Pređi na sadržaj

Testiranje na COVID-19

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jedan od CDC testova za detekciju virusa u kovidu 19

Testiranje na kovid 19 ili Test za detekciju virusa u koronavirusnoj bolesti 2019 (akronim kovid 19) ili dijagnostički test za detekciju virusa SARS-CoV-2 je kao što mu sam naziv kaže, dijagnostičko sredstvo koje se koristi u slučaju sumnje da je neka osoba zaražena respiratornim virusom SARS-CoV-2, uzročnikom koronavirusne bolesti (Kovid-19) koji se globalno širi nakon što je novi virus prvi put identifikovan u Vuhanu, gradu u Kini, krajem 2019. godine. U načelu test rezultate daje u roku od 12-24 časa od uzimanja uzorka.[1][2]

Opšte informacije

[uredi | uredi izvor]
Pribor za uzimanje uzoraka iz nosa potencijalno zaraženih osoba

Stručnjaci za javno zdravstvo ukazali su na činjenicu da je brza identifikacija i stavljanje u izolaciju zaraženih ljudi presudan faktor za ograničavanje širenja virusa, koji može biti smrtonosan za starije osobe ili one koji imaju druge zdravstvene probleme. Globalna stopa smrtnosti od kovida 19, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, procenjena je marta meseca 2020. godine na oko 3,4%. Budući da će mnogi blaži slučajevi bolesti ostati nedijagnostikovani, stvarna stopa smrtnosti možda je i mnogo niža.[1]

Kod svih trenutno dostupnih testova koji se koriste u dijagnostici kovida 19, još uvek nije jasno koliko dugo osoba mora biti zaražena pre nego što se testira, da bi bila pozitivna, kao i to kada je neko ko se zarazio prepoznat testom pre nego što je manifestovao simptome?[1][3]

Pinsky i njegovi kolege za izradu eng. Stanford Medicine COVID-19 testa koji se trenutno koristi u SAD upotrebili su su prajmere i sonde razvijene u jednoj laboratoriji u Nemačkoj koja je dugi niz godina proučavala koronaviruse SARS i MERS. Zatim su optimizirali upotrebu ovih dijagnostičkih alata kako bi ispunili američke standarde za testiranje. Prema rečima istraživača sa Stanforda:

Rezultati

[uredi | uredi izvor]

Ako je test pozitivan — to znači da је testirana osoba zaražena virusom korona. Ali to ne mora nužno značiti da je SARS-CoV-2 uzrok (ili jedini uzrok) bolesti. Koinfekcija s drugim virusom ili bakterijama može biti uzrok identičnih simptoma.

Ako je test negativan — drugi su faktori važni kako bi se potvrdilo da testirana osoba nije obolela od kovida 19, kao što su anamneza i klinički pregled, jer možda je testirana osoba stvarno zaražena virusom, ali njegova prisutnost u uzetom uzorku nije otkrivena.[4]

Molekularni testovi za detekciju virusa SARS-CoV-2 kao uzroka kovida 19

[uredi | uredi izvor]

Trenutno se što u fazi prodaje i primene, što u fazi istraživanja nalazi nekoliko testova za otkrivanje virusa SARS-CoV-2. Neki testovi mogu otkriti samo novi virus, a neki mogu otkriti i druge sojeve (npr SARS-CoV) koji su genetski slični.

Laboratorije i protokoli prema podacima SZO[5]
Zemlja Institut Ciljani gen
Kina Kineski centar za kontrolu i prevenciju bolesti ORF 1ab i Nukleoprotein (N)
Nemačka Charité RdRP, E, N
Hong Kong Univerzitet u Hong Kongu ORF1b-nsp14, N
Japan Nacionalni institut sa infektivne bolesti,
Odsek za virologiju III
Pankorona i više meta,
Spajk protein (Peplomer)
Tajland Nacionalni institut za zdravlje N
SAD Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Tri mete u N genu
Francuska Pasterov zavod Dve mete u RdRP

