Пређи на садржај

Звук (часопис)

С Википедије, слободне енциклопедије

Звук
Насловна страна из октобра 1934. године
ТипМузички часопис
ВласникСтана Рибникар
Главни уредникСтана Рибникар
Оснивањеновембар 1932.
Језиксрпски
Укидањемарт 1936.
ГрадБеоград
ЗемљаСрбија

Звук је био часопис о музици, који је излазио у Београду од новембра 1932. све до марта 1936. године. Овај часопис је основан са циљем да тадашњу јавност упозна са највишим професионалним тенденцијама и достигнућима у области музичког стваралаштва. Власница и уредница овог часописа била је Стана Ђурић Клајн, у то време Стана Рибникар, која је била прва жена музиколог у Србији.

Часопис се штампао се у штампарији Смиљево, Душана С. Татића у Гвоздићевој 11 у Београду, као и у Графичко уметничком заводу Планета, који се налазио у Ускочкој улици број 8, такође у Београду. Претплата је износила 80 динара за целу годину, а 40 динара за пола године, док је за ђаке музичких школа цена била 70, односно 35 динара. Годишња претплата за иностранство била је 150 динара, а цена појединачног броја 10 динара.[1]

Часопис је пружао пуно квалитетног садржаја на тему музике, оно на чему је био акценат јесте представити читаоцу тадашњу музичку сцену Југославије[2], али и света. Часопис је пратио нове трендове и догађаје, те је тако својим читаоцима увек доносио занимљиве податке о концертима, фестивалима и сличним дешавањима.[3] Постојала је и стална рубрика Музика у земљи, у којој се правио преглед дешавања и новости из света музике у Србији, Хрватској и Словенији, а поред тога у сваком броју часописа налазила се бар једна биографија истакнутог музичара, неретко због обележавања неког јубилеја, годишњице и томе лично.[4]

Часопис је објављивао и текстове о историји музике[5], а могли су се наћи и чланци на тему музичке наставе у редовним и музичким школама у држави.[6] Често су објављивана и поглавља из неког научног рада, на тему музике, а уредништво часописа је око себе окупило велики број стручних сарадника, који су врло радо давали свој допринос часопису, који је по тематици био јединствен у држави.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Претплата”. Звук. XXIV: 1. 1935. 
  2. ^ Вукдраговић, Михаило (новембар 1932). „Музика у земљи”. Звук. I: 11—18. 
  3. ^ „Музика на страни, Десети међународни фестивал савремене музике у Бечу”. Звук. I: 28—34. новембар 1932. 
  4. ^ Лајовић, Антон (фебруар 1934). „Матеј Хубад”. Звук. IV: 1—5. 
  5. ^ Бандур, Јован (1934). „Два поглавља из историје српске опере”. Звук. XII: 413—423. 
  6. ^ „О реформи наше музичке наставе”. Звук. II: 41—44. 1932. 
  7. ^ „Читаоцима Звука”. Звук. I. 1936. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]