Басава

С Википедије, слободне енциклопедије

Басава
250п
Статуа Басаве у Бангалору
Датум рођења1134. године
Место рођењаБасавана Багевади, Индија
Датум смрти1169. године
Место смртиКудаласангама, Индија
Занимањедржавник, песник, социјални реформатор, филозоф, главни министар провинције Бијапур ("ವಚನಗಾರರು")

Басава (познатији као Basaveshwara (1134—1169) био је један од важнијих Шивизамских филозофа и песника његовог века. Практиковао је политику која је ишла против индијске културе и хиндуизма.[1] Постао је познат јер је био један од револуционара који су донели измене у индијском друштву током 12. века.[2][3][4]

Башава је ширио друштвену свест кроз своју поезију, у народу познату као Вачанас. Он је одбацио родну или друштвену дискриминацију, сујеверја и ритуале,[5] али је увео Ишталинга огрлицу, са сликом Шиве Линге,[6] свакој особи, без обзира на њено рођење, као стални подсетник на бакти (оданост) Шиви. Снажан промотер ахимсе, такође је осудио људске и животињске жртве. Као главни министар свог краљевства, увео је нове јавне институције као што је Анубава Мантапа (или, „дворана духовног искуства“),[7][8] која је примала мушкарце и жене из свих социо-економских средина да разговарају о духовним и свакодневним питањима живота, на отвореном.[9]

Традиционалне легенде и хагиографски текстови наводе да је Басава оснивач Лингајата. Међутим, модерна учења која се ослањају на историјске доказе као што су натписи на Калачури наводе да је Басава био песник филозоф који је оживео, рафинирао и подстакао већ постојећу традицију.[5][2][10] Басаварајадевара Рагале (доступно је 13 од 25 одељака) канадског песника Харихаре (око 1180) је најранији доступни извештај о животу друштвеног реформатора и сматра се важним, јер је аутор био скоро савременик његовог протагонисте.[11] Потпун приказ Басавиног живота и идеја је испричан у светом телушком тексту из 13. века, Басава Пурани од Палкурикија Соманате.[12]

Басавина књижевна дела укључују Вачана Сахитија на канадском језику. Такође је познат као Бактибандари (дословно, ризничар оданости)[13] и Басавана.

Младост[уреди | уреди извор]

Арјунавадски натпис краља Сеуна Канаре, датиран на 1260. годину. Натпис који се односи на Басаву и детаље његове породице. Имена се односе на Басаварај и Сангана Басаву.

Басава је рођен 1131. године[5] у граду Басавана Багевади у северном делу Карнатаке, у породици Мадараса и Мадаламбике, у канадској православној браманској породици[14] посвећеној хиндуистичком божанству Вишну.[10][13][15] Назван је Басава, канадски облик санскритског Вришаба у част Нанди бика (носиоца Шиве) и локалне традиције шивизма.[15]

Басава је одрастао у Кудаласангами (северозападна Карнатака), близу обала реке Кришне и њене притоке Малапрабе.[10][13] Басава је провео дванаест година учећи у хиндуистичком храму у граду Кудаласангама,[13] у Сангамешвари, тада шивској школи учења, вероватно Лакулиша-Пашупата традиције.[15]

Басава се оженио са Гангамбике,[13] рођаком по мајци. Њен отац је био премијер провинције Биџала, Калачурски краљ.[10][15] Почео је да ради као рачуновођа на краљевом двору.[13] Када му је ујак по мајци умро, краљ га је позвао да буде главни министар. Цар се оженио и Басавином сестром по имену Нагама.ref name=edrice/>

Као главни министар краљевине, Басава је користио државну благајну за покретање друштвених реформи и религиозног покрета усмереног на оживљавање шивизма, препознавање и оснаживање аскета који су се звали џангами.[10] Једна од иновативних институција које је покренуо у 12. веку била је Анубава Мантапа, јавно веће и окупљање које је привлачило мушкарце и жене из различитих слојева живота из удаљених земаља да отворено разговарају о духовним, економским и друштвеним питањима живота.[9] Он је компоновао је поезију на локалном језику и ширио своју поруку масама. Његова учења и стихови као што су Кајакаве Кајласа (Рад је пут ка Кајласи [блаженству, небу] или Рад је богослужење) постали су популарни.[16]

Литерарни рад[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: Вачана сахитја

Басави се приписује неколико дела, која се поштују у заједници Верашајва Лингајат. То укључује различите Вачане[5] као што су Шат-стала-вачана (дискурси о шест фаза спасења), Кала-џнана-вачана (прорицање будућности), Мантра-гопија, Гатачакра-вачана и Раџа-јога-вачана.[17]

Хагиографија[уреди | уреди извор]

Басава Пурана, телушка биографска епска песма, коју је први написао Палкурики Соманата у 13. веку,[18] и ажурирана канадска верзија из 14. века, коју је написао Бима Кави 1369. године, свети су текстови у Верашајва Лингајату.[2][19]

