Windows 7

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Windows 7
Verzija operativnog sistema Windows NT
Snimak ekrana Windows-a 7 koji prikazuje njegovu radnu površinu, traku zadataka, meni „Početak” i efekat stakla Windows-a aero
ProgramerMajkrosoft
Izvorni model
Pušten u
proizvodnju		22. jul 2009. god.; pre 14 godina (2009-07-22)[1]
Opšta
dostupnost		22. oktobar 2009. god.; pre 14 godina (2009-10-22)[2]
Najnovije izdanjeServisni paket 1 (6.1.7601) / 22. februar 2011. god.; pre 13 godina (2011-02-22)[3]
Metoda ažuriranjaWindows ažuriranje
PlatformeIA-32 i x86-64
Tip jezgrahibridan
Licencavlasnički komercijalni softver
PrethodnikWindows Vista (2007)[4]
NaslednikWindows 8 (2012)
Status podrške
Glavna podrška završena je 13. januara 2015. godine.[5][6]
Proširena podrška završena je 14. januara 2020. godine (januar 2023. za verzije Profešonal i Enterprajz, korisnici će morati da plate za bezbednosne ispravke).[5][6]
Instaliranje servisnog paketa 1 je potrebno da bi korisnici mogli da dobijaju ažuriranja i podršku nakon 9. aprila 2013. godine.[5][6]
Korisnici sa verzijama Profešonal i Enterprajz operativnog sistema Windows 7 moraće da plate za bezbednosne ispravke do januara 2023. godine.

Windows 7 je operativni sistem za lične računare koji je proizveo Majkrosoft kao deo porodice operativnih sistema Windows NT. Pušten je u proizvodnju 22. jula 2009. godine i postao opštedostupan 22. oktobra 2009,[7] manje od tri godina nakon izdavanja svog prethodnika, Windows viste.Istovremeno je izdat i odgovarajući server, Windows Server 2008 R2. Opšta podrška za opertivni sistem Windows 7 istekla je 14. januara 2020. godine.

Windows 7 je prvenstveno zamišljen da bude postepena nadogradnja za Microsoft Windows, sa namerom da adresira slabu kritičnu recepciju Windows viste uz održavanje kompatibilnosti hardvera i softvera. On je nastavio sa poboljšanjima na Windows aeru (korisnički interfejs uveden u operativni sistem Windows Vista) sa dodatkom redizajnirane trake zadataka koja omogućava aplikacijama da budu „zakačene” na njega i novih funkcija za upravljanje prozorima. Druge nove funkcije su dodate u operativni sistem, uključujući biblioteke, novi sistem za deljenje datoteka (Matična grupa) i podršku za unos višestrukim dodirom. Dodat je i novi interfejs, Centar aktivnosti, koji pruža pregled informacija o bezbednosti i održavanju sistema, a napravljena su i podešavanja sistema Kontrole korisničkog naloga u cilju manje nametljivosti. Windows 7 je isporučen i sa ažuriranim verzijama nekoliko aplikacija-zaliha, uključujući Internet eksplorer 8, Windows reproduktor medija i Windows centar medija.

Za razliku od Windows viste, Windows 7 je generalno bio pohvaljen od strane kritičara, koji su smatrali da je operativni sistem znatno poboljšanje u odnosu na svog prethodnika zbog povećanih performansi, intuitivnijeg interfejsa (sa posebnom pohvalom posvećenom novoj traci zadataka), manjeg broja iskačućih prozora Kontrole korisničkog naloga i drugih poboljšanja koja su napravljena širom platforme. On je bio veliki uspeh za Majkrosoft; čak i pre svog zvaničnog izdanja, prodaja pre narudžbe za sedmicu na onlajn-trgovcu Amazon.com nadmašila je prethodne rekorde. Za samo šest meseci širom sveta prodato je preko 100 miliona kopija, što je do jula 2012. poraslo na preko 630 miliona licenci. U decembru 2018. godine, 35,55% računara koji pokreću operativni sistem Windows i dalje koriste Windows 7.[8]

Istorija razvoja[uredi | uredi izvor]

