Талмуд
| Део серије о |
| Есхатологија |
|---|
| Дио серије о јудаизму |
| Јудаизам |
|---|
   |
Талмуд (хебр. תלמוד) представља огроман корпус јеврејских текстова првенствено теолошке садржине, али садржи и текстове из других области живота - бајке, легенде, право, филозофију, одредбе о одржавању хигијене, о одржавању домаћинства и располагању имовином, међуљудским и социјалним односима.[1][2] У њега су инкорпорисане збирке расправа које су водили рабини о јеврејском праву, етици, обичајима и историји.[3] Талмуд се састоји из два дела: Мишна, који представља први писани преглед јеврејском усменог права: и Гемара, која представља расправу о Мишни и о сродним Танатичким списима који често обрађују разнородне теме и широко тумаче Танах. Изрази Талмуд и Гемара се често користе наизменично. Гемара је основа за све кодификације рабинског права и често се цитира у рабинској литератури. Цео Талмуд се често традиционално назива Шас (хебрејска абверација израза „шишах седарим“ што се односи на „шест заповести“ Мишне).
Према јеврејском учењу, посредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог завета. Свих пет књига Јевреји називају: Тора. Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јошуи (у Даничићевом преводу Старог завета помиње се под именом Исус Навин), а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2.500 рабина пуних пет стотина година, од 100. година пре Христа, до 400. година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд.[4]
Талмуд је света књига за Јевреје. Он садржава не само религиозну науку Јевреја, него и грађанске законе: приватно право, породично право и казнено право. Талмуд је на српски превео Еуген Вербер, „Отокар Кершовани“, Ријека, 1982,
Историја
[уреди | уреди извор]
Првобитно, јеврејска ученост је била усмена и преносила се са генерације на генерацију. Рабини су излагали и расправљали о Тори (писаној Тори израженој у хебрејској Библији) и расправљали о Танаху без употребе писаних дела (осим самих библијских књига), иако су неки можда правили приватне белешке (megillot setarim), на пример, судских одлука. Ова ситуација се драстично променила услед римског уништења јеврејске заједнице и Другог храма 70. године и последичног преокрета јеврејских друштвених и правних норми. Пошто су рабини морали да се суоче са новом стварношћу — углавном јудаизмом без храма (који је служио као центар учења и учења) и потпуном римском контролом над Јудејом, без барем делимичне аутономије — дошло је до налета правног дискурса и стари систем усменог учења није могао да се одржи. У том периоду рабински говор је почео да се бележи у писаној форми.[а][б]
Најстарији потпуни рукопис Талмуда, познат као Минхенски Талмуд (Codex Hebraicus 95), датира из 1342. године и доступан је на интернету.[в]
Критика
[уреди | уреди извор]Историчар Мајкл Леви Родкинсон, у својој књизи Историја Талмуда, написао је да су клеветници Талмуда, како током, тако и после његовог формирања, „различити у свом карактеру, предметима и поступцима“, а књига документује бројне критичаре и прогонитеље, укључујући Николаса Донина, Јоханеса Феферкорна, Јохана Андреаса Ајзенменгера, франкисте и Августа Ролинга.[5] Многи напади долазе из антисемитских извора као што су Јустинас Пранајтис, Елизабет Дилинг или Дејвид Дјук. Критике такође долазе из хришћанских, муслиманских,[6][7][8] и јеврејских извора,[9] као и од атеиста и скептика.[10] Оптужбе против Талмуда укључују наводни:[5][11][12][13][14][15][16]
- Антихришћански или анти-нејеврејски садржај[17][18][19][20]
- Апсурдан или сексуално неморалан садржај[21]
- Фалсификовање Светог писма[22][23][24]
Браниоци Талмуда истичу да су многе од ових критика, посебно оне у антисемитским изворима, засноване на цитатима који су извучени из контекста, и на тај начин погрешно представљају значење Талмудовог текста и његов основни карактер као детаљан запис дискусија које су сачуване изјаве разних мудраца, а из којих изјаве и мишљења која су одбачена никада нису едитована.
Понекад је погрешно представљање намерно, а понекад једноставно због немогућности да се схвате суптилне, а понекад збуњујуће и вишестране нарације у Талмуду. Неки цитати које су дали критичари намерно изостављају одломке како би генерисали цитате који изгледају нападно или увредљиво.[25][26]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ See Strack, Hermann (1984). A History of the Jews. Penguin Books. стр. 193. Непознати параметар
|DUPLICATE_year=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|DUPLICATE_title=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|DUPLICATE_pages=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|DUPLICATE_publisher=игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|author=и|last1=(помоћ). "[The Oral Torah] was handed down by word of mouth during a long period... The first attempts to write down the traditional matter, there is reason to believe, date from the first half of the second post-Christian century." Strack theorizes that the growth of a Christian canon (the New Testament) was a factor that influenced the rabbis to record the oral Torah in writing. - ^ The theory that the destruction of the Temple and subsequent upheaval led to the committing of Oral Torah into writing was first explained in the Epistle of Sherira Gaon and often repeated. See, for example, .
