Пређи на садржај

Догодине у Јерусалиму

С Википедије, слободне енциклопедије
Хагада Јосифа Будка са натписом Догодине у Јерусалиму на хебрејском језику

Догодине у Јерусалиму или Сљедеће године у Јерусалиму (хебр. לשנה הבאה בירושלים) фраза је која се често пјева на крају Седер Пасхе[1][2] или на крају Неила службе током Јом кипура.[3][4] Употребу пјесме током Пасхе је по први пут забиљежио Исак Тирнау у 15. вијеку у својој књизи у којој је прикупио минхаге разних ашкенаских скупина.[5][6]

Догодине у Јерусалиму покреће заједничку тему у јеврејској култури о жељи за повратком у обновљени Јерусалим, а коментатори сугеришу да фраза служи као подсјетник исуства живота у прогнанству.[7][8]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Јевреји који живе у дијаспори се моле са фразом „Догодине у Јерусалиму” сваке године на крају Пасхе и Јом кипура. Након уништења Јеврејског храма, нада да ће видјети обновљени храм постала је средишна компонента јеврејске вјерске свијести и најчешћи начин религиозних Јевреја да изразе наду за будуће спасење.[9] Инверзија фразе (בירושלים לשנה הבאה) види се у поему A'amir Mistatter Јосифа ибн Абитура из 10. вијека,[10] која је пронађена у Каирској генизи, а појављује се у многим ашкенаским Махзорима као молитва за Шабат прије Пасхе.[11] Поема Yedidekha me-Emesh Исака ибн Гијата садржи фразу у свом уобичајеном облику (לשנה הבאה בירושלים).[12] Исак Тирнау је био први који је записао рецитацију фразе током Пасхе.[5][6] Фраза није пронађена у дјелима као што су Танак, Талмуд или било која хагада из Ришоним раздобља, као што су Раши или Рабејну Там.[13]

Талмуд је пун изјава о афирмацији врховног вјерског статуса Свете земље, обавеза Јевреја који тамо живе и увјерења у крајњи заједнички повратак јеврејског народа.[14]

Јеврејска вјеровања исказују то да иако је Јерусалимски храм уништен два пута, он ће бити поново изграђен трећи пут, што ће бити увод у Месијску еру и окупљање прогнаника. Неки јеврејски ритуали изражују жељу да буду свједоци тих догађаја, формулисано у фрази Догодине у Јерусалиму.[1][2][15] Нпр. Седер Пасха се закључује са Догодине у Јерусалиму, а пета и посљедња молитва Јом кипура, Неила, завршава се са дувањем шофре и рецитацијом Догодине у Јерусалиму.[4] У Израелу, Јевреји често додају још једну ријеч фрази, Догодине у обновљеном Јерусалиму.[7]

Симболизам

[уреди | уреди извор]

Рос је указа да рецитовање Догодине у Јерусалиму служи као подсјетник личног искуства прогнанства да „да морамо да се помиримо да бисмо заиста били у Јерусалиму, граду чије име наговјештава мир (шалом) и потпуност (шалејм)”.[7] Берг указује да рецитација Догодине у Јерусалиму „уједињује Јевреје као народ”, јер подсјећа на заједничко искуство живљења у изгнанству,[8] док си неки научници примјетили да је сврха рецитовања Догодине у Јерусалиму на крају Неила молитве током Јом кипура је да изрази „наша дубока осјећања која жуде за поновним уједињењем са Шхином у Јерушалајиму”.[3] Досик такође указује да је Догодине у Јерусалиму и молитва „за крај изгнанства и повратак у земљу Израиља” као и „молитва за крајње искупљење, за мир и савршенство за цио свијет”.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Cohn-Sherbok & Cohn-Sherbok 2012, стр. 36.
  2. ^ а б Spero 2006, стр. 157.
  3. ^ а б Glenn 2011, стр. 315.
  4. ^ а б Latner 1986, стр. 102.
  5. ^ а б Guggenheimer 1998, стр. 379.
  6. ^ а б Tabory 2008, стр. 60.
  7. ^ а б в Koppelman Ross 2000, стр. 30.
  8. ^ а б Berg 2012, стр. 11.
  9. ^ Hoppe 2000, стр. 1-3.
  10. ^ Maḥzôr mik-kol haš-šānā: minhag Polin (на језику: iw). Bonn. 1826. Приступљено 13. 10. 2018. 
  11. ^ „תקצירים באנגלית / ENGLISH ABSTRACTS”. Tarbiz / תרביץ. עא (א/ב): V—XIII. 2001. Приступљено 13. 10. 2018. 
  12. ^ אליצור, שולמית; Elizur, Shulamit (2001). „Between Joseph and Joseph: The Author of an Early Yotser / בין יוסף ליוסף: לזהות מחברו של יוצר קדום”. Tarbiz / תרביץ. עא (א/ב): 67—86. Приступљено 13. 10. 2018. 
  13. ^ Levine 2014, стр. 3.
  14. ^ Medoff & Waxman 2013, стр. 24.
  15. ^ Rubinstein 1986, стр. 7.
  16. ^ Dosick 1995, стр. 137.

Литература

[уреди | уреди извор]