Prvobitno, verzija Windows-a pod kodnim imenom „Blekom” bila je planirana kao naslednik Windows-a XP i Windows Servera 2003 u 2000. godini. Glavne funkcije koje su bile planirane za Blekom uključuju naglasak na pretragu i upite podataka i napredni sistem za skladištenje pod imenom WinFS koji omogućava takve scenarije. Međutim, u međuvremenu, manje izdanje, pod kodnim imenom „Longhorn”, najavljeno je za 2003. godinu, što je odlagalo razvoj Blekoma.[9] Sredinom 2003. godine, Longhorn je stekao neke od funkcija koje su prvobitno bile namenjene za Blekom. Nakon tri velike epidemije malvera-crva — Blaster, Nači i Sobig — eksploatisane su pukotine u operativnim sistemima Windows u kratkom vremenskom periodu u avgustu 2003. godine,[10] Majkrosoft je promenio svoje razvojne prioritete, stavljajući neke od glavnih Longhornovih razvojnih radova na čekanje dok je razvijao nove servisne pakete za Windows XP i Windows Server 2003. Razvoj Longhorna (Windows viste) je ponovo pokrenut, i tako odložen, u avgustu 2004. godine. Određene funkcije su izbačene iz Longhorna.[11] Blekom je preimenovan u Vijena početkom 2006. godine.[12]

Kada je objavljen, Windows Vista je kritikovan zbog dugog vremena razvoja, problema sa performansama, nekompatibilnosti sa postojećim hardverom i softverom pri pokretanju, promena koje utiču na kompatibilnost nekih računarskih igara i nejasnih uverenja od strane Majkrosofta da će određeni računari koji isporučuju XP pre lansiranja biti „sposobni da pokreću Vistu” (što je dovelo do tužbe za klasnu akciju), između ostalih kritika. Kao takvo, usvajanje Viste u odnosu na XP ostalo je slabo.[13][14][15] U julu 2007. godine, šest meseci nakon javnog izdanja Viste, objavljeno je da će sledeća verzija Windows-a biti pod kodnim imenom Windows 7, sa planovima za konačno izdanje u roku od tri godine.[16][17] Bil Gejts je u intervjuu za Njuzvik predložio da Windows 7 bude „orijentisaniji na korisnika”.[18] Gejts je kasnije rekao da će se Windows 7 fokusirati i na poboljšanja performansi.[19] Stiven Sinofski je kasnije proširio ovu temu, objašnjavajući u blogu Endžinering Windows 7 da kompanija koristi razne nove alatke za praćenje kako bi izmerila performanse mnogih oblasti operativnog sistema na neprekidnoj osnovi, da bi pomogla u lociranju neefikasne kodne putanje i sprečavanju nazatka performansi.[20] Viši potpredsednik Bil Vet izjavio je da korisnici Windows viste koji prelaze na Windows 7 neće naići na probleme sa kompatibilnošću uređaja sa kojima su se susreli prilikom prelaska sa Windows-a XP.[21] Procenjuje se da je na Windows-u 7 radilo oko 1.000 programera. Oni su uglavnom bili podeljeni na „jezgro operativnog sistema” i „iskustvo Windows klijenta”, a zauzvrat su organizovani u 25 timova od oko 40 programera u proseku.[22]

U oktobru 2008, objavljeno je da će Windows 7 biti i zvanično ime operativnog sistema.[23][24] Došlo je do zabune oko imenovanja proizvoda Windows 7[25] jer je verzioniranje kao 6.1 ukazivalo na sličnu izgradnju kao Vista i povećalo kompatibilnost sa aplikacijama koje samo proveravaju glavne brojeve verzija, slično kao što Windows 2000 i Windows XP imaju brojeve verzija 5.x.[26] Prvo spoljašnje izdanje za Majkrosoftove partnere stiglo je u januaru 2008. sa Majlstounom 1, izgradnjom 6519.[27] Govoreći o Windows-u 7, 16. oktobra 2008. godine, direktor Majkrosofta Stiv Balmer potvrdio je kompatibilnost između Windows viste i Windows-a 7, ukazujući na to da će Windows 7 biti prerađena verzija Windows viste.[28]

Na KPP-u 2008. godine, Majkrosoft je demonstrirao Windows 7 sa svojom prepravljenom trakom zadataka.[29] Dana 27. decembra 2008, beta verzija Windows-a 7 je procurela na internet putem Bit torenta.[30] Prema testu performansi ZDNet-a,[31] Beta verzija Windows-a 7 je pobedila i Windows XP i Vistu u nekoliko ključnih oblasti, uključujući vreme pokretanja i isključivanja i rad sa datotekama, kao što je učitavanje dokumenata. U ostalim područjima nije pobedila XP, uključujući PC Pro merila za tipične kancelarijske aktivnosti i uređivanje video-snimaka, koji su ostali identični Visti, a sporiji od XPa.[32] Dana 7. januara 2009, x64 verzija beta verzije Windows-a 7 (izgradnja 7000) procurela na veb, a neki torenti su zaraženi trojancem.[33][34] Na SPE-u 2009. godine, direktor Majkrosofta Stiv Balmer izjavio je da je beta verzija Windows-a 7, izgradnja 7000, dostupna za preuzimanje pretplatnicima MSDN-a i TechNet-a u formatu ISO slike.[35]

