Здравко Бујић
Здравко Бујић | |
---|---|
Датум рођења | 1. новембар 1940. |
Место рођења | Доње Водичево |
Здравко Бујић (Доње Водичево, 1. новембар 1940) српски је филозоф и лирик.
Биографија[уреди | уреди извор]
Бави се филозофијом, лириком, хагиографијом и антологичарством. Рођен је 1940. г. у селу Доње Водичево код Новог Града (бившег Босанског Новог). Завршио је књижевност на Филозофском (Филолошком) факултету у Београду 1964. Магистрирао је 1982. филозофију на Катедри друштвених наука Пушкинског института у Москви. З. Бујић је академик. Редовни је члан Духовне академије Достојевски са центром у Москви и филијалом у Новом Саду.
З. Бујић је као филозоф објавио следећа дела:
- Општа начела теорије панкимизма (књига 1);
- Догмофилијско-скепскофилијски панкимизам у религии (књига 2);
- Идеалофилијско-реалофилијски панкимизам у философији (књига 3);
- Теофилијско-антропофилијски панкимизам у уметности (књига 4).
- Панкимизам, теорија таласног трајања (обједињена тетралогија четири претходна назива);
- Дешифровани генији и таленти.
Као песник написао је следеће збирке:
- Кућа у рају;
- Песма једини завичај;
- Душа;
- Уз Бога и љубав;
- Стихом кроз српске пределе;
- Моје најбоље песме (ауторов избор песама).
Као хагиограф написао је књигу:
- Велике светитељке.
Као антологичар издао је књигу под насловом:
- 100 најбољих српских лирских песама.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бујић, Здавко. „100 најбољих српских лирских песама”. Приступљено 29. 1. 2018.[мртва веза]