Пређи на садржај

Вирџинија Вајдлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Вирџинија Вајдлер
Пуно имеВирџинија Ана Аделаида Вајдлер
Датум рођења(1927-03-21)21. март 1927.
Место рођењаИгл Рок, Лос АнђелесСАД
Датум смрти1. јул 1968.(1968-07-01) (41 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД

Вирџинија Вајдлер (енгл. Virginia Anna Adeleid Weidler; рођена је 21. марта 1927. године [1][2] – умрла је 1. јула 1968. године.) је била америчка глумица. Као дијете, постаје популарна у холивудским филмовима у периоду тридесетих и четрдесетих година прошлог вијека.

Вирџинија Вајдлер и Тото

Биографија

[уреди | уреди извор]

Вирџинија Вајдлер, била је шесто и последње дијете Алфреда Вајдлера, архитекте и Маргарет Вајдлер (Margarete Therese Louise Radon; 1890-1987), бивше оперске пјевачице. Била је друго Вајдлерово дијете рођено у Сједињеним Америчким Државама, некон што је њена породица емигрирала из Њемачке 1932. године. Поред својих родитеља, Вирџинија је имала три брата и двије сестре. Њена браћа Валтер, Варнер и Џорџ били су успјешни музичари након њихове првог глумачког појављивања, те посједовали сопствени студио за снимање.[3] Њен брат Џорџ, био је ожењен пјевачицом и глумицом Дорис Деј 1946.-1949. (то је био његов први а њен други брак). Њене сестре Силвија и Рене у шоу бизнис.[4] Њен отац је искористио своје вјештине за изградњу сетове за 20th Century Fox.[5]

Џорџ Вилијам Вајдлер, 1947. или 1948.

27. марта 1947. године, у својој двадесетој години се удала за Лионела Кристела, те са њим имала два сина Рона и Гарија. Одбила је да буде интервјуисана до краја живота у жељи да живи приватно свој живот. Остала је удата за Кристела све до своје смрти 1. јула 1968. године. Умрла је од срчане болести у Лос Анђелесу, у 41. години живота.[6]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Први пут се појављује на филму 1931. године. Њена прва улога била је Еуропена у филму "Госпођа Виџи од пљескавице" (1934), улога коју је освојила седам година након што је видела у представи Јесењи шафран. Вирџинија је оставила велики утисак на публику као девојчица која каже "задржи мој дах, док не поцрним у лицу".[7]

Филаделфијска прича

Наредних неколико година, појављивала се у многим филмовима од "Момчић"(1935) Џорџа Стивенса до кључне улоге у "Душе на мору" (1938) у којој играју Гари Купер и Џорџ Рафт. [8] Упркос томе што је била под уговором са Парамонтом, у том периоду имала је прилике да сасрађује са РКО-Радио Фотографије.

Када Парамонт није продужио уговор, потписала га је Метро-Голдвин-Мејер 1938. Њен први филм за МГМ био је са својоm водећом звијездом Мики Рунијем. био је "Љубав је главобоља" (1938). Филм је успео, а Вајлдер је касније глумила у много већим улогама. Била је једна од свечаних глумица филма "Жена", из 1939. године, као кћерка Норме Ширер.[8] Њен сљедећи велики успјех био је "Филаделфијска прича"(1940) у којој је играла Дину Лорд, духовиту млађу сестру Трејси Лорд (Кетрин Хепберн). Њена филмска каријера завршила је филмом "Најбоља стопала напријед" из 1943. године.[8]

Појавила се у више од четрдесет филмова и дјеловала је са неким од највећих звезда, укључујући Кларк Габл и Мирну Лој у "Превише вруће за руковање", Бети Дејвис у "Све ово и рај такође" и Џуди Гарланд у "Наивко у Бродвеју".[8]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • "Предаја" (1931)
  • "Након вечери" (1933)
  • "Давно изгубљени отац" (1934)
  • "Задатак Стамбола" (1934)
  • "Госпођа Виџи од пљескавице" (1934)
  • "Момчић" (1935)
  • "Пјеге" (1935)
  • "Велика емисија из 1936." (1935)
  • "Питер Ибетсон" (1935)
  • "Тимотијева истрага" (1936)
  • "Невоља за двоје" (1936)
  • "Дјевојка Озаркса" (1936)
  • "Велика емисија из 1937." (1936)
  • "Служавка Салема" (1937)
  • "Изрод из коцкарнице" (1937)
  • "Дуже на мору" (1937)
  • "Љубав је главобоља" (1938)

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]