Атлетика на Летњим олимпијским играма 2016 — штафета 4 × 400 метара за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Штафетна трка 4 х 400 метара за мушкарце, била је једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Женеиру, Бразил. Такмичење је одржано 19. и 20. августа на Олимпијском стадиону Жоао Авеланж.

Титулу олимпијског победника са Олимпијских игара у Лондону 2012 бранила је штафета Бахама.

Учесници[уреди | уреди извор]

Учествовало је 16 штафета, из исто толико земаља.

Квалификације[уреди | уреди извор]

У трци штафета на Олимписким играма 2016. mоже учествовати 16 штафета. Првих осам штафета са Светског првенства у тркама штафета 2015. (одржаном у Насау на Бахамима од 2—3. маја 2015) директно су се кавалификовале за Олимпијске игре. Преосталих осам се квалификују на сладаћи начин: шест према ИААФ Светској ранг листи од 12. јула 2016. и два најбоље на истoј листи на крају 2015. године [1]

Систем такмичења[уреди | уреди извор]

Такмичње у овој дисциплини је орджанао у два дана. Првог дана у квалификацијама се учествовале све штафете које су постигле квалификационе норме. подељене у две групе из којих су се по 3 најбрже штафете из сваке групе и две према постигнутом резултату пласирале у финале.

Кратко о такмичењу[уреди | уреди извор]

У трци шрафета 4 х 400 м учествовао је актуелни олимпијски победник штафета Бахама, а главни фаворит била је америчка штафета која је има највеће успехе у овој дисциплини јер је победила 16 пута (од могућих 23). Американци су светски прваци са последњег Светског првенства 2015. у Пекингу и светски и олимпијски рекордери.

Америчка штафета је потврдила своју класу и победила резултатом 2:57,30, што је најбољи светски резултат сезоне. У последњој измени трчао је олимпијски побеник на овим играма у трци на 400 метара Лашон Мерит. Сребро је освојила млада штафета Јамајке, а Бахами бронзу и тако се на трећим Олимпијским играма у низу појавили на победничком постољу.

Штафете Белгије и Боцване су по 2 пута ( у квалификацијама и финалу) обарали националне рекорде својих земаља.

Рекорди пре почетка такмичења[уреди | уреди извор]

Стање 18. август 2016.

Светски рекорд 2:54,29  САД
Ендру Валмон, Квинси Вотс, Butch Reynolds, Мајкл Џонсон
 САД Штутгарт, Немачка 22. август 1993.
Олимпијски рекорд 2:55,39 САД
Лашон Мерит, Анџело Тејлор, Дејвид Невил, Џереми Воринер
 САД Пекинг, Кина 23. август 2008.
Најбољи резултат сезоне 3:00,38 Универзитет Луизијана  САД Батон Руж, САД 23. април 2016.

Рекорди после завршеткаа такмичења[уреди | уреди извор]

Најбољи резултат сезоне '2:58,29  Јамајка
Рашин Макдоналд, Питер Метјуз, Нејтон Ален,Џејвон Франсис
 Јамајка Рио де Женеиро, Бразил 18. август 2016.
Најбољи резултат сезоне 2:57,30 САД
>Арман Хол, Тони Маквај, Гил Робертс, Лашон Мерит
 САД Рио де Женеиро, Бразил 19. август 2016.

Сатница такмичења[уреди | уреди извор]

Сатница такмичења на сајту ИААФ[2]

Датум (UTC-3) (UTC+2) Ниво
Петак 19. август, 2016 21.10 1.10 (20. август) Квалификације
Субота 20. август, 2016. 22.35 2.35 (21.август) Финале

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Арман Хол
Тони Маквај
Гил Робертс
Лашон Мерит
Кајл Клемонс*
Дејвид Верберг*
 САД
Питер Метјуз
Нејтон Ален
Фицрој Данкли
Џејвон Франсис
Рашин Макдоналд*
 Јамајка
Алонзо Расел
Мајкл Матје
Стивен Гардинер
Крис Браун
Стивен Њуболд*
 Бахаме

* Такмичари обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу.

