može tolerisati malo senke. Jelene ne privlači ova biljka zbog vunastog lišća. Cveće je bez mirisa; međutim, u nektaru cveća uživaju leptiri i pčele. Odumiranje istrošenih cvetova će podstaći kontinuirano cvetanje. Može razmnožavati semenom i bazalnim reznicama. Biljka se sama zaseje i ima potencijal da postane invazivna.[3]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Autohtono raste u: Albaniji, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Iranu, Italiji, Kazahstanu, Krimu, Rumuniji, Tadžikistanu, Zakavkazu, Turskoj, Ukrajini, Zapadnim Himalajima, zemljama biše Jugoslavije.
Alohtono raste u: SAD, Alžiru, Asamu, Australiji, Austriji, Brazilu, Kanadi, Rusiji, Čileu, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj.[4]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Latinsko ime roda Silene je dato po bogu Silenu u grčkoj mitologiji, prvi ga je pomenuo flamanski botaničar Mathias de l’Obel (1538 – 1616). Ime vrste coronaria znači krunisana. Na stranim jezicima nazivi su rose campion, dusty miller, mullein-pink, bloody William (eng.), Kronen-Lichtnelke, Vexiernelke (nem.), coquelourde des jardins (fr.), cotonaria (tal..), clavel lanudo (špa.), dlakava lučca (slo.).[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Silene coronaria (L.) Clairv.”. NBN Atlas. Pristupljeno 19. 11. 2022.
- ^ a b v „Rumenka- Silene coronaria”. Plantea HR. Pristupljeno 19. 11. 2022.
- ^ „Silene coronaria”. North Carolina Extension Gardener. Pristupljeno 19. 11. 2022.
- ^ „Silene coronaria (L.) Clairv.”. Royal Botanic Gardens, KEW. Pristupljeno 19. 11. 2022.