- ^ At Babylonischer Talmud - BSB Cod.hebr. 95, [S.l.] Frankreich, 1342, BSB-Hss Cod.hebr. 95
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Steinsaltz 2009
- ^ Neusner, Jacob (2003). The Formation of the Babylonian Talmud. Wipf and Stock Publishers. стр. ix. ISBN 9781592442195.
- ^ Safrai, S. (1969). „The Era of the Mishnah and Talmud (70–640)”. Ур.: Ben-Sasson, H.H. A History of the Jewish People. Превод: Weidenfeld, George. Harvard University Press (објављено 1976). стр. 379. ISBN 9780674397316.
- ^ Goldberg, Abraham (1987). „The Palestinian Talmud”. Ур.: Safrai, Shmuel. The Literature of the Jewish People in the Period of the Second Temple and the Talmud, Vol. 3 The Literature of the Sages. Brill. стр. 303—322. ISBN 9789004275133. doi:10.1163/9789004275133_008.
- ^ а б Rodkinson 1918
- ^ Lewis, Bernard, Semites and anti-Semites: an inquiry into conflict and prejudice, стр. 134, W.W. Norton & Company, 1999,
- ^ Johnson, Paul, A history of the Jews, стр. 577, HarperCollins, 1988,
- ^ Arab attitudes to Israel, стр. 248, 272, Yehoshafat Harkabi,
- ^ Such as Uriel da Costa, Israel Shahak, and Baruch Kimmerling
- ^ Such as Christopher Hitchens and Denis Diderot
- ^ Hyam Maccoby, Judaism on Trial
- ^ ADL report. „The Talmud in Anti-Semitic Polemics” (PDF). Anti-Defamation League. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 08. 2010. г. Приступљено 30. 01. 2024.
- ^ Student, Gil – Rebuttals to criticisms of Talmud
- ^ Bacher, Wilhelm, "Talmud", article in Jewish Encyclopedia, Funk & Wagnalls Company, 1901
- ^ „Talmud”. JewishEncyclopedia.com.
- ^ „Talmud”. JewishEncyclopedia.com.
- ^ Fraade 1994, стр. 144–146
- ^ Kimmerling, Baruch (април 1997). „Images of Gentiles”. Journal of Palestine Studies. 26 (3): 96—98. JSTOR 2538163. doi:10.2307/2538163.
- ^ Siedman 2007, стр. 137
- ^ Cohn-Sherbok, стр. 48
- ^ Steinsaltz 2006, стр. 268–270
- ^ See, for example, Uriel DaCosta, quoted by Nadler, стр. 68
- ^ Cohn-Sherbok, стр. 47
- ^ Wilhelm Bacher, "Talmud", article in Jewish Encyclopedia
- ^ „The Real Truth About The Talmud”. talmud.faithweb.com. Приступљено 2020-12-10.
- ^ ADL report, стр. 1–2
Литература
[уреди | уреди извор]- Steinsaltz, Adin (2009). „What is the Talmud?”. The Essential Talmud (30th anniversary изд.). Basic Books. ISBN 9780786735419.
- Amram, David Werner (1909). The Makers of Hebrew Books in Italy. Philadelphia: J.H. Greenstone.
- Nathan T. Lopes Cardozo (1989). The Infinite Chain: Torah, Masorah, and Man. Philipp Feldheim. ISBN 0-944070-15-9.
- Carmell, Aryeh (децембар 1986). Aiding Talmud study. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-428-6. Приступљено 29. 8. 2011.. (includes Samuel ha-Nagid's Mevo ha-Talmud, see next section)
- Chajes, Zvi Hirsch (2005). Mevo Hatalmud. Yashar Books. ISBN 1-933143-05-3. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 22. 01. 2025.
- Dalin, D.G. (2012). The Myth of Hitler's Pope: Pope Pius XII And His Secret War Against Nazi Germany. Regnery Publishing. ISBN 978-1-59698-185-0. Приступљено 27. 8. 2017.
- Dan Cohn-Sherbok (1994). Judaism and other faiths. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-10384-2. Приступљено 29. 8. 2011.
- Fraade, Steven D; Cohn, Robert L. (1994). The Other in Jewish thought and history: constructions of Jewish culture and identity. New York University Press. стр. 145—165. ISBN 978-0-8147-7990-3. Приступљено 29. 8. 2011. Непознати параметар
|DUPLICATE_title=игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри:|author1=и|author=(помоћ), in - Gottheil, Richard; Broydé, Isaac (1906). „Leo X. (Giovanni De Medici)”. Jewish Encyclopedia. Приступљено 27. 8. 2017.