Kandidat za izdanje, izgradnja 7100, postala je dostupna za pretplatnike MSDN-a i TechNet-a, kao i učesnicima Konekt programa 30. aprila 2009. godine. Dana 5. maja 2009. godine, postala je dostupna široj javnosti, iako je takođe bila procurela na internet putem Bit torenta.[36] Kandidat za izdanje bio je dostupan na pet jezika i istekao je 1. juna 2010. godine, sa isključivanjima svakih dva sata počevši od 1. marta 2010. godine.[37] Majkrosoft je izjavio da će Windows 7 biti pušten u javnost 22. oktobra 2009. godine. On je izdao Windows 7 pretplatnicima MSDN-a i Technet-a 6. avgusta 2009, u 10:00 PDT.[38] Majkrosoft je najavio da je Windows 7, zajedno sa Windows Serverom 2008 R2, pušten u proizvodnju 22. jula 2009. godine. Verzija Windows-a 7 puštena u proizvonju je izgradnja 77600.16385.090713-1255, koja je kompajlirana 13. jula 2009. i proglašena je konačnom verzijom puštenom u proizvodnju nakon što je interno prošla sve testove Majkrosofta.[39]

Promocija i početak prodaje[uredi | uredi izvor]

Konačna verzija operativnog sistema Windows 7 se u Srbiji,kao i u ostatku sveta zvanično pojavila 22. oktobra 2009. godine. Tog, ali i narednih dana, u Srbiji su partneri kompanije Majkrosoft pripremili razne akcije,među kojima su bili kupovina kompletnog računara,gde je kupac plaćao samo licencu za Windows 7 dok je hardver bio "besplatan" , poklanjanje 30 mobilnih telefona kupcima Windows 7 računara, dok su kod ostalih partnera akcije uglavnom bile vezane za promotivnu senu ovog operativnog sistema.[40]

Hardver[uredi | uredi izvor]

Prilikom najavljivanja i zvaničnog puštanja u prodaju operativnog sistema Windows 7, postojala je bojazan da bi on mogao da prođe kao i njegov prethodnik, Windows Vista. Razlog je u tome što hardver i dalje nije bio jača strana ovog operativnog sistema,odnosno da je za potpunu funkcionalnost i svakodnevni rad bilo potrebno kupiti novu konfiguraciju ili nadograditi postojeću. Hardverska zahtevnost je svakako bila veća od prethodnih operativnih sistema, što je značilo dodatna ulaganja u računar.

Funkcije[uredi | uredi izvor]

Nove i promenjene[uredi | uredi izvor]

Među novim funkcijama Windows-a 7 su napredak u prepoznavanju dodira i rukopisa,[41] podrška za virtuelne čvrste diskove,[42] poboljšane performanse na višejezgarnim procesorima,[43][44][45][46] poboljšane performanse pokretanja, Direktan pristup i poboljšanja jezgra. Windows 7 dodaje podršku za sisteme koji koriste više heterogenih grafičkih kartica različitih proizvođača (Heterogeni višestruki adapter),[47] novu verziju programa Windows centar medija,[48] gadžet za Windows centar medija, poboljšane medijske funkcije, XPS paket potrepština,[49] Windows paueršel[50] i redizajnirani Kalkulator sa višerednom sposobnošću, uključujući režim za programere i režim statistika, zajedno sa konverzijom jedinica za dužinu, težinu, temperaturu i nekoliko drugih.[51] Mnoge nove stavke su dodate u Kontrolnu tablu, uključujući Štimer teksta Klirtajp,[52] Čarobnjak za kalibraciju boja ekrana,[53] gadžeti, oporavak, rešavanje problema, Centar radnih prostora, lokacija i drugi senzori, Upravljač akreditivima, biometrijski uređaji, sistemske ikone, kao i prikaz.[54] Windows centar za bezbednost preimenovan je u Windows centar aktivnosti (Windows centar ispravnosti i Windows centar za rešenja u ranijim izgradnjama), što obuhvata i bezbednost i održavanje računara. Redibust na 32-bitnim izdanjima sada podržava do 256 gigabajta dodatne dodele. Windows 7 podržava i slike u formatu RAW dodavanjem dekodera omogućenih Windows komponentom slikanja, koji omogućavaju sirove sličice slika, pregled i prikaz metapodataka u Windows Exploreru, kao i prikaz u punoj veličini i projekcije slajdova u Windows prikazivaču fotografija i Windows centru medija.[55] Windows 7 ima i osnovnog klijenta TFTP-a sa mogućnošću prenosa datoteka na server TFTP-a ili sa njega.[56]

Sličice uživo u Windows-u 7, prikazuju kartice Internet eksplorera 11.
Porazumevana traka zadataka Windows-a 7.

