Атлетика на Летњим олимпијским играма 2016 — штафета 4 × 400 метара за мушкарце
Штафетна трка 4 х 400 метара за мушкарце, била је једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Женеиру, Бразил. Такмичење је одржано 19. и 20. августа на Олимпијском стадиону Жоао Авеланж.
Титулу олимпијског победника са Олимпијских игара у Лондону 2012 бранила је штафета Бахама.
Учесници[уреди | уреди извор]
Учествовало је 16 штафета, из исто толико земаља.
|
|
|
Квалификације[уреди | уреди извор]
У трци штафета на Олимписким играма 2016. mоже учествовати 16 штафета. Првих осам штафета са Светског првенства у тркама штафета 2015. (одржаном у Насау на Бахамима од 2—3. маја 2015) директно су се кавалификовале за Олимпијске игре. Преосталих осам се квалификују на сладаћи начин: шест према ИААФ Светској ранг листи од 12. јула 2016. и два најбоље на истoј листи на крају 2015. године[1]
Систем такмичења[уреди | уреди извор]
Такмичње у овој дисциплини је орджанао у два дана. Првог дана у квалификацијама се учествовале све штафете које су постигле квалификационе норме. подељене у две групе из којих су се по 3 најбрже штафете из сваке групе и две према постигнутом резултату пласирале у финале.
Кратко о такмичењу[уреди | уреди извор]
У трци шрафета 4 х 400 м учествовао је актуелни олимпијски победник штафета Бахама, а главни фаворит била је америчка штафета која је има највеће успехе у овој дисциплини јер је победила 16 пута (од могућих 23). Американци су светски прваци са последњег Светског првенства 2015. у Пекингу и светски и олимпијски рекордери.
Америчка штафета је потврдила своју класу и победила резултатом 2:57,30, што је најбољи светски резултат сезоне. У последњој измени трчао је олимпијски побеник на овим играма у трци на 400 метара Лашон Мерит. Сребро је освојила млада штафета Јамајке, а Бахами бронзу и тако се на трећим Олимпијским играма у низу појавили на победничком постољу.
Штафете Белгије и Боцване су по 2 пута ( у квалификацијама и финалу) обарали националне рекорде својих земаља.
Рекорди пре почетка такмичења[уреди | уреди извор]
Стање 18. август 2016.
Светски рекорд | 2:54,29 | САД Ендру Валмон, Квинси Вотс, Butch Reynolds, Мајкл Џонсон |
САД | Штутгарт, Немачка | 22. август 1993. |
Олимпијски рекорд | 2:55,39 | САД Лашон Мерит, Анџело Тејлор, Дејвид Невил, Џереми Воринер |
САД | Пекинг, Кина | 23. август 2008. |
Најбољи резултат сезоне | 3:00,38 | Универзитет Луизијана | САД | Батон Руж, САД | 23. април 2016. |
Рекорди после завршеткаа такмичења[уреди | уреди извор]
Најбољи резултат сезоне | '2:58,29 | Јамајка Рашин Макдоналд, Питер Метјуз, Нејтон Ален,Џејвон Франсис |
Јамајка | Рио де Женеиро, Бразил | 18. август 2016. |
Најбољи резултат сезоне | 2:57,30 | САД >Арман Хол, Тони Маквај, Гил Робертс, Лашон Мерит |
САД | Рио де Женеиро, Бразил | 19. август 2016. |
Сатница такмичења[уреди | уреди извор]
Сатница такмичења на сајту ИААФ[2]
Датум | (UTC-3) | (UTC+2) | Ниво |
---|---|---|---|
Петак 19. август, 2016 | 21.10 | 1.10 (20. август) | Квалификације |
Субота 20. август, 2016. | 22.35 | 2.35 (21.август) | Финале |
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
* Такмичари обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу.
Резултати[уреди | уреди извор]
Квалификације[уреди | уреди извор]
У финале су се пласирале по 3 првопласиране штафете из обе квалификационе групе (КВ) и две штафете на основу постигнутог резултату у квалификацијама (кв).[3],[4]
Финале[уреди | уреди извор]
Место | Стаза | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
5 | САД | Арман Хол, Тони Маквај, Гил Робертс, Лашон Мерит | 2:57,30 | СРС | |
3 | Јамајка | Питер Метјуз,Нејтон Ален, Фицрој Данкли, Џејвон Франсис | 2:58,16 | НРС | |
6 | Бахаме | Алонзо Расел, Мајкл Матје, Стивен Гардинер, Крис Браун | 2:58,49 | НРС | |
4. | 4 | Белгија | Жилијен Вартен, Жонатан Борле, Дилан Борле, Кевин Борле | 2:58,52 | НР |
5. | 7 | Боцвана | Ајзак Маквала, Караби Сибанда, Onkabetse Nkobolo, Leaname Maotoanong | 2:59,06 | НР |
6 | 8 | Куба | Вилијам Колазо, Адријан Чакон, Осмајдел Пелисијер, Јоандис Лескај | 2:59,53 | НРС |
7 | 2 | Пољска | Ликаш Кравчук, Михал Пјетжак, Јакуб Кжевина, Рафал Омелко | 3:00,50 | |
8 | 1 | Бразил | Педро Луиз Оливеира, Александер Русо, Петерсон дос Сантос, Уго де Соза | 3:03,28 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „IAAF/BTC World Relays: Qualifying Process”. IAAF World Relays. Архивирано из оригинала 23. 04. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2016.(језик: енглески)
- ^ Сатница такмичења
- ^ Резултати квалификација 4 х 100 метара по групама
- ^ Зборни резултати квалификаија
- ^ Резултати финалне трке штафета 4 х 100 м за мушкарце на сајту ИААФ
Спољашње везе[уреди | уреди извор]