Браман

Брахман (санскрит: ब्रह्म bráhman, из корена brh – бујати, расти^[1]) је хиндуистички концепт свеобухватног битка, који је основа свих бића, материја, времена и простора и свега постојећег.^[2]^[3]^[4] У веданти, браман као универзални принцип свеобухватности је у корелацији с атманом, индивидуалним принципом који у њега увире, и његова је манифестација. Будизам негира обе чланице овог односа, негира апсолут (браман) и негира појединачно сопство (атман).^[1] Принцип брахмана не треба поистовећивати са божанством Брахма у хиндуизму.

У главним школама хиндуистичке филозофије то је материјални, ефикасни, формални и коначни узрок свега што постоји.^[3]^[5]^[6] То је свеприсутна, бескрајна, вечна истина и блаженство које се не мења, али је и узрок свих промена.^[2]^[4]^[7] Браман као метафизички концепт који се односи на јединствено везивно јединство иза различитости у свему што постоји у универзуму.

Браман је ведска санскртска реч, а концептуализована је у хиндуизму, наводи Пол Дусен, као „стваралачки принцип који лежи реализован у целом свету“.^[8] Браман је кључни концепт који се налази у Ведама, и о њему се опширно расправља у раним Упанишадама.^[9] Веде концептуализују Брамана као космички принцип.^[10] У Упанишадама је различито описано као Сат-цит-ананда (истина-свест-блаженство)^[11]^[12] и као непроменљива, трајна, највиша стварност.^[13]^[14]^{[note 1]}^{[note 2]}

О Браману се у хиндуистичким текстовима говори са концептом Атмана (санск. आत्मन्), (Ја),^[9]^[17] личног,^{[note 3]} безличног^{[note 4]} или Пара Брамана,^{[note 5]} или у различитим комбинацијама ових квалитета у зависности од филозофске школе.^[18] У дуалистичким школама хиндуизма, као што је теистичка Двајта Веданта, Браман се у сваком бићу разликује од Атмана (Ја).^[6]^[19]^[20] У недуалним школама као што је Адвајта Веданта, Брахман је идентичан Атману, свуда је унутар сваког живог бића, а духовно јединство је повезано у свом постојању.^[7]^[21]^[22]

Атрибути брахмана

Главни атрибути брахмана су вечан, постојан, непоколебљив, самопостојећи, пун, нематеријалан, неограничен простором и временом, незахватљив чулном и разумском спознајом.^[23] Сваки облик засебног постојања је идентичан с њим, из њега потиче и њему се враћа.

„

Будући свепрожимајући, браман није ограничен простором; будући вечан, није ограничен временом, а будући по природи све, није ограничен ни једним објектом. Стога је браман бесконачан у сва три погледа. Браман који је биће (сат), свест (ћит) и блаженство (ананда) јесте стварност. Онај ко зна брамана тако сам постаје браман. Браман је нерођен. Стога се он не рађа поново.

”

— Шри Видјарања^[24]

Брахман се као крајња стварност не сме бркати с посебним бићима, јер је, будући свеобухватан, далеко више од било које ограничене манифестације. Стога, није чудо што се брахман понекад поистовећује с небићем.^[25]

Спознаја брамана

Ко схвати „пуноћу“ и непоколебљивост „брахмана“, уживаће пуно и непоколебљиво благостање (Ћхандогја-упанишад, III, 12, 9). „Патња је све што је различито од тог брахмана“ (ид. III, 5).

У хиндуизму се просветљенима сматрају они који увиђају да је браман идентичан с атманом (индивидуалним сопством).