Traka zadataka je videla najveće vizuelne promene, gde je stara traka sa alatkama Brzo pokretanje zamenjena mogućnošću kačenja aplikacija na traku zadataka. Dugmad za zakačene aplikacije su integrisane sa dugmadima zadataka. Ove dugmadi omogućavaju i skočne spiskove za dozvolu lakog pristupa uobičajenim zadacima.[57] Prepravljena traka zadataka takođe omogućava ponovno ređanje dugmadi na njoj. Desno od sistemskog sata nalazi se malo pravougaono dugme koji služi kao ikona Prikaži radnu površinu. Podrazumevano, postavljanje pokazivača miša preko ovog dugmeta čini sve vidljive prozore providnim za brz pogled na radnu površinu.[58] Na ekranima osetljivim na dodir, kao što su ekrani na dodir, tablet računari itd., ovo dugme je malo šire (8 piksela) kako bi se prilagodilo pritisku prsta.[59] Klikom na ovo dugme, umanjuju se svi prozori, a ponovnim klikom na njega vraćaju se u prvobitno stanje.

Upravljanje prozorima u Windows-u 7 ima nekoliko novih funkcija: Kačenje umanjuje prozor kada se dovuče pri vrh ekrana.[60] Prevlačenje prozora na levu ili desnu ivicu ekrana omogućava korisnicima da zakače softverske prozore na obe strane ekrana, tako da prozori zauzimaju po polovinu ekrana. Kada korisnik pomera prozore koji su zakačeni ili umanjeni pomoću Kačenja, sistem vraća prethodno stanje. Funkcije kačenja se mogu aktivirati i pomoću tasterskih prečica. Kačenje skriva sve neaktivne prozore kada se naslovna traka aktivnog prozora brzo vuče napred-nazad (metaforički protrese).

Prozor centra aktivnosti, prikazuje da nema otkrivenih problema
Kada se klikne na zastavicu Centra aktivnosti, on navodi sva pitanja vezana za bezbednost i održavanje u malom iskačućem prozoru

Windows 7 sadrži 13 dodatnih zvučnih šema, pod imenom Popodne, Kaligrafija, Karakteri, Panorama grada, Delta, Festival, Bašta, Nasleđe, Pejzaž, Pokvareno, Raga, Savana i Sonata.[61] Pik, Tavla i Dama na internetu, koji su uklonjeni iz Windows viste, vraćeni su sa Windows-om 7. Korisnici mogu da onemoguće ili prilagođavaju mnogo više komponenti Windows-a nego što je to bilo moguće u Windows visti. Nove dopune ove liste komponenti obuhvataju Internet eksplorer 8, Windows reprodukor medija 12, Windows centar medija, Windows pretragu i Windows platformu gadžeta.[62]

Nova verzija Majkrosoft virtuelnog računara, nedavno preimenovana u Windows virtuelni računar, dostupna je za izdanja Windows-a 7 — Profešonal, Enterprajz i Altimat.[63] Omogućava pokretanje više Windows okruženja na istoj mašini, uključujući Režim Windows-a XP. Režim Windows-a XP pokreće Windows XP u virtuelnoj mašini i prikazuje aplikacije unutar zasebnih prozora na radnoj površini Windows-a 7.[64] Štaviše, Windows 7 podržava postavljanje virtuelnog čvrstog diska (VČD ili VHD) kao normalnog skladištenja podataka, a pokretač sistema isporučen sa Windows-om 7 može pokrenuti Windows sistem sa VČD-a; međutim, ova mogućnost je dostupna samo u izdanjima Enterprajz i Altimat.[traži se izvor] Protokol za udaljenu radnu površinu (PURP ili RDP) Windows-a 7 je poboljšan kako bi podržao multimedijalne aplikacije u realnom vremenu, uključujući video-reprodukciju i 3D igre, čime se omogućava korišćenje Direkt eksa 10 u okruženjima udaljene radne površine.[65] Tri ograničenja aplikacija, koja su prethodno bila prisutna u Windows visti i Windows-u XP starter izdanju, uklonjena su iz Windows-a 7.[66] Sva izdanja obuhvataju neke nove i poboljšane funkcije, kao što su Windows pretraga, bezbednosne funkcije i neke nove funkcije za Windows 7, nastale unutar Viste. Opcionalno „Bit loker šifrovanje disk jedinica” uključeno je u Windows 7 altimat i enterprajz. Windows zaštitnik je uključen; Antivirusni softver Majkrosoft bezbednosne potrepštine je besplatan za preuzimanje. Sva izdanja obuhvataju Kopiranje u senci, koje svakodnevno koristi Oporavak sistema za automatsko čuvanje „prethodne verzije” korisničkih datoteka koje su promenjene.[67] Poboljšana je i Rezervna kopija i vraćanje,[68][69] a Windows okruženje za oporavak — koje je podrazumevano instalirano — zamenjuje opcionalnu Konzolu za oporavak Windows-a XP.[70]

