Caryophyllaceae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Caryophyllaceae
Временски распон:
горња Креда — данас
Dianthus deltoides.jpeg
Dianthus deltoides
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Caryophyllales
Подред: Caryophyllineae
Породица: Caryophyllaceae
Juss.
Потфамилије

Alsinoideae

Paronychioideae

Silenoideae

Caryophyllaceae, фамилија каранфила, обухвата 86 родова са око 2200 врста[1]. Фамилија је космополитски распрострањена и присутна од тропских и пустињских до високопланинских и антарктичких станишта.

Опис[уреди]

Биљке из фамилије каранфила су једногодишње или вишегодишње, зељасте и полудрвенасте, понеке имају форму лијана или јастучића[2]. Кора стабла је обично перициклична, а нодуси стабла су надувени[3]. Листови су прости, цели по ободу, уски, делимично са залисцима, а код већине представника декусирано распоређени. Стоме су често дијацитичне[3].

Актиноморфни цветови су груписани у различите типове цимозне цвасти, међу којима је дихазијум најраспрострањенији[2]. Ретко се цветови налазе појединачно. Код највећег броја представника цветови су хермафродитни, али има и оних са једнополним цветовима (нпр. неке врсте рода Silene). Полен је хексапоратан, нектарије се налазе на цветној ложи. Присутан је систем спорофитне самоинкомпатибилности за спречавање самооплођења.

Цветни дијаграми родова Lychnis (лево) и Silene (десно)

Плод код представника ове фамилије је већином чаура, код неких су заступљене орашица и бобица[2]. Семе поседује перисперм. Број хромозома n = 7–15, 17[3].

Филогенија и систематика фамилије[уреди]

Фамилија Caryophyllaceae спада у истоимени ред (Caryophyllales), у коме су јој најсродније фамилије Achatocarpaceae и Amaranthaceae(штиреви). Најстарији фосил који говори о старости фамилије каранфила је полен врсте Periporopollenites polyoratus из горње креде (кат Кампан)[3]. Од креде до данас еволуцију фамилије је карактерисала велика диверзификација родова и процеси коеволуције са опрашивачима (нпр. род Silene са ноћним лептирима) и гљивама (микориза).

Фамилија каранфила се традиционално дели на три потфамилије: Alsinoideae, Paronychioideae и Silenoideae (Caryophylloideae). Представници потфамилије Paronychioideae се сматрају примитивним, карактерише их присуство залистака и одсуство круничниих листића. Код представника потфамилије Alsinoideae чашични листићи су слободни, а крунични поседују отворену нерватуру. У потфамилији Silenoideae чашични листићи су срасли, а крунични листићи имају нокатац.

Молекуларна истраживања филогенетских односа у оквиру фамилије показла су да је потфамилија Paronychioideae парафилетска[1][3][4], обухвата неколико примитивних грана фамилије. Парафилија је присутна и у потфамилији Alsinoideae[1] те се нови системи класификације очекују.

Списак родова[5][уреди]

Цвет кукоља

Acanthophyllum C.A.Mey.

Achyronychia Torrey & A. Gray

Agrostemma L.

Allochrusa Bunge ex Boiss.

Alsinidendron H.Mann

Ankyropetalum Fenzl

Anychia Michaux

Arenaria L.

Bolanthus (Ser.) Reichenbach

Brachystemma D.Don

Brewerina A.Gray

Bufonia L.

Cardionema DC.

Cerastium L.

Cerdia Moc. & Sesse

Chaetonychia (DC.) Sweet

Colobanthus Bartl.

Cometes L.

Cucubalus L.

Cyathophylla Bocquet & Strid

Dianthus L.

Diaphanoptera Rech.f.

Dicheranthus Webb

Drymaria Willd. ex Schult.

Drypis L.

Geocarpon Mack.

Gymnocarpos Forssk.

Gypsophila L.

Habrosia Fenzl

Haya Balf.f.

Herniaria L.

Holosteum L.

Honckenya Ehrh.

Illecebrum L.

Kabulia Bor & C.E.C.Fisch.

Krauseola Pax & K.Hoffm.

Lepyrodiclis Fenzl

Lochia Balf.f.

Loeflingia L.

Lychnis L.

Mesostemma Vved.

Microphyes Phil.

Minuartia L.

Moehringia L.

Moenchia Ehrh.

Myosoton Moench

Ochotonophila Gilli

Ortegia L.

Paronychia Mill.

Pentastemonodiscus Rech.f.

Petrocoptis A.Braun ex Endl.

Petrorhagia (Ser.) Link

Philippiella Speg.

Phryna (Boiss.) Pax & K.Hoffm.

Pinosia Urb.

Pirinia Kral

Pleioneura Rech.f.

Plettkea Mattf.

Pollichia Aiton

Polycarpaea Lamarck

Polycarpon L.

Polytepalum Suess. & Beyerle

Pseudostellaria Pax

Pteranthus Forssk.

Pycnophyllopsis Skottsb.

Pycnophyllum J.Remy

Robbairea Boiss.

Sagina L.

Sanctambrosia Skottsb. ex Kuschel

Saponaria L.

Schiedea Cham. & Schltdl.

Scleranthopsis Rech.f.

Scleranthus L.

Sclerocephalus Boiss.

Scopulophila M.E.Jones

Silene L.

Siphonychia Torrey & A. Gray

Spergula L.

Spergularia (Pers.) J.Presl & C.Presl

Sphaerocoma T.Anderson

Stellaria L.

Stipulicida Michaux

Telephium L.

Thurya Boiss. & Balansa

Thylacospermum Fenzl

Uebelinia Hochst.

Vaccaria Wolf

Velezia L.

Viscaria Rohl.

Wilhelmsia Reichenbach

Xerotia Oliv.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Fior S., Karis P.O., Casazza G., Minuto L., Sala F. 2006. Molecular phylogeny of the Caryophyllaceae (Caryophyllales) inferred from chloroplast matK and nuclear rDNA ITS sequences. American Journal of Botany 93: 399–411
  2. 2,0 2,1 2,2 Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. стр. 267—268.. ISBN 86-17-00545-9.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Stevens, P. F. (2001 onwards). Caryophyllaceae. Angiosperm Phylogeny Website., Приступљено 25. 9. 2009.
  4. Smissen R.D., Clement J.C., Garnock-Jones P.J., Chambers G.K. 2002. Subfamilial relationships within Caryophyllaceae as inferred from 5' ndhF sequences. American Journal of Botany 89: 1336-1341
  5. Списак родова

Спољашње везе[уреди]