Деамбулаторијум

С Википедије, слободне енциклопедије
Деамбулаторијум катедрале у Соасону (Француска)

Деамбулаторијум (сред. лат. аmbulatorium, од ambulare, ходати), у западноевропској црквеној архитектури, покривени опходни брод дуж спољне стране олтарске апсиде, обично пролазима повезан са олтарским простором.[1] Често се јавља као саставни део развијеног типа олтарске апсиде и тада су дуж његовог спољног зида радијално распоређене апсидиоле.

Деамбулаторијум се развија у романичкој архитектури, да би у готици ушао у општу употребу и доживео врхунац развоја у формално-техничком смислу. Његов настанак се подудара са развојем култа реликвија и интересовањем за ходочашћа. Реликвије се из крипти пребацују у капеле смештене иза олтарског простора, а да би се омогућило циркулисање верника и лакши приступ капелама, између олтарског простора и капела умеће се опходни брод.[2]

Деамбулаторијум


У ширем смислу овим термином се означава покривени пролаз око неке просторне јединице кружне или полукружне основе, одвојен од ње пуним зидом, стубовима или ступцима, а са њом повезан отворима у зиду или аркадама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Archambault, Ariane (2002). The Visual Dictionary of Art & Architecture. Québec Amerique. стр. 152. ISBN 978-2-7644-0877-3. 
  2. ^ Colum Hourihane, ур. (2012). The Grove Encyclopedia of Medieval Art and Architecture, Volume 2. Oxford University Press. стр. 53. ISBN 9780195395365. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]