Novi sistem poznat kao „Biblioteke” dodat je za upravljanje datotekama; korisnici mogu da skupljaju datoteke iz više fascikli u „Biblioteku”. Po podrazumevanom, napravljene su biblioteke za kategorije kao što su Dokumenti, Slike, Muzika i Video-snimci, koje se sastoje od lične fascikle korisnika i fascikle Javno za svaku od njih. Sistem se takođe koristi kao deo novog kućnog mrežnog sistema poznatog kao Matična grupa; uređaji se dodaju na mrežu lozinkom, te se datoteke i fascikle mogu deliti sa svim uređajima u matičnoj grupi ili sa određenim korisnicima. Podrazumevane biblioteke, zajedno sa štampačima, dele se po podrazumevanom, lična fascikla postavljena je na pristup samo za čitanje drugim korisnicima, a fascikli Javno može da pristupi svako.[71][72]

Windows 7 obuhvata poboljšanu podršku za globalizaciju kroz novi API za proširene lingvističke usluge[73] kako bi pružio višejezičnu podršku (posebno u izdanjima Altimat i Enterprajz). Majkrosoft je takođe primenio bolju podršku za SSD,[74] uključujući novu TRIM komandu, a Windows 7 je u mogućnosti da identifikuje SSD jedinstveno. Osnovna podrška za USB 3.0 nije uključena zbog kašnjenja u finalizaciji standarda.[75] Na WinHEC-u 2008. godine, Majkrosoft je najavio da će dubina boja od 30-bita i 48-bita biti podržana u Windows-u 7, zajedno sa širokom paletom boja scRGB (koja se za HDMI 1.3 može pretvoriti i izvesti u xvYCC). Video-režimi podržani u Windows-u 7 su 16-bitni sRGB, 24-bitni sRGB, 30-bitni sRGB, 30-bitni sa proširenom paletom boja sRGB i 48-bitni scRGB.[76][77]

Za programere, Windows 7 obuhvata novi mrežni API sa podrškom za izgradnju veb-usluga zasnovanih na SOAP-u u izvornom kodu (za razliku od WCF veb-usluga zasnovanih na .NET-u),[78] nove funkcije za pojednostavljanje razvoja instalacijskih paketa i skraćivanja vremena instalacije aplikacije.[79] Windows 7, po podrazumevanom, generiše manje odziva Kontrole korisničkog naloga (KKN) jer omogućava da digitalno potpisane Windows komponente dobiju povišene privilegije bez odziva. Korisnici sada mogu da podese nivo na kojem KKN radi pomoću klizne skale.[80]

Uklonjene[uredi | uredi izvor]

