Silene latifolia
Silene latifolia je višegodišnja, zeljasta biljka koja pripada porodici (lat. Caryophyllaceae), a narodni naziv joj je ''обични пупавац''. [1]
| Silene latifolia | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Caryophyllales |
| Porodica: | Caryophyllaceae |
| Rod: | Silene |
| Vrsta: | S. latifolia
|
| Binomno ime | |
| Silene latifolia | |
| Sinonimi[2] | |
| |
Postanak imena[uredi | uredi izvor]
Pretpostavlja se da je Karl Line generično ime Silene dao po grčkom bogu Selinusu koji je u većini slučajeva bio prikazan kao pijan čovek koji je često bio prekriven lepljivom penom od alkohola. To vrlo podseća na penu koju luče ženski cvetovi. [3] Specifični epitet latifolia znači širokolisni. [4]
Opis[uredi | uredi izvor]
Stablo je zeljasto, uspravno, člankovito i prosto. Obraslo je kratkim žlezdanim i dugim običnim dlakama. Grananje je dihotomo i može da dostigne visinu do 1m. Na izdanku se uočavaju zadebljali nodusi. Listovi su naspramni, prosti i obično bez zalistaka. Razlikujemo donje listove, koji su objajasti ili lopatičasti, od gornjih koji su sedeći i kopljastog oblika. Celi su i dlakavi. Cvetovi su jednopolni što znači da razlikujemo muške i ženske jedinke. Osim što su jednopolni su i aktinomorfni ( * ) i grupisani u dihazijalne cvasti. Cvetni omotač je diferenciran na čašicu i krunicu. Perijant je složen. I kod muških i kod ženskih cvetova, čašicu gradi 5 listića (K5) sraslih u cev sa 5 zubaca. Dok je razlika u tome što je čašica kod muških valjkasta sa 10 anastamoziranih nerava, a ženski cvet ima čašicu koja je naduvena, jajasto loptasta i sa 20 anastamoziranih nerava. Na sebi imaju dlake koje imaju žlezdanu funkciju. Krunica je od 5 (C5) slobodnih belih latica koje su duboko usečene. Ženski cvet poseduje plodnik koji je sinkarpan i nadcvetan. Sastoji se iz 2-5 karpela(G2-5), a broj stubića i žigova je identičan koliko i karpela. Muški cvet ima andreceum koji je građen iz 10 prašnika koji su slobodni i raspoređeni u 2 kruga (A5+5). Prašnici su u donjem delu dlakavi, dok su u gornjem goli. Tip ploda biljke je čaura.[1]
Oprašivanje se vrši uz pomoć insekata sa minimalnom pojavom oprašivanja vetrom. Noćno oprašivanje je uspešnije u proizvodnji semena u odnosu na dnevno oprašivanje.[5]
Habitat[uredi | uredi izvor]
S. latifolia se obično nalazi na pašnjacima i poljima sena, duž puteva i prolaza, na travnatim nasipima i u pustoši, kao i na mnogim neometanim područjima. Preferira dobro drenirana tla i retko se viđa u suvim klimama. Sadnice ne tolerišu visoke temperature. [6]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Nativni raspon S. latifolia obuhvata veći deo Evrope, od Skandinavije i Velike Britanije na severu, do Mediterana i zapadne severne Afrike (Maroko, Alžir), zatim na istok do zapadne Azije i preko Rusije. Vrsta je uvedena u Kinu, Japan, Australiju, Novi Zeland i Severnu Ameriku, a postoje izveštaji iz Južne Amerike.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Igić, R.; Vukov (2000). Praktikum iz sistematike viših biljaka. Prirodno-matematički fakultet, Institut za biologiju Novi Sad.: D. ISBN 86-7031-012-0.
- ^ „Plants Of the World Online”.
- ^ Loudon, J. (1840). The ladies' flower-garden of ornamental annuals. London: UK: William Smith.
- ^ „Silene latifolia - white campion.”. First Nature.
- ^ Anderson, Jay F.; Duddu, Hema S.N.; Shirtliffe, Steven J.; Benaragama, Dilshan; Syrovy, Lena D.; Stanley, Katherine A.; Haile, Teketel A. (2015). „Effects of pollination timing and distance on seed production in a dioecious weed Silene latifolia”. Acta Oecologica. 69: 153—160. ISSN 1146-609X. doi:10.1016/j.actao.2015.10.011 — preko JSTOR.
- ^ Washington State Noxious Weed Control Board, 2010. White cockle, Silene latifolia ssp. alba., Arhivirano iz originala 14. 05. 2016. g., Pristupljeno 09. 11. 2022
- ^ GBIF, 2015. Global Biodiversity Information Facility