Види још

Напомене

^ "not sublatable",^[14] the final element in a dialectical process which cannot be eliminated or annihilated (German: "aufheben").
^
It is also defined as:
- The unchanging, infinite, immanent, and transcendent reality which is the Divine Ground of all matter, energy, time, space, being, and everything beyond in this Universe; that is the one supreme, universal spirit.^[15]
- The one supreme, all pervading Spirit that is the origin and support of the phenomenal universe.^[16]
^ Saguna Brahman, with qualities
^ Nirguna Brahman, without qualities
^ Supreme

Референце

^ ^а ^б Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
^ ^а ^б Lochtefeld 2002, стр. 122
^ ^а ^б P. T. Raju (2006). Idealistic Thought of India. Routledge. стр. 426. ISBN 978-1406732627. and Conclusion chapter part XII
^ ^а ^б Fowler 2002, стр. 49–55 (in Upanishads), 318–319 (in Vishistadvaita), 246–248 and 252–255 (in Advaita), 342–343 (in Dvaita), 175–176 (in Samkhya-Yoga).
^ Mariasusai Dhavamony (2002). Hindu-Christian Dialogue: Theological Soundings and Perspectives. Rodopi Press. стр. 43—44. ISBN 978-9042015104.
^ ^а ^б Clooney, Francis X. (2010). Hindu God, Christian God: How Reason Helps Break Down the Boundaries between Religions. Oxford University Press. стр. 51—58, 111—115. ISBN 978-0199738724. .
For monist school of Hinduism, see: B. Martinez-Bedard (2006), Types of Causes in Aristotle and Sankara, Thesis – Department of Religious Studies (Advisors: Kathryn McClymond and Sandra Dwyer), Georgia State University, pages 18–35
^ ^а ^б Brodd, Jeffrey (2009). World Religions: A Voyage of Discovery (3rd изд.). Saint Mary's Press. стр. 43–47. ISBN 978-0884899976.
^ Deussen, Paul (јануар 1980). Sixty Upaniṣads of the Veda. 1. Motilal Banarsidass Publishing House. стр. 91. ISBN 978-8120814684.
^ ^а ^б Stephen Philips (1998). Edward Craig, ур. Routledge Encyclopedia of Philosophy: Brahman to Derrida. Taylor & Francis. стр. 1–4. ISBN 978-0415187077.
^ Goodman 1994, стр. 121
^ Raju 1992, стр. 228.
^ Eliot Deutsch (1980),Advaita Vedānta: A Philosophical Reconstruction. University of Hawaii Press. децембар 1980. ISBN 978-0824802714. . Chapter 1
^ Fowler 2002, стр. 53–55.
^ ^а ^б Potter 2008, стр. 6–7.
^ Brodd 2003 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBrodd2003 (help)
^ Bowker, John, ур. (2000). The Concise Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press. ISBN 9780192800947.
^ Fowler 2002, стр. 49–53.
^ Klostermaier, Klaus K. (2007). A Survey of Hinduism. State University of New York Press. ISBN 978-0791470824. . Third Edition. , Chapter 12: Atman and Brahman – Self and All
^ Michael Myers (2000). Brahman: A Comparative Theology. Routledge. стр. 124—127. ISBN 978-0700712571.
^ Thomas Padiyath (2014). The Metaphysics of Becoming. De Gruyter. стр. 155—157. ISBN 978-3110342550. .
^ Arvind Sharma (2007). Advaita Vedānta: An Introduction. Motilal Banarsidass. стр. 19—40, 53—58, 79—86. ISBN 978-8120820272. .
^ John E. Welshons (2009). One Self, One Love, One Heart. New World Library. стр. 17–18. ISBN 978-1577315889. .
^ Брахман, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
^ Панћадаши-Веданта у петнаест књига, pp. 63, 65.
^ Биће и небиће, Енциклопедија живих религија, Нолит. . Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература

Brodd, Jeffrey (2003). World Religions. Winona, Minnesota: Saint Mary's Press. ISBN 978-0-88489-725-5.