Određene mogućnosti i programi koji su bili deo Windows Viste više nisu prisutni ili su promenjeni, što je rezultiralo uklanjanjem određenih funkcionalnosti; to uključuje klasični korisnički interfejs menija „Početak”, neke funkcije trake zadataka, funkcije Windows ekplorera, funkcije Windows reproduktora medija, dodatke Windows altimata, dugme „Pretraga” i Ink bol. Četiri aplikacije koje dolaze u paketu sa Windows vistom — Windows galerija fotografija, Windows tvorac filmova, Windows kalendar i Windows pošta — nisu uključene u Windows 7 i zamenjene su verzijama Windows uživo brenda kao deo paketa Windows uživo potrepština.[81][82]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ LeBlanc, Brandon (22. 7. 2009). „Windows 7 Has Been Released to Manufacturing”. Windows Experience Blog. Microsoft. 
  2. ^ LeBlanc, Brandon (22. 10. 2009). „Windows 7 Arrives Today With New Offers, New PCs, And More!”. Windows Experience Blog. Microsoft. 
  3. ^ LeBlanc, Brandon (9. 2. 2011). „Announcing Availability of Windows 7 and Windows Server 2008 R2 SP1”. Windows Experience Blog. Microsoft. 
  4. ^ Thadani, Rahul (6. 9. 2010). „Windows 7 System Requirements”. Buzzle. Arhivirano iz originala 6. 7. 2017. g. Pristupljeno 27. 2. 2014. 
  5. ^ a b v „Microsoft Support Lifecycle”. Support. Microsoft. Pristupljeno 20. 2. 2012. 
  6. ^ a b v Rose, Stephen L (14. 2. 2013). „Windows 7 RTM End Of Support Is Right Around The Corner”. Springboard Series Blog. Microsoft. Arhivirano iz originala 2. 5. 2013. g. Pristupljeno 27. 3. 2013. 
  7. ^ „Windows 7 and Windows Server 2008 R2 Timelines Shared at Computex”. News Center. Microsoft. 2. 6. 2009. Arhivirano iz originala 6. 6. 2009. g. Pristupljeno 3. 6. 2009. 
  8. ^ „Desktop Windows Version Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 12. 2018. 
  9. ^ Lettice, John (24. 10. 2001). „Gates confirms Windows Longhorn for 2003”. The Register. Pristupljeno 5. 3. 2008. 
  10. ^ Goodwin, Bill (15. 8. 2003). „Businesses are left reeling after a triple strike by Blaster, Nachi and the Sobig virus”. Computer Weekly. TechTarget. Pristupljeno 20. 3. 2016. 
  11. ^ Bishop, Todd (28. 8. 2004). „Microsoft cuts key Longhorn feature”. Seattle Post-Intelligencer. Hearst Corporation. Pristupljeno 25. 3. 2009. 
  12. ^ Thurrott, Paul (14. 2. 2007). „Windows „7” FAQ”. SuperSite for Windows. Penton Media. Arhivirano iz originala 30. 4. 2011. g. Pristupljeno 5. 1. 2008. 
  13. ^ „They Criticized Vista. And They Should Know”. The New York Times. Pristupljeno 22. 3. 2014. 
  14. ^ „The 15 Biggest Tech Disappointments of 2007”. PC World. IDG. Arhivirano iz originala 09. 04. 2014. g. Pristupljeno 22. 3. 2014. 
  15. ^ „Vista Resistance: Why XP Is Still So Strong”. PC World. IDG. Arhivirano iz originala 09. 04. 2014. g. Pristupljeno 22. 3. 2014. 
  16. ^ Foley, Mary J (20. 7. 2007). „Windows Seven: Think 2010”. ZDNet. Pristupljeno 19. 9. 2007. 
  17. ^ „Next version of Windows: Call it 7”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 22. 3. 2014. 
  18. ^ Levy, Steven (3. 2. 2007). „Bill Gates on Vista and Apple's 'Lying' Ads”. Newsweek. Arhivirano iz originala 31. 3. 2007. g. 
  19. ^ Gates, Bill (7. 5. 2007). „Bill Gates: Japan—Windows Digital Lifestyle Consortium”. News Center. Tokyo, Japan: Microsoft. 
  20. ^ Sinofsky, Steven (15. 12. 2008). „Continuing our discussion on performance”. Engineering Windows 7. Microsoft. Pristupljeno 18. 12. 2008. 
  21. ^ Oiaga, Marius (24. 6. 2008). „Windows 7 Will Not Inherit the Incompatibility Issues of Vista”. 
  22. ^ Sinovsky, Steven (18. 8. 2008). „The Windows 7 Team”. Engineering Windows 7. Microsoft. Pristupljeno 9. 12. 2009. 
  23. ^ Fried, Ina (13. 10. 2008). „Microsoft makes Windows 7 name final”. CNET. CBS Interactive. Pristupljeno 13. 10. 2008. 