- Heller, Marvin J (2005). „Earliest Printings of the Talmud: From Bomberg to Schottenstein” (PDF). Yeshiva University Museum: 73. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-08-15. г. Приступљено 2017-08-27.
- R. Travers Herford (2007). Christianity in Talmud and Midrash. KTAV Publishing House, Inc. ISBN 978-0-88125-930-8. Приступљено 29. 8. 2011.
- D. Landesman (1995). A Practical Guide to Torah Learning. Jason Aronson. ISBN 1-56821-320-4.. (Jason Aronson, 1995).
- Emmanuel Lévinas; Annette Aronowicz (1994). Nine Talmudic readings. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20876-7. Приступљено 29. 8. 2011.
- Levy, Richard S. Antisemitism: a historical encyclopedia of prejudice and persecution, Volume 2.. ABC-CLIO, 2005. See articles: "Talmud Trials", "Entdecktes Judenthum", "The Talmud Jew", "David Duke", "August Rohling", and "Johannes Pfefferkorn".
- Hyam Maccoby; Jehiel ben Joseph (of Paris) (1993). Judaism on trial: Jewish-Christian disputations in the Middle Ages. Fairleigh Dickinson University Press. ISBN 978-1-874774-16-7. Приступљено 29. 8. 2011.. A compendium of primary source materials, with commentary.
- Maimonides Introduction to the Mishneh Torah („English translation”. Архивирано из оригинала 26. 03. 2023. г. Приступљено 14. 06. 2021.)
- Maimonides (1998). Introduction to the Commentary on the Mishnah. Judaica Press. ISBN 1-880582-28-7.. (Hebrew Fulltext), transl. Zvi Lampel (Judaica Press, 1998).
- Parry, Aaron (2004). The Complete Idiot's Guide to The Talmud. Alpha Books. ISBN 1-59257-202-2.
- Rodkinson, Michael Levi (1918). The history of the Talmud from the time of its formation, about 200 B.C., up to the present time. The Talmud Society.
- Rosen, Jonathan (2001). The Talmud and the Internet: A Journey Between Worlds. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-5534-5. Приступљено 29. 8. 2011.
- Siedman, Lauren (2007). What Makes Someone a Jew?. Woodstock, Vermont: Jewish Lights Publishing. ISBN 978-1-58023321-7.
- Adin Steinsaltz (2006). The Aleph Society, promoting the educational efforts of Rabbi Adin Steinsaltz. | Essays. Basic Books. ISBN 978-0-465-08273-5. Архивирано из оригинала 25. 05. 2006. г. Приступљено 14. 06. 2021. Непознати параметар
|DUPLICATE_access-date=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|DUPLICATE_title=игнорисан (помоћ); Непознати параметар|DUPLICATE_url=игнорисан (помоћ). Read more here. See also - Steinsaltz, Adin (1996). The Talmud: A Reference Guide. Random House. ISBN 0-679-77367-3.
Логика и методологија
[уреди | уреди извор]- Samuel ha-Nagid, Mevo ha-Talmud
- Joseph ben Judah ibn Aknin, Mevo ha-Talmud
- Zerachiah Halevi, Sefer ha-Tzava
- Samson of Chinon, Sefer ha-Keritut
- Jacob Hagiz, Teḥillat Ḥochmah (included in most editions of Keritut)
- collective, ed. Abraham ibn Akra, Meharere Nemarim
- Joseph ibn Verga, She'erit Yosef
- Isaac Campanton, Darche ha-Talmud
- David ben Solomon ibn Abi Zimra, Kelale ha-Gemara
- Bezalel Ashkenazi, Kelale ha-Gemara
- Yeshu’ah b. Yosef ha-Levi, Halichot Olam
- Joseph Caro, Kelale ha-Gemara (commentary on Halichot Olam)
- Algazi, Solomon. (commentary on Halichot Olam Yavin Shemu'ah Проверите вредност параметра
|url=(помоћ).)
- Yisrael Ya'akov Algazi, Ar'a de-Rabbanan
- Serillo, Samuel, Kelale Shemuel
- Horowitz, Isaiah, Shene Luchot ha-Berit (section on Torah she-be-al-Pe)
- Luzzatto, Moses Chaim (1988). , translated into English as The Ways of Reason Derech Tevunot Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-495-8.. Feldheim 1988,- same (1995). Sefer ha-Higgayon, translated into English as The Book of Logic. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-707-2.. Feldheim 1995,
- de Oliveira, Solomon, Darche Noam
- Malachi ha-Cohen, Yad Malachi
- Aryeh Leib HaCohen Heller, Shev Shema'tata
- Goitein, B, Kesef Nivhar
- Ezechia Bolaffi, Ben Zekunim vol. 1
- Amiel, Moshe. Ha-Middot le-Ḥeqer ha-Halachah.. vol. 1, vol. 2, vol. 3
Савремена научна дела
[уреди | уреди извор]- Albeck, Hanoch. Mavo la-talmudim.