Brodd, Jeffrey (2003). World Religions. Winona, Minnesota: Saint Mary's Press. ISBN 978-0-88489-725-5.
Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism. 1. The Rosen Publishing Group. стр. 122. ISBN 978-0823931798.
Goodman, Hananya (1994). Between Jerusalem and Benares: Comparative Studies in Judaism and Hinduism. State University of New York Press. стр. 121. ISBN 978-0791417164.
Klostermaier, Klaus K. (2010). „Chapter 12”. A Survey of Hinduism: Third Edition. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-8011-3.
Michaels, Axel (2004). Hinduism. Past and present. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 9780691089539.
Potter, Karl H. (2008), , The Encyclopedia of Indian Philosophies: Advaita Vedānta Up to Śaṃkara and His Pupils, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
Puligandla, Ramakrishna (1997), , Fundamentals of Indian Philosophy, New Delhi: D. K. Printworld (P) Ltd.
Raju, P. T. (1992), , The Philosophical Traditions of India, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
Sinari, Ramakant (2000), , Advaita and Contemporary Indian Philosophy. In: Chattopadhyana (gen.ed.), "History of Science, Philosophy and Culture in Indian Civilization. Volume II Part 2: Advaita Vedanta", Delhi: Centre for Studies in Civilizations
Iwao, Shima (1988). . „The Vithoba Faith of Maharashtra: The Vithoba Temple of Pandharpur and Its Mythological Structure” (PDF). Japanese Journal of Religious Studies. Nanzan Institute for Religion and Culture. 15 (2–3): 183—197. ISSN 0304-1042. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-03-26. г..
Fowler, Jeaneane D. (2012). The Bhagavad Gita: A Text and Commentary for Students. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-84519-346-1.
Hawley, John (2015). A Storm of Songs: India and the Idea of the Bhakti Movement. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-18746-7.
Lorenzen, David (1995). Bhakti Religion in North India: Community Identity and Political Action. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-2025-6.
Pechilis Prentiss, Karen (2014). The Embodiment of Bhakti. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-535190-3.
Schomer, Karine; McLeod, W. H., ур. (1987). The Sants: Studies in a Devotional Tradition of India. Motilal Banarsidass. ISBN 9788120802773.
Rosen, Steven; William Deadwyler III (јун 1996). . „The Sampradaya of Sri Caitanya”. ISKCON Communications Journal. 4 (1).
Anand, D. (1992). Krishna: The Living God of Braj. Abhinav Pubns. стр. 162. ISBN 978-81-7017-280-2.
Annangaracariyar, P.B. (1971), , Nalayira tivviyap pirapantam, VN Tevanatan
Beck, Guy L., ур. (2005). Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6415-1.
Beck, Guy L. (2005a). „Krishna as Loving Husband of God: The Alternative Krishnology of the Rādhāvallabha Sampradaya”. Ур.: Guy L. Beck. Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. Albany, NY: SUNY Press. стр. 65—90. ISBN 978-0-7914-6415-1.
Bryant, Edwin Francis (2007), , Krishna: A Sourcebook, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-803400-1
Bryant, Edwin Francis; Ekstrand, Maria (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12256-6.
Bryant, Edwin Francis; Ekstrand, Maria (2013). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-50843-8.