  24. ^ „For Microsoft's Windows, 7th time's a charm”. CBC News. oktobar 2008. Pristupljeno 27. 10. 2008. 
  25. ^ Castle, Alex (15. 10. 2008). „Microsoft Justifies Its Windows 7 Naming Decision”. Maximum PC. Future US. Pristupljeno 18. 11. 2009. 
  26. ^ „Why Call it Windows 7?”. worldstart.com. Arhivirano iz originala 18. 10. 2009. g. Pristupljeno 20. 11. 2009. 
  27. ^ Cunningham, Ian (3. 12. 2008). „Windows 7 Build Numbers”. Arhivirano iz originala 08. 03. 2009. g. Pristupljeno 04. 01. 2019. 
  28. ^ Dignan, Larry (oktobar 2008). „Ballmer: It’s ok to wait until Windows 7; Yahoo still ‘makes sense’; Google Apps ‘primitive’”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 10. 2008. 
  29. ^ Nash, Mike (28. 10. 2008). „Windows 7 Unveiled Today at PDC 2008”. Windows Experience Blog. Microsoft. Arhivirano iz originala 1. 11. 2008. g. Pristupljeno 11. 11. 2008. 
  30. ^ „Windows 7 Beta 1 Leaked”. OSNews.com. Pristupljeno 25. 5. 2009. 
  31. ^ Kingsley-Hughes, Adrian (1. 1. 2009). „Windows 7 beta 1 performance – How does the OS compare to Vista and XP?”. ZDNet. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 5. 1. 2009. g. Pristupljeno 25. 5. 2009. 
  32. ^ Graham-Smith, Darien (januar 2009). „Follow-up: Benchmarking Windows 7”. Pristupljeno 29. 1. 2009. 
  33. ^ „Leaked Windows 7 RC torrents infected with trojan”. SlashGear. 
  34. ^ Pennington, Kenneth (januar 2009). „Windows 7 64-Bit Beta Hits the Web”. Arhivirano iz originala 21. 1. 2009. g. Pristupljeno 7. 1. 2009. 
  35. ^ Johnson, Bobbie (8. 1. 2009). „CES: Steve Ballmer unveils Microsoft's Windows 7 | Technology | guardian.co.uk”. The Guardian. London. Pristupljeno 25. 5. 2009. 
  36. ^ Miller, Paul (24. 4. 2009). „Windows 7 RC 7100 making its way to OEMs, a torrent tracker near you”. Engadget. Aol. Pristupljeno 25. 5. 2009. 
  37. ^ „Windows 7 Release Candidate Customer Preview Program”. Microsoft.com. Microsoft. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  38. ^ „When Will You Get Windows 7 RTM?”. The Windows Blog. 
  39. ^ LeBlanc, Brandon. „Windows 7 Has Been Released to Manufacturing”. The Windows blog. Microsoft. Arhivirano iz originala 27. 2. 2014. g. 
  40. ^ Gašić, Voja (2009-10-22). „Microsoft: Windows 7 u prodavnicama”. PC Press (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-30. 
  41. ^ „What's New in Handwriting Recognition”. microsoft.com. Microsoft. 
  42. ^ „Windows 7's support of VHD is all about backwards compatibility”. winsupersite.com. Arhivirano iz originala 29. 1. 2013. g. Pristupljeno 7. 1. 2013. 
  43. ^ „Windows 7 Takes More Advantage of Multi-Core CPUs – Windows 7”. Windowsvienna.com. Arhivirano iz originala 3. 5. 2009. g. Pristupljeno 25. 5. 2009. 
  44. ^ „Windows 7 to get parallel-processing tweaks | All about Microsoft”. blogs.zdnet.com. ZDNet.com. 30. 9. 2008. Arhivirano iz originala 1. 2. 2009. g. Pristupljeno 25. 5. 2009. 
  45. ^ „Windows 7 to get parallel-processing tweaks”. PC Tips/pctipsbox.com. 5. 10. 2008. Arhivirano iz originala 15. 4. 2009. g. Pristupljeno 25. 5. 2009. 
  46. ^ „Window 7 Enters Parallel Universe”. Stunning Mesh. Meks. 13. 2. 2017. 
  47. ^ „Tech ARP -3D Gaming Advances In Microsoft Windows 7 Rev. 2.0”. Arhivirano iz originala 26. 9. 2009. g. 
  48. ^ Gruener, Wolfgang (16. 1. 2008). „Windows Vista successor scheduled for a H2 2009 release?”. TG Daily. Arhivirano iz originala 18. 1. 2008. g. Pristupljeno 27. 1. 2008. 
  49. ^ „Microsoft XPS”. prepressure.com. 
  50. ^ „What's New in Windows PowerShell”. microsoft.com. Microsoft. 
  51. ^ „Seven Windows 7 Calculator features you may not know about”. CNET. CBS Interactive. 
  52. ^ „MSDN Blogs”. msdn.com. Microsoft. Arhivirano iz originala 18. 12. 2012. g. Pristupljeno 5. 1. 2019. 
  53. ^ Laurie, Vic. „Wizard to Adjust the Display Colors in Windows 7”. techsupportalert.com. Arhivirano iz originala 05. 07. 2015. g. Pristupljeno 05. 01. 2019. 
