Пређи на садржај

Бруклински мост

Координате: 40° 42′ 22″ С; 73° 59′ 49″ З / 40.706° С; 73.997° З / 40.706; -73.997
С Википедије, слободне енциклопедије
Бруклински мост
Поглед из Менхетна
Координате40° 42′ 22″ С; 73° 59′ 49″ З / 40.706° С; 73.997° З / 40.706; -73.997
ПремошћујеИст Ривер
МестоЊујорк
Источне САД
Њујорк
Функцијадрумски саобраћај, 105.679 возила (2016)[1]
ВрстаВисећи мост/кабловскo-носећи хибрид
Карактеристике
Дужина6.016 ft (1.833,7 m)[а]
Ширина85 ft (25,9 m)[5][6][8]
Висина272 ft (82,9 m) (торњеви)[3]
Главни распон1.595,5 ft (486,3 m)[5][6][8]

Бруклински мост (енгл. Brooklyn Bridge) је један од најстаријих висећих мостова у САД.[9] Његова дужина је 1.825 метара. Спаја њујоршке општине Менхетн и Бруклин преко реке Ист Ривер.</ref>[10] Пуковник Џон Роблинг је човек који је заслужан за изградњу истог. Бруклински мост је хибридни кабловско-носећи/висећи мост у Њујорку. Отворен 24. маја 1883. године, Бруклински мост био је први фиксни прелаз преко Источне реке. То је уједно био и најдужи висећи мост на свету у то време, са главним распоном од 1.595,5 ft (486,3 m) и висином коловоза од 127 ft (38,7 m) изнад средње висине воде. Првотно се звао Њујоршки и Бруклински мост или Мост Источне реке, али је званично преименован у Бруклински мост 1915. године.

Предлози за мост који спаја Менхетн и Бруклин први су пут поднети почетком 19. века, што је на крају довело до изградње садашњег моста, који је пројектовао Џон А. Роблинг. Његов син Вашингтон Роблинг надгледао је градњу и допринио је даљем дизајнерском раду, а у томе му је помагала супруга Емили Ворен Роблинг. Док је градња започела 1870. године, бројне контроверзе и новине дизајнерског процеса градње довеле су до тога да се стварна градња продужила на преко тринаест година. Од отварања, Бруклински мост је прошао кроз неколико реконфигурација. Он је кориштен за прелаз возила с коњском вучом и издигнуте железничке линије до 1950. године. Како би се ублажио све већи саобраћајни ток, изграђени су додатни мостови и тунели преко Источне реке. Због постепеног пропадања, Бруклински мост је обновљен неколико пута, укључујући обнове током 1950-их, 1980-их и 2010-их.

Бруклински мост је најјужнији од четири друмска ненаплатна моста који спајају острво Менхетн и Лонг Ајленд, при чему су преостали мостови Менхетн, Вилијамсбург и Квинсборо на северу. Дозвољена су само путничка возила, те пешачки и бициклистички саобраћај. Главна туристичка атракција од свог отварања, Бруклински мост постао је иконско обележје града Њујорк. Током година мост је кориштен као локација за разне догађаје и представа, а био је и поприште неколико злочина и напада. Бруклински мост је проглашен Националном историјском знаменитошћу, Знаменитошћу Њујорка и Националном историјском знаменитошћу грађевинског инжењерства.

Бруклински мост, први велики висећи мост на свету од челичне жице,[11] користи хибридни дизајн кабловско-носећег/висећег моста, с хоризонталним и дијагоналним кабловским носачима.[12] Његови камени торњеви су неготски, са карактеристичним шиљастим луковима. Министарство саобраћаја у Њујорку (енгл. New York City Department of Transportation - NYCDOT), које одржава мост, каже да је његова оригинална шема боја била „Бруклински мост жутомрка” и „сребрна”, мада један писац за Њујорк пост наводи да је у почетку био у потпуности „Ровлинс црвен”.[13]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Sources disagree on whether the length of the Brooklyn Bridge is 6.016 ft (1.834 m)[2][3][4] or 5.989 ft (1.825 m).[5][6][7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „New York City Bridge Traffic Volumes” (PDF). New York City Department of Transportation. 2016. стр. 11. Приступљено 16. 3. 2018. 
  2. ^ „Brooklyn Bridge” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 24. 8. 1967. стр. 1. Приступљено 18. 6. 2019. 
  3. ^ а б Facts on File Inc. (1914). The World Almanac & Book of Facts. Press Publishing Company (The New York World). стр. 839. Приступљено 18. 6. 2019. 
  4. ^ Brooklyn Citizen Almanac (на језику: енглески). Brooklyn Citizen. 1893. стр. 165. Приступљено 18. 6. 2019. 
  5. ^ а б в National Park Service 1966, стр. 2.
  6. ^ а б в Barnes 1883, стр. 28.
  7. ^ McCullough 1972, стр. 29–31.
  8. ^ а б „Cables Slip, But Brooklyn Bridge Is Safe”. New-York Tribune. 29. 7. 1922. стр. 1, 3 — преко newspapers.com open access publication - free to read. 
  9. ^ „NYC DOT Bridges & Tunnels Annual Condition Report 2015” (PDF). New York City Department of Transportation. Приступљено 24. 5. 2017. 
  10. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 183. ISBN 86-331-2075-5. 
  11. ^ Talbot 2011, стр. 1.
  12. ^ „Brooklyn Bridge - History, Construction, & Facts”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 24. 1. 2020. 
  13. ^ Buiso, Gary (25. 5. 2010). „A True Cover Up. Brooklyn Bridge Paint Job Glosses over History”. New York Post. Приступљено 23. 10. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]