Brzezinski, J.K. (1992). . „Prabodhananda, Hita Harivamsa and the Radharasasudhanidhi”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 55 (3): 472—497. JSTOR 620194. S2CID 161089313. doi:10.1017/S0041977X00003669.
Burghart, Richard (мај 1983). . „Wandering Ascetics of the Rāmānandī Sect”. History of Religions. 22 (4): 361—80. S2CID 162304284. doi:10.1086/462930.
Carney, Gerald T. (2020). „Baba Premananda Bharati: his trajectory into and through Bengal Vaiṣṇavism to the West”. Ур.: Ferdinando Sardella; Lucian Wong. The Legacy of Vaiṣṇavism in Colonial Bengal. Routledge Hindu Studies Series. Milton, Oxon; New York: Routledge. стр. 135—160. ISBN 978-1-138-56179-3.
Chatterjee, Asoke (1995). . „Srimadbhagavata and Caitanya-Sampradaya”. Journal of the Asiatic Society. 37 (4): 1—14.
Clooney, Francis; Stewart, Tony (2004). Sushil Mittal and Gene Thursby, ур. The Hindu World. Routledge. ISBN 978-1-134-60875-1.
Clementin-Ojha, Catherine, , La renaissance du Nimbarka Sampradaya au XVI'e siècle . Contribution à l'étude d'une secte Krsnaïte. Journal asiatique 278 (1990) 327–376.
Couture, André: The emergence of a group of four characters (Vasudeva, Samkarsana, Pradyumna, and Aniruddha) in the Harivamsa: points for consideration. Journal of Indian Philosophy 34,6 (2006) pp. 571–585.
Dalal, Roshen (2010). Hinduism: An Alphabetical Guide. New Delhi: Penguin Books India. ISBN 978-0-14-341421-6.
Dandekar, R. N. (1987) [Rev. ed. 2005]. „Vaiṣṇavism: An Overview”. Ур.: Eliade, Mircea. The Encyclopedia of Religion. 14. New York: MacMillan.
Das, Sri Paritosh (1988). Sahajiyā Cult of Bengal and Pancha Sakhā Cult of Orissa. Calcutta: Firma K.L. Mukhopadhyay. ^{[мртва веза]}
Datta, Amaresh, ур. (1987). Encyclopaedia of Indian Literature: A-Devo. Sahitya Akademi. ISBN 978-81-260-1803-1.
Datta, Amaresh, ур. (1992). Encyclopaedia of Indian Literature: Sasay to Zorgot. Sahitya Akademi. ISBN 978-0-8364-2283-2.
Doniger, Wendy (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions. Merriam-Webster. ISBN 978-0-87779-044-0.
Elkman, S.M.; Gosvami, J. (1986), , Jiva Gosvamin's Tattvasandarbha: A Study on the Philosophical and Sectarian Development of the Gaudiya Vaisnava Movement, Motilal Banarsidass
Eschmann, Anncharlott; Kulke, Hermann; Tripathi, Gaya Charan, ур. (1978) [Rev. ed. 2014]. The Cult of Jagannath and the regional tradition of Orissa. South Asian Studies, 8. New Delhi: Manohar. ISBN 978-81-7304-617-9.
Feldhaus, Anne (1983). The religious system of the Mahānubhāva sect: the Mahānubhāva Sūtrapāṭha. South Asian studies, 12. New Delhi: Manohar. ISBN 978-0-8364-1005-1.
Flood, Gavin (1996), , An introduction to Hinduism, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43878-0
Fowler, Jeaneane D. (2002). Perspectives of Reality: An Introduction to the Philosophy of Hinduism. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-94-3.
Chaudhuri, Haridas (1954). . „The Concept of Brahman in Hindu Philosophy”. Philosophy East and West. 4 (1): 47—66. JSTOR 1396951. doi:10.2307/1396951.
Woodburne, A. S. (1925). . „The Idea of God in Hinduism”. The Journal of Religion. 5 (1): 52—66. JSTOR 1195422. S2CID 170993044. doi:10.1086/480483.
De Mora, Juan Miguel (1997). . „The Western View of Hinduism : An Age-Old Mistake”. Annals of the Bhandarkar Oriental Research Institute. 78 (1): 1—12. JSTOR 41694938.