  54. ^ „Screenshots from a blogger with Windows 7 M1”. ThinkNext.net. Arhivirano iz originala 30. 1. 2008. g. 
  55. ^ „How to add Mac-like RAW image support to Windows 7, Vista, XP”. downloadsquad.com. 21. 10. 2009. Arhivirano iz originala 24. 10. 2009. g. 
  56. ^ Jessica, Parker. „TFTP Client Install for Windows 7”. PCWDLD.com. Pristupljeno 21. 1. 2016. 
  57. ^ „Windows 7 User Interface – The Superbar (Enhanced Taskbar)”. Softpedia. novembar 2008. Pristupljeno 12. 11. 2008. 
  58. ^ Muchmore, Michael (28. 10. 2009). „7 Things I'll Miss about Vista—And 7 I Definitely Won't”. PC Magazine. Pristupljeno 6. 3. 2016. 
  59. ^ „Touching Windows 7”. Engineering Windows 7 Blog. Microsoft. 25. 3. 2009. 
  60. ^ Sinofsky, Steven (17. 3. 2009). „Engineering Windows 7 : Designing Aero Snap”. Microsoft Development Network. Microsoft. Pristupljeno 8. 6. 2009. 
  61. ^ Thurrott, Paul (8. 3. 2009). „Windows 7 Build 7048 Notes”. Paul Thurrott's SuperSite for Windows. Arhivirano iz originala 13. 4. 2009. g. Pristupljeno 24. 4. 2009. 
  62. ^ „Beta to RC Changes — Turning Windows Features On or Off”. 
  63. ^ „Windows Virtual PC”. Microsoft. Arhivirano iz originala 3. 5. 2009. g. Pristupljeno 6. 5. 2009. 
  64. ^ „Windows XP Mode for Windows 7 brochure” (PDF). Microsoft. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 8. 2016. g. Pristupljeno 6. 5. 2009. 
  65. ^ „Windows 7 Presentation Virtualization: Graphics Remoting (RDP) Today and Tomorrow”. Microsoft. Pristupljeno 16. 9. 2016. 
  66. ^ „Let’s talk about Windows 7 Starter”. Windows Team Blog. Microsoft. 29. 5. 2009. Pristupljeno 29. 5. 2009. 
  67. ^ „A Guide to Windows Vista Backup Technologies”. Microsoft. 
  68. ^ „Backup and Restore (Windows 7)”. Microsoft. 
  69. ^ „Create and Use a Virtual Hard Disk on Windows 7”. Microsoft. 
  70. ^ Soperus, Marcus (9. 8. 2009). „Windows 7 Feature Focus: Recovery Environment”. Maximum PC. Future US. Pristupljeno 20. 3. 2016. 
  71. ^ „Windows 7 HomeGroup: Networking Made Easy”. PC Magazine. Pristupljeno 2. 1. 2013. 
  72. ^ LeBlanc, Brandon (28. 10. 2008). „How Libraries & HomeGroup Work Together in Windows 7”. Windows Team Blog. Microsoft. Arhivirano iz originala 2. 11. 2008. g. Pristupljeno 11. 11. 2008. 
  73. ^ „Windows 7: Writing World-Ready Applications”. PDC 2008. 2008. Pristupljeno 26. 9. 2008. 
  74. ^ „Support and Q&A for Solid-State Drives”. Engineering Windows 7. Microsoft. 5. 5. 2009. Pristupljeno 9. 5. 2009. 
  75. ^ Crothers, Brooke (6. 11. 2008). „Microsoft describes USB 3.0 delays”. CNET. CBS Interactive. Arhivirano iz originala 26. 04. 2011. g. Pristupljeno 13. 11. 2008. 
  76. ^ „WinHEC 2008 GRA-583: Display Technologies”. Microsoft. 6. 11. 2008. Arhivirano iz originala (Office Open XML Presentation) 27. 12. 2008. g. Pristupljeno 4. 12. 2008. 
  77. ^ „Windows 7 High Color Support”. Softpedia. 26. 11. 2008. Arhivirano iz originala 21. 02. 2009. g. Pristupljeno 5. 12. 2008. 
  78. ^ „Windows 7: Web Services in Native Code”. PDC 2008. 2008. Pristupljeno 26. 9. 2008. 
  79. ^ „Windows 7: Deploying Your Application with Windows Installer (MSI) and ClickOnce”. PDC 2008. 2008. Pristupljeno 26. 9. 2008. 
  80. ^ „Opinion: Windows 7′s UAC is a broken mess; mend it or end it”. Ars Technica. Pristupljeno 22. 3. 2014. 
  81. ^ LeBlance, Brandon (28. 10. 2008). „The Complete Windows Experience – Windows 7 + Windows Live”. Windows Team Blog. Microsoft. Arhivirano iz originala 22. 01. 2009. g. Pristupljeno 11. 11. 2008. 
  82. ^ Bort, Julie (23. 9. 2008). „E-mail, photos, movie making will not be included in Windows 7”. Networkworld. The Microsoft Update. IDG. Pristupljeno 24. 7. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Windows 7 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Windows_7&oldid=27740962”