Кристоф Вилибалд Глук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристоф Вилибалд Глук
Joseph Siffred Duplessis - Christoph Willibald Gluck - Google Art Project.jpg
немачки композитор и диригент
Датум рођења (1714-07-02)2. јул 1714.
Место рођења Ерасбах
 Немачка
Датум смрти 15. новембар 1787.(1787-11-15) (73 год.)
Место смрти Беч
 Аустрија

Кристоф Вилибалд Глук (нем. Christoph Willibald Gluck), (Ерасбах, 2. јул 1714Беч, 15. новембар 1787), немачки композитор и диригент

Био је композитор и диригент бечког двора, а касније ангажован у Паризу. Након раних опера у традиционалном стилу италијанске барокне опере, почео је у Бечу компоновати опере у којима напушта конвенционалне шеме и проводи реформу засновану на музичко-драмском јединству. У њима обрађује општељудска етичка начела, а стил је изградио синтезом елемената италијанске и француске опере, немачке песме и инструменталног стила. Утицао је на многе, италијанске, француске и немачке композиторе, а компоновао је око 100 опера, балете, инструменталних дела, оде и песме.


Рани живот[уреди]

Рођен је у малом баварском граду Ерасбаху (данашњем Берхингу) као најстарији од шесторо браће. Отац Алеxандер Јоханес Глук био је шумар и надгледник за сакупљање путарине града Ерасбаха и околних богатих црквених имања. Године 1711. његов се отац венчао с Маријом Валбург, а 1717. селе се у Чешку, где отац постаје главни шумар у служби принца Филипа Хyацинта вон Лобковица 1727. године. Глук је прво музичко образовање стекао као певач и свирач у црквама. Према Глуковим речима, отац није подржавао његов интерес за музику те је инсистирао да син крене очевим стопама, што је довело до сукоба између њих двојице.[1]

Према различитим причама, због тог је сукоба Глук побегао из куће у Беч, где је живио певајући и свирајући по црквама и трговима, иако се већина његових биографа не слаже с овом верзијом догађаја. Одлазак из куће догодио се касније и Глук је отпутовао у Праг, где је од 1731. похађао филозофски факултет и стекао формално знање из метафизике, логике и математике. Свеучилиште је тада имало богату музичку сцену која је подразумевала италијанску оперу и ораторијум. Глук је након неког времена напустио свеучилиште без дипломе, а следећа историјска белешка спомиње га тек 1736. у Бечу.[2]


[1] [2] [3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Irene Brandenburg: Christoph Willibald Gluck und seine Zeit, Laaber : Laaber-Verl. 2010. ISBN 978-3-89007-252-4.
  2. 2,0 2,1 Irene Brandenburg, Elisabeth Richter, Gerhard Croll: Gluck-Schriften. Ausgewählte Aufsätze und Vorträge 1967–2002. Gluck-Studien, Band 4. Bärenreiter, Kassel. 2003. ISBN 3-7618-1606-5.
  3. Bruce Alan Brown: Gluck and the French Theatre in Vienna. Clarendon, Oxford. 1991. ISBN 0-19-316415-9.

Спољашње везе[уреди]