Друга хагиографска дела укључују Мала Басава-раџа-чаритре из 15. века и Вришабендра Виџаја из 17. века, обе на канадском језику.[10]

Аутентичност[уреди | уреди извор]

Научници наводе да су песме и легенде о Басави записане дуго након његове смрти.[18] Ово је покренуло питање тачности и креативне интерполације аутора који нису били непосредни сведоци, већ су своје радове изводили ослањајући се на сећање, легенде и приче других. Мајкл наводи: „Све 'Вачана' колекције какве сада постоје вероватно су настале много касније од 15. века [300 година после Басаве]. Много критичног рада треба уложити у утврђивање аутентичности делова ових колекција”.[20]

Историја[уреди | уреди извор]

Басава је био јако цењен филозоф. Због великог поштовања седеоци су га назвали „Вишва гуру” (енгл. Vishva-guru) које је јако цењено и значајно звање у Индији. Његова учења и приповедања прелазе све границе. Подучавао је људе како водити прави начин живота и да центар човечанства треба бити божије искуство, без обзира на пол, порекло или социјалног статуса. Поред наведеног, Басава је био велики хуманиста.

Науку коју је одбрањивао сводила се на једну реченицу: „суштина Шиве је Брахман”. У њему је, на самом почетку времена, боравио свет и све што нас данас окуржује. Верници који прате идеологију Басаве и који желе да се приближе Шиви морају да носе „лингу” (симбол Шиве или Брахмана у приближном облику мушког полног органа) и користити је као амајлију. Овим признањем се одбија дечји брак, омогућава се удовицама да се поново удају и одбија се систем кастова.

Споменици и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jestice, Phyllis G. (2004). Holy People of the World: A Cross-cultural Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 107. ISBN 978-1-57607-355-1. 
  2. ^ а б в Basava Encyclopædia Britannica (2012), Quote: "Basava, (flourished 12th century, South India), Hindu religious reformer, teacher, theologian, and administrator of the royal treasury of the Kalachuri-dynasty king Bijjala I (reigned 1156–67)."
  3. ^ A. K. Ramanujan (1973). Speaking of ŚivaНеопходна слободна регистрација. Penguin. стр. 175–177. ISBN 978-0-14-044270-0. 
  4. ^ Gene Roghair (2014). Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha. Princeton University Press. стр. 11—14. ISBN 978-1-4008-6090-6. 
  5. ^ а б в г Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, ISBN 978-0813540689, pages 239–240
  6. ^ Fredrick Bunce (2010), Hindu deities, demi-gods, godlings, demons, and heroes, ISBN 9788124601457, page 983
  7. ^ Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, page 4
  8. ^ R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, pages 1–5
  9. ^ а б SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, ISBN 978-8126021710, page 163
  10. ^ а б в г д ђ Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, ISBN 978-8120600638, pages 52–53
  11. ^ Shiva Prakash 1997, стр. 179
  12. ^ Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pp. 1–14
  13. ^ а б в г д ђ Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, pages 2–3
  14. ^ „Basavanna, the Immortal, Being Invoked by the Mortals to Achieve Political Goals”. News18. Приступљено 18. 4. 2018. 
  15. ^ а б в г SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, ISBN 978-8126021710, pages 161–162
  16. ^ R Blake Michael (1982), Work as Worship in Vīraśaiva Tradition, Journal of the American Academy of Religion, Vol. 50, No. 4, pages 605–606
  17. ^ Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, ISBN 978-8120600638, pages 53–54
  18. ^ а б Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pages 21–23
  19. ^ „hjhlhin Literature”. Lingayatreligion.com. Архивирано из оригинала 27. 5. 2013. г. Приступљено 18. 6. 2013. 
  20. ^ R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, page 64 footnote 19
  21. ^ „PM's address on the occasion of release of Commemorative Coin in honour of Mahatma Basaveshwara”. archivepmo.nic.in. Приступљено 3. 7. 2022. 
  22. ^ Ataulla, Naheed (14. 11. 2015). „PM Modi unveils 12th century social reformer Basavanna's statue in London”. The Times of India. Приступљено 3. 7. 2022. 
  23. ^ Staff (23. 6. 2006). „Manmohan arrives in Bangalore ahead of schedule”. Oneindia (на језику: енглески). Приступљено 3. 7. 2022. 
  24. ^ T.V. Sivanandan (11. 2. 2011). „Basaveshwara's statue may come up in London”. The Hindu. Архивирано из оригинала 7. 9. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  25. ^ „Lambeth Basaveshwara - Home”. www.lambethbasaveshwara.co.uk. 
  26. ^ Image of the Prime Minister paying homage to Basaveshwara statue in London The Hindu (14 November 2015)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Басава на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Басава&oldid=27676617”