Дривјати

Координате: 55° 36′ 59″ С; 27° 01′ 41″ И / 55.616281° С; 27.028056° И / 55.616281; 27.028056
С Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Дривјати
Поглед на обалу језера Дривјати
ЛокацијаБраславски рејон
Координате55° 36′ 59″ С; 27° 01′ 41″ И / 55.616281° С; 27.028056° И / 55.616281; 27.028056
ПритокеУсвица, Золвица, Рака, Окуњевка
ОтокеДрујка
Земље басена Белорусија
 Витепска област
Макс. дужина9,86 km
Макс. ширина4,5 km
Површина36,14 km2
Прос. дубина6 m
Макс. дубина12 m
Запремина0,22352 km3
Над. висина129 m
НасељаБраслав
Језеро Дривјати на карти Белорусије
Језеро Дривјати
Језеро Дривјати
Водена површина на Викимедијиној остави

Дривјати (рус. Дривяты; блр. Дрывяты) је језеро у северозападном делу Белорусије, у Браславском рејону Витепске области. Са површином од 36,14 км² највеће је језеро у групацији Браславских језера и пето по површини у земљи.

На северним обалама језера смештен је градић Браслав.

Физичке карактеристике[уреди | уреди извор]

Језеро Дривјати смештено је у удубљењу овалног облика дужине око 10 км у меридијанском правцу, и просечне ширине од око 3,7 км. Источне обале језера су доста разуђене и ниске, док је северна обала моренског типа и диже се до 20 метара изнад нивоа воде. Најнижи делови обале су у јужном делу и прекривени су шумама и мочварном вегетацијом.

У језеро се улива 11 мањих водотока, од којих су највеће реке Рака, Усвица, Окуњевка и Золвица. У североисточном делу језера свој ток почиње река Друјка која својим током повезује готово сва Браславска језера. Ниво воде у језеру, а самим тим и у реци друјки регулисан је браном која се налази у селу Чернево, а на којој се налази Браславска хидроелектрана.[1]

Живи свет језера[уреди | уреди извор]

Водене биљке језера Дривјати расту до дубина од 4 метра, а најраширеније су трске. Густи тршћаци ширине између 50 и 100 метара најкарактеристичнији су за подручја плићих залива у источним и североисточним деловима језера.

Ихтиофауну језера представља више од 20 врста, од којих су најраширеније јегуља, смуђ, деверика и шаран.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Озёра Белоруссии. О. Ф. Якушко и др. — Мн.: Ураджай, 1988. — 216 с.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]