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У финале су се пласирале по 3 првопласиране штафете из обе квалификационе групе (КВ) и две штафете на основу постигнутог резултату у квалификацијама (кв).[3],[4]

Место Група Стаза Земља Састав штафете НР Резултат Белешка
1. 1 4  Јамајка Рашин Макдоналд, Питер Метјуз, Нејтон Ален, Џејвон Франсис 2:56,75 2:58,29 СРС
2. 1 5  САД Арман Хол, Тони Маквај, Кајл Клемонс, Дејвид Верберг 2:54,29 2:58,38 КВ, НРС
3. 2 3  Белгија Жилијен Вартен, Жонатан Борле, Дилан Борле, Кевин Борле 2:59,28 2:59,25 КВ, НР
4. 1 2  Боцвана Ајзак Маквала, Караби Сибанда, Onkabetse Nkobolo, Leaname Maotoanong 2:59,95 2:59,35 КВ, НР
5. 1 5  Пољска Лукаш Кравчук, Михал Пјетжак, Јакуб Кжевина, Рафал Омелко 2:58,00 2:59,58 кв, НРС
6. 2 6  Бахаме Алонзо Расел, Крис Браун, Стивен Гардинер, Стивен Њуболд 2:56,72 2:59,64 КВ, НРС
7. 2 7  Куба Вилијам Колазо, Адријан Чакон,, Осмајдел Пелисијер, Јоандис Лескај 2:59,13 3:00,16 КВ, НРС
8. 2 4  Бразил Педро Луиз Оливеира, Александер Русо, Петерсон дос Сантос, Уго де Соза 2:58,56 3:00,43 кв, НРС
9. 1 8  Француска Мам-Ибра Ан, Теди Атон-Венел, Камаду Касе Ан, Томас Жордије 2:58,96 3:00,82 НРС
10. 2 5  ДОМ Хон Соријано, Лугелин Сантос, Луиз Чарлс, Густаво Куеста 3:00,15 3:01,76 НРС
11. 1 1  Колумбија Антони Забрано, Дијего Паломеке, Карлос Лемос, Хон Перлаза 3:01,16 3:01.84
12. 1 3  Јапан Џулијан Волш, Томоја Тамура, Такамаса Китагава , Нобуја Като 3:00,76 3:02,95
13. 2 5  Венецуела Артуро Рамирез, Омар Лонгарт, Алберт Браво, Фредди Мезонез 3:00,82 3:02,69
1 7  Тринидад и Тобаго Џарин Соломон, Лалонд Гордон, Дион Лендор, Machel Cedenio 2:58,20 ДИСК 163.3а
2 1  Уједињено Краљевство Најџел Левин, Делано Вилијамс, Метју Хадсон-Смит, Мартин Руни 2:56,60 ДИСК 170,19
2 2  Индија Кунху Мухамед, Мухамед Анас, Ајасаму Дхару, Арокиа Раџив 3:00,91 ДИСК 170,19

Финале[уреди | уреди извор]

[5]

Место Стаза Атлетичар Земља Резултат Белешка
5  САД Арман Хол, Тони Маквај, Гил Робертс, Лашон Мерит 2:57,30 СРС
3  Јамајка Питер Метјуз,Нејтон Ален, Фицрој Данкли, Џејвон Франсис 2:58,16 НРС
6  Бахаме Алонзо Расел, Мајкл Матје, Стивен Гардинер, Крис Браун 2:58,49 НРС
4. 4  Белгија Жилијен Вартен, Жонатан Борле, Дилан Борле, Кевин Борле 2:58,52 НР
5. 7  Боцвана Ајзак Маквала, Караби Сибанда, Onkabetse Nkobolo, Leaname Maotoanong 2:59,06 НР
6 8  Куба Вилијам Колазо, Адријан Чакон, Осмајдел Пелисијер, Јоандис Лескај 2:59,53 НРС
7 2  Пољска Ликаш Кравчук, Михал Пјетжак, Јакуб Кжевина, Рафал Омелко 3:00,50
8 1  Бразил Педро Луиз Оливеира, Александер Русо, Петерсон дос Сантос, Уго де Соза 3:03,28

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]