Даворин Јенко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Даворин Јенко

Фотографија Даворина Јенка
Фотографија Даворина Јенка

Информације
Датум рођења (1835-11-09) 9. новембар 1835.
Место рођења Дворје (Аустријско царство, данас Словенија)
Датум смрти 25. новембар 1914.(1914-11-25)(79 год.)
Место смрти Љубљана (Аустроугарска, данас Словенија)
Дела

Даворин Јенко (Дворје, 9. новембар 1835Љубљана, 25. новембар 1914) је био познати словеначки и српски композитор и диригент.

Биографија[уреди]

Гроб Даворина Јенка на љубљанским Жалама.

Рођен је 1835. у Дворју код Крања, a умро 1914. у Љубљани. Од 1859. до 1862. је био хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу; у то време компоновао популарне словеначке хорове, међу којима и Напреј застава славе која је касније постала химна Словеније. Тај рад наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући за хорове на српску патриотску поезију. Поставши диригент Краљевског српског народног позоришта (данашње Народно позориште у Београду), ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“). Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици. Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу; усавршава класичан српски комад са певањем, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету („Врачара“ или „Баба Хрка“, праизведена 1882. године, на исту причу као и прва румунска оперета, само је радња пребачена у влашки крај Србије) и удара темеље развоју српске опере.

Литература[уреди]

  • Опћа енциклопедија, Југословенског лексикографског завода - Загреб 1978 (4. том Из-Кзу)
  • Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 142 стр.

Спољашње везе[уреди]