Атлетика на Летњим олимпијским играма 2016 — штафета 4 × 100 метара за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Штафетна трка 4 х 100 метара за мушкарце, била је једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Женеиру, Бразил. Такмичење је одржано од 18. и 19. августа на Олимпијском стадиону Жоао Авеланж.

Титулу олимпијског победника са Олимпијских игара у Лондону 2012 одбранила је штафета Јамајке.

Учесници[уреди | уреди извор]

Учествовало је 16 штафета, из исто толико земаља.

Квалификације[уреди | уреди извор]

У трци штафета на Олимписким играма 2016. може учествовати 16 штафета. Првих осам штафета са Светског првенства у тркама штафета 2015. (одржаном у Насау на Бахамима од 2—3. маја 2015) директно су се кавалификовале за Олимпијске игре. Преосталих осам се квалификују на сладаћи начин: шест према ИААФ Светској ранг листи од 12. јула 2016. и два најбоље на истој листи на крају 2015. године [1]

Систем такмичења[уреди | уреди извор]

Такмичње у овој дисциплини је орджанао у два дана. Првог дана у квалификацијама се учествовале све штафете које су постигле квалификационе норме. подељене у две групе из којих су се по 3 најбрже из сваке групе и две према постигнутом резултату пласирале у финале.

Такмичење[уреди | уреди извор]

Пре почетка такмичења највећи фаворит била је штафета Јамајке светски првак на Светског првенства 2015. у Пекингу, олимпијски победник са претходних Игара у Лондону, светски и олимпијски рекордер. Главни конкурент била јој је штафета САД, упркос чињеници да је на Играма 2012. дисквалификована због допинга, а на Светском купу 2015. због испадања штафетне палице. Остали кандидати за медаље, биле су штафете Уједињеног Краљевства, Тринидада и Тобага, Француске и Кине.

На крају такимичења штафета Јамајке освојила је златну медаљу, трећи пут заредом, а Јусејн Болт 9. златну медаљу и постао први такмичар у историји који је успео да на олимпијским играма победи на 100, 200 метара и шрафети 4 х 100 метара.

У току такмичења постављена су 3 континетална рекорда (Кина и Јапан 2 пута) и 5 националних рекорда.

Рекорди пре почетка такмичења[уреди | уреди извор]

Стање 17. август 2016.

Светски рекорд 36,84 Јамајка
Неста Картер, Мајкл Фрејтер, Јохан Блејк, Јусејн Болт
 Јамајка Лондон, Уједињено Краљевство 11. август 2012.
Олимпијски рекорд
Најбољи резултат сезоне 37,78 Уједињено Краљевство
Џејмс Дасаолу, Адам Џемили, Џејмс Елингтон, Чиџинду Уџа
 Уједињено Краљевство 23. јун 2016.

Сатница такмичења[уреди | уреди извор]

Сатница такмичења на сајту ИААФ[2]

Датум (UTC-3) (UTC+2) Ниво
Четвртак 18. август, 2016 11.40 15.40 Квалификације
Петак 19. август, 2016. 22.35 2.35 (20. август) Финале

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Асафа Пауел
Јохан Блејк
Никел Ашмид
Јусејн Болт
Џевон Минзи*
Кемар Бејли Кол*
 Јамајка
Рјота Јамагата
Шота Изука
Јошиде Кирју
Асука Кембриџ
 Јапан
Аким Хејнз
Арон Браун
Брендон Родни
Андре де Грас
Моболаде Аџомале*
 Канада

* Такмичари обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу.

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У финале су се пласирале по 3 првопласиране штафете из обе квалификационе групе (КВ) и две штафете на основу постигнутог резултату у квалификацијама (кв).[3],[4]

Место Група Стаза Земља Састав штафете НР Резултат Белешка
1. 1 3  САД Мајк Роџерс, Кристијан Колеман, Тајсон Геј, Џаријус Лосон 27,38 37,65 КВ, НРС
2. 2 6  Јапан Рјота Јамагата, Шота Изука, Јошиде Кирју, Асука Кембриџ 38,03 37,68 КВ, АЗР
3. 1 4  Кина Танг Сингћанг, Сје Џенје, Су Бингтјен, Џанг Пјеменг 37,92 37,82 КВ, АЗР
4. 2 4  Канада Аким Хејнз, Арон Браун, Брендон Родни, Моболаде Аџомале 37,69 38,05 КВ, НРС
5. 1 6  Јамајка Џевон Минзи, Асафа Пауел, Никел Ашмид Кемар Бејли Kemar Bailey-Коул 36,84 37,39 КВ, НРС
6. 1 4  Тринидад и Тобаго Кестон Бледман, Рондел Сориљо, Емануел Календер, Ричард Томпсон 37,62 37,96 КВ, НРС
7. 2 1  Уједињено Краљевство Ричард Килти, Хари Ејкинс-Аритеј, Џејмс Елингтон, Чиџинду Уџа 37,73 38,06 кв
8. 2 8  Бразил Рикардо де Соза, Виктор Уго дос Сантос, Бруно де Барос, Жорже Видес 37,90 38,19 кв, НРС
9. 2 4  Немачка Јулијан Ројс, Свен Книпфалс, Роберт Херинг, Лукас Јакупчик 38,02 38,26
10. 1 6  Турска Изет Сафер, Жак Али Харви, Emre Zafer Barnes, Рамил Гулијев 38,31 38,30 НР
11. 1 7  Француска Марвин Рене, Стуарт Дитамби, Микел-Меба Зезе, Жими Вико 37,79 38,35 НРС
12. 1 8  Антигва и Барбуда Чавон Волш, Cejhae Greene, Џаред Џарвис, Тахир Волш 38,01 38,44 НРС
13. 2 5  Куба Сесар Руиз, Roberto Skyers, Reynier Mena, Yaniel Carrero 38,00 38,47
14. 2 2  Холандија Solomon Bockarie, Хенсли Паулина, Лимарвин Боневасија, Ђовани Кодрингтон 38,20 38,53
15. 1 5  Сент Китс и Невис Џејсон Роџерс, Ким Колинс, Алистер Кларк, Антоан Адамс 38,41 39,81
1 1  Доминиканска Република Mayobanex de Oleo, Yohandris Andújar, Stanly del Carmen, Јанкарлос Мартинез 38,52 ДИСК 162.7

Финале[уреди | уреди извор]

[5]

Место Стаза Атлетичар Земља Резултат Белешка
4  Јамајка Асафа Пауел,Јохан Блејк, Никел Ашмид, Јусејн Болт 37,27 НРС
5  Јапан Рјота Јамагата, Шота Изука, Јошиде Кирју, Асука Кембриџ 37,60 АЗР
7  Канада Аким Хејнз, Арон Браун, Брендон Родни, Андре де Грас 37,64 НР
4. 6  Кина Танг Сингћанг, Сје Џенје, Су Бингтјен, Џанг Пјеменг 37,90
5. 1  Уједињено Краљевство Ричард Килти, Хари Ејкинс-Аритеј, Џејмс Елингтон, Адам Џемили 37,98
6. 2  Бразил Рикардо де Соза, Виктор Уго дос Сантос, Бруно де Барос, Жорже Видес 38,41
8  Тринидад и Тобаго Кестон Бледман, Рондел Сориљо, Емануел Календер, Ричард Томпсон ДИСК 163.3а
3  САД Мајк Роџерс, Џастин Гатлин, Тајсон Геј, Трејвон Бромел ДИСК 170.7

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]