Théâtre Lyrique
Théâtre Lyrique bila je jedna od četiri operske trupe koje su nastupale u Parizu sredinom 19. veka. Kompaniju je 1847. osnovao francuski kompozitor Adolf Adam kao Opéra-National, a 1852. je preimenovana u Théâtre Lyrique. Koristili su četiri različita pozorišta uzastopno: Cirque Olympique, Théâtre Historique, Salle du Théâtre-Lyrique i Gradsko pozorište) i Salle de l'Athénée, sve dok nije prestalo sa radom 1872.[1]
Raznovrsan repertoar kompanije „narušio je strogu organizaciju pariskog operskog sveta odvajajući se od principa da su institucija i žanr jednoslojni“.[2] Kompanija je generalno bila najuspešnija u ponovnom tumačenju stranih dela prevedenih na francuski, posebno opera Gluka, Mocarta, Vebera i Verdija. Danas verovatno posebno upamćena po tome što je u Parizu održala prvo izvođenje Vagnerovog Rienzia, kao i premijere opera francuskih kompozitora, posebno Les pêcheurs de perles i Les Troyens à Carthage Hektora Berlioza, Romeo i Julija Šarla Gunoa, a pre svega Faust, opera koju najčešće izvodi trupa i još uvek je jedna od najpopularnijih opera širom sveta.[3]
Nakon što je kompanija prestala sa radom 1872. godine, nekoliko kratkotrajnih kompanija ponovo je koristilo isto ime, a naročito Théâtre National Lyrique (1876–1878) Alberta Vizentinija ali nijedna nije bila jednako uspešna kao prvoformirana trupa.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Charlton 1992, str. 871
- ^ Lacombe 2001, str. 245
- ^ Walsh 1981, p. ix.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