Tehnika

[uredi | uredi izvor]

Test koristi tehniku ​​koja se naziva reverznoj transkriptaza lančanoj reakcija polimeraze (akronim RT-PCR) za brzo prepoznavanje prisutnosti virusne RNA u brisevima iz nosa potencijalno zaraženih osoba. Ona se primenjuje u slučaju kada je ciljna sekvenca virusna RNK koja mora prvo da bude prepisana u komplementarnu DNK pomoću enzima reverzne transkriptaze. RT-PCR se primenjuje za detekciju brojnih RNK virusa, uključujući i SARS-CoV-2, uzročnika kovida 19.

RT-PCR u jednom koraku i dvostepeni PCR- test

RT-PCR koristi kratke proteze DNK nazvane prajmeri koji se čvrsto i specifično vežu samo za odgovarajuće sekvence u SARS-CoV-2 RNA. Enzim nazvan reverzna transkriptaza tada virusnu RNK pretvara u komplementarnu DNK, a kako se reakcija nastavlja, enzim nazvan polimeraza koristi se za generisanje milijardi kopija DNK koje se mogu otkriti fluorescentno označenim molekulima zvanim sonde.[1]

Testom uzeti materijal (bris) prvo se ispituje na prisustvo virusne RNA koja kodira protein nazvan protein ovojnice, koji se nalazi u membrani koja okružuje virus i ima važnu ulogu u životnom ciklusu virusa, uključujući i izdanke iz zaraženih ćelija domaćina. Zatim potvrđuje pozitivan rezultat testiranjem gena koji kodira drugi protein nazvan RNA-zavisna RNA polimeraza.[1]

Test na CDC ekranima koristi za određivanje trećeg gena koji kodira protein koji formira virusni nukleokapsid, neku vrstu ljuske oko virusnog genetskog materijala.

Dostupnost različitih testova koji ciljaju različite virusno-specifične RNA sekvence daju mogućnost da se na pouzdan način da unakrsna potvrda laboratorijskih rezultata.[1]

Rezultati primene testa COVID-19 u 2020.

[uredi | uredi izvor]

Kina i Sjedinjene Američke Države imale su u početku epidemije problem sa pouzdanošću kompleta za testiranje,[6][7] U ranoj fazi epidemije, Kina, SAD i Australija nisu bile u stanju da isporuče dovoljno kompleta i zadovolje potražnju i preporuke za testiranje od strane zdravstvenih stručnjaka.[8]

Nasuprot tome, stručnjaci kažu da je u Južnoj Koreji široko dostupno testiranja pomoglo značajnom smanjenju širenja novog koronavirusa. Južnokorejska vlada je tokom nekoliko godina izgradila kapacitete za testiranje, uglavnom u laboratorijama privatnog sektora.[9] Pošavši od ovog saznanja 16. marta 2020. Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus poručio je zemljama širom sveta da testiraju svaki sumnjivi slučaj, jer se to pokazalo kao najbolji način da se uspori napredak pandemije kovida 19.[10][11]

Broj testova urađenih dnevno u Sjedinjenim Američkim Državama:
Plava: CDC laboratorija
Narandžasta: Laboratorija za javno zdravlje
Siva:Podaci nisu potpuni zbog kašnjenja u prijavljivanju.[12]

