Дефибрилатор
 | ||
| Преносни спољни дефибрилатор са монитором | ||
| Примена: | Интерна медицина | |
Дефибрилатор је електромедицински уређај, односно опрема за дефибрилацију срца, који утврђује присуство или поремећаје срчаног ритма, и помоћу електричног удара »електрошока« преко спољашњих или унутрашњих електрода („педала или папучица“) нормализује рад срца. Користи се као средство прве помоћи код срчаног удара и других поремећаја ритма. Уређај се све више среће и у малим амбулантама, на аеродромима, у хеликоптерима, авионима или на већим јавним скуповима. Може се набавити и за кућну употребу.
Постоје две основне врсте дефибрилатора;
- АЕД или аутоматски екстерни (спољни) дефибрилатори (који сами процењује ритам и обављају дефибрилацију срца према потреби) и
- Конвенционални, ручни, екстерни (спољни), дефибрилатори (којим се користе екипе хитне медицинске помоћи, и у саставу апарата је и ЕКГ за праћење рада срца болесника и електроде („педала или папучица“) за извођење електричног шока).
Литература[уреди | уреди извор]
- Ћосић П. В., Ургентна стања у интерној медицини, Научна књига Београд, 1987.
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