Спољашње везе

Concepts of God Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford University, (Compares Brahman with concepts of God found in other religions)
Detailed essays on Brahman at Hinduwebsite.com

[15] "not sublatable",^[14] the final element in a dialectical process which cannot be eliminated or annihilated (German: "aufheben").

[18] It is also defined as:
The unchanging, infinite, immanent, and transcendent reality which is the Divine Ground of all matter, energy, time, space, being, and everything beyond in this Universe; that is the one supreme, universal spirit.^[15]

The one supreme, all pervading Spirit that is the origin and support of the phenomenal universe.^[16]

[3] The unchanging, infinite, immanent, and transcendent reality which is the Divine Ground of all matter, energy, time, space, being, and everything beyond in this Universe; that is the one supreme, universal spirit.^[15]

[4] The one supreme, all pervading Spirit that is the origin and support of the phenomenal universe.^[16]

[20] Saguna Brahman, with qualities

[21] Nirguna Brahman, without qualities

[22] Supreme

[Iveković-1] а ^б Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152

[james122-2] а ^б Lochtefeld 2002, стр. 122

[ptraju-3] а ^б P. T. Raju (2006). Idealistic Thought of India. Routledge. стр. 426. ISBN 978-1406732627. and Conclusion chapter part XII

[FOOTNOTEFowler200249–55_(in_Upanishads),_318–319_(in_Vishistadvaita),_246–248_and_252–255_(in_Advaita),_342–343_(in_Dvaita),_175–176_(in_Samkhya-Yoga)-4] а ^б Fowler 2002, стр. 49–55 (in Upanishads), 318–319 (in Vishistadvaita), 246–248 and 252–255 (in Advaita), 342–343 (in Dvaita), 175–176 (in Samkhya-Yoga).

[5] Mariasusai Dhavamony (2002). Hindu-Christian Dialogue: Theological Soundings and Perspectives. Rodopi Press. стр. 43—44. ISBN 978-9042015104.

[fxclooney-6] а ^б Clooney, Francis X. (2010). Hindu God, Christian God: How Reason Helps Break Down the Boundaries between Religions. Oxford University Press. стр. 51—58, 111—115. ISBN 978-0199738724. .
For monist school of Hinduism, see: B. Martinez-Bedard (2006), Types of Causes in Aristotle and Sankara, Thesis – Department of Religious Studies (Advisors: Kathryn McClymond and Sandra Dwyer), Georgia State University, pages 18–35

[jeffreybrodd-7] а ^б Brodd, Jeffrey (2009). World Religions: A Voyage of Discovery (3rd изд.). Saint Mary's Press. стр. 43–47. ISBN 978-0884899976.

[8] Deussen, Paul (јануар 1980). Sixty Upaniṣads of the Veda. 1. Motilal Banarsidass Publishing House. стр. 91. ISBN 978-8120814684.

[sphilips-9] а ^б Stephen Philips (1998). Edward Craig, ур. Routledge Encyclopedia of Philosophy: Brahman to Derrida. Taylor & Francis. стр. 1–4. ISBN 978-0415187077.

[Hananya_Goodman_1994_page_121-10] Goodman 1994, стр. 121

[FOOTNOTERaju1992228-11] Raju 1992, стр. 228.

[12] Eliot Deutsch (1980),Advaita Vedānta: A Philosophical Reconstruction. University of Hawaii Press. децембар 1980. ISBN 978-0824802714. . Chapter 1

[FOOTNOTEFowler200253–55-13] Fowler 2002, стр. 53–55.

[FOOTNOTEPotter20086–7-14] а ^б Potter 2008, стр. 6–7.

[16] Brodd 2003 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBrodd2003 (help)

[17] Bowker, John, ур. (2000). The Concise Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press. ISBN 9780192800947.

[FOOTNOTEFowler200249–53-19] Fowler 2002, стр. 49–53.

[23] Klostermaier, Klaus K. (2007). A Survey of Hinduism. State University of New York Press. ISBN 978-0791470824. . Third Edition. , Chapter 12: Atman and Brahman – Self and All

[mmyers-24] Michael Myers (2000). Brahman: A Comparative Theology. Routledge. стр. 124—127. ISBN 978-0700712571.

[25] Thomas Padiyath (2014). The Metaphysics of Becoming. De Gruyter. стр. 155—157. ISBN 978-3110342550. .

[Arvind_Sharma_2007_pages_19-40-26] Arvind Sharma (2007). Advaita Vedānta: An Introduction. Motilal Banarsidass. стр. 19—40, 53—58, 79—86. ISBN 978-8120820272. .

[27] John E. Welshons (2009). One Self, One Love, One Heart. New World Library. стр. 17–18. ISBN 978-1577315889. .

[28] Брахман, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.

[29] Панћадаши-Веданта у петнаест књига, pp. 63, 65.

[Енциклопедија_живих_религија-30] Биће и небиће, Енциклопедија живих религија, Нолит. . Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[note 1]

[note 2]

[17]

[note 3]

[note 4]

[note 5]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[15]

[16]