Proizvodnja testova u svetu

[uredi | uredi izvor]
IgG i IgM dijagnostički test za kovid 19

Kina je najavila da će od 25. februara 2020. dnevno proizvoditi 1,7 miliona testova na bazi nukleinskih kiselina i 350.000 testova za antitela.[13] U Kini je testove za detekciju kovida 19 razvila neprofitna Kineska humanitarna fondacija „Mammoth Fondation“, sa centrom u kineskom gradu Šenženu koja se bavi istraživanjem genetskog inženjeringa.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ а б в г д ђ е Conger, Crista. „Stanford Medicine COVID-19 test now in use”. med.stanford.edu. Standfor medicine 5. 3. 2020. Приступљено 8. 3. 2020. 
  2. ^ Health, Center for Devices and Radiological (4. 1. 2021). „Risk of False Results with the Curative SARS-Cov-2 Test for COVID-19: FDA Safety Communication”. FDA (на језику: енглески). 
  3. ^ „Finland deploys coronavirus-sniffing dogs at main airport”. AP NEWS. 23. 9. 2020. Приступљено 19. 1. 2021. 
  4. ^ Centers for Disease Control and Prevention. CDC 2019-novel Coronavirus (2019-nCoV) real-time RT-PCR diagnostic panel. Updated February 4, 2020. Pristupljeno 23. 3. 2020.
  5. ^ „Coronavirus disease (COVID-19) technical guidance: Laboratory testing for 2019-nCoV in humans”. www.who.int. Приступљено 6. 3. 2020. 
  6. ^ Heartbreak in the Streets of Wuhan
  7. ^ „State figures on testing raise questions about efforts to contain outbreak - The Boston Globe”. BostonGlobe.com. 
  8. ^ Davey, Melissa (14. 3. 2020). „Australian stocks of coronavirus testing kits 'rapidly deteriorating', says chief medical officer” — преко www.theguardian.com. 
  9. ^ „Experts Credit South Korea's Extensive Testing For Curbing Coronavirus Spread”. NPR.org. 
  10. ^ „'Test, Test, Test': WHO Chief's Coronavirus Message to World”. The New York Times. 16. 3. 2020. Архивирано из оригинала 20. 03. 2020. г. Приступљено 16. 3. 2020. 
  11. ^ Reuters, Source (16. 3. 2020). „'Test, test, test': WHO calls for more coronavirus testing – video”. The Guardian. Приступљено 16. 3. 2020. 
  12. ^ „These simulations show how to flatten the coronavirus growth curve”. Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2021. 
  13. ^ „China Makes Over 1.7 Million Covid-19 Testing Kits per Day, Official Says”. Yicai Global. 

Литература

[uredi | uredi izvor]
  • Zhang, W.; Du, R.-H.; Li, B.; Zheng, X.-S.; Yang, X.-L.; Hu, B.; Wang, Y.-Y.; Xiao, G.-F.; Yan, B.; Shi, Z.-L.; Zhou, P. Molecular and Serological Investigation of 2019-NCoV Infected Patients: Implication of Multiple Shedding Routes. Emerg. Microb. Infect. 2020, 9, 386– 389, . doi:10.1080/22221751.2020.1729071.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Fang, Y.; Zhang, H.; Xie, J.; Lin, M.; Ying, L.; Pang, P.; Ji, W. Sensitivity of Chest CT for COVID-19: Comparison to RT-PCR. Radiology 2020, 296, E115– E117, . doi:10.1148/radiol.2020200432.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • West, C. P.; Montori, V. M.; Sampathkumar, P. COVID-19 Testing: The Threat of False-Negative Results. Mayo Clinic Proceedings; Elsevier Ltd, June 1, 2020; Vol. 95, pp 1127– 1129.
  • Xiao, S. Y.; Wu, Y.; Liu, H. Evolving Status of the 2019 Novel Coronavirus Infection: Proposal of Conventional Serologic Assays for Disease Diagnosis and Infection Monitoring. J. Med. Virol. 2020, 92, 464– 467, . doi:10.1002/jmv.25702.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Xiang, J.; Yan, M.; Li, H.; Liu, T.; Lin, C.; Huang, S.; Shen, C. Evaluation of Enzyme-Linked Immunoassay and Colloidal Gold- Immunochromatographic Assay Kit for Detection of Novel Coronavirus (SARS-Cov-2) Causing an Outbreak of Pneumonia (COVID-19). 2020, medRxiv 2020.02.27.20028787

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Testiranje na kovid 19 na Vikimedijinoj ostavi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).