- Daniel Boyarin, Sephardi Speculation: A Study in Methods of Talmudic Interpretation (Hebrew), Machon Ben Zvi: Jerusalem, 1989
- Yaakov Elman, "Order, Sequence, and Selection: The Mishnah’s Anthological Choices,” . David Stern, ур. (2004). The Anthology in Jewish Literature. Oxford: Oxford University Press. 53–80
- Y.N. Epstein. Mevo-ot le-Sifrut haTalmudim.
- Fuchs, Uziel (2017). Talmudam shel Geonim: yaḥasam shel geone Bavel lenosaḥ ha-Talmud ha-Bavli. The Geonic Talmud: the Attitude of Babylonian Geonim to the Text of the Babylonian Talmud..: Jerusalem
- David Weiss Halivni, Mekorot u-Mesorot (Jerusalem: Jewish Theological Seminary, 1982 on)
- Louis Jacobs, (1977). How Much of the Babylonian Talmud is Pseudepigraphic?. стр. 46—59. Journal of Jewish Studies 28, No. 1
- Lieberman, Saul (1950). Hellenism in Jewish Palestine. New York: Jewish Theological Seminary.
- Mielziner, Moses (1969). Introduction to the Talmud. Bloch Publishing Company. ISBN 978-0-8197-0156-5.. repr. 1997, hardback , paperback ISBN 978-0-8197-0015-5
- Neusner, Jacob (1992). Sources and Traditions: Types of Compositions in the Talmud of Babylonia. Atlanta: Scholars Press. ISBN 978-1-55540-675-2.
- Ravitzky, Aviram. Aristotelian Logic and Talmudic Methodology.. (Hebrew): Jerusalem 2009. ISBN 978-965-493-459-6.
- Schumann, Andrew (2012). Talmudic Logic. London: College Publications. ISBN 978-1-84890-072-1.
- Strack, Herman L. and Stemberger, Günter, Strack, Hermann Leberecht; Stemberger, Günter (1991). Introduction to the Talmud and Midrash. T. & T. Clark. ISBN 978-0-567-09509-1.. tr. Markus Bockmuehl: repr. 1992, hardback , paperback ISBN 978-0-8006-2524-5
О индивидуалним трактатима
- Moshe Benovitz, Berakhot chapter 1: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
- Stephen Wald, Shabbat chapter 7: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
- Aviad Stollman, Eruvin chapter 10: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
- Aaron Amit, Pesachim chapter 4: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
- Netanel Baadani, Sanhedrin chapter 5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
- Moshe Benovitz, Sukkah chapters 4–5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
Историјска студија
- Shalom Carmy (ур.). Modern Scholarship in the Study of Torah: Contributions and Limitations.. Jason Aronson, Inc.
- Kalmin, Richard (1994). Sages, Stories, Authors and Editors in Rabbinic Babylonia. Scholars Press. ISBN 978-0-7885-0045-9.. Brown Judaic Studies
- Kraemer, David C. (1989). On the Reliability of Attributions in the Babylonian Talmud. стр. 175—90.. Hebrew Union College Annual 60 ,
- Levine, Lee (1985). Ma'amad ha-Hakhamim be-Eretz Yisrael. Jerusalem: Yad Yizhak Ben-Zvi.. (=The Rabbinic Class of Roman Palestine in Late Antiquity)
- Lieberman, Saul (1950). Hellenism in Jewish Palestine. New York: Jewish Theological Seminary.
- John W. McGinley, McGinley, John W. (2006). 'The Written' as the Vocation of Conceiving Jewishly. iUniverse. ISBN 0-595-40488-X.
- David Bigman. „Finding A Home for Critical Talmud Study”. Архивирано из оригинала 05. 09. 2004. г. Приступљено 14. 06. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Талмуд на веб-сајту Curlie (језик: енглески)
- Sefaria.org
- Jewish Encyclopedia: Talmud
- Hersh (16. 1. 2025). „Jewish History: Talmud”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2014. г. Приступљено 14. 06. 2021., aish.com
- Talmud/Mishnah/Gemara, jewishvirtuallibrary.org
- „Jewish Law Research Guide”. Архивирано из оригинала 05. 07. 2008. г. Приступљено 14. 06. 2021., University of Miami Law Library
- A survey of rabbinic literature by Ohr Somayach
- „Introduction to the Talmud” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 09. 2016. г. Приступљено 14. 06. 2021. by Rabbi M. Taub
- Talmud translation, 13th-14th century, at E-codices
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
