Пређи на садржај

Кафанологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Кафанологија
Корице књиге Кафанологија
Настанак и садржај
Ауторприредио Драгољуб Б. Ђорђевић
Земља Србија
ЈезикСрпски
Жанр / врста делазборник
Издавање
ИздавачСлужбени гласник
Број страница653
Тип медијакартон
Превод
Датум
издавања
2012.
Класификација
ISBN?978-86-519-1347-4

Кафанологија је зборник текстова о кафани који је приредио и предговор написао социолог Драгољуб Б. Ђорђевић (1954), објављен 2012. године у издању издавачке куће "Службени гласник" из Београда.[1]

О приређивачу

[уреди | уреди извор]

Драгољуб Б. Ђорђевић (Доњи Комрен - Ниш, 1954) је доктор социолошких наука, социолог религије, ромолог и кафанолог, редовни професор Универзитета у Нишу. Специјализирао је социологију религије на Филозофском факултету Московског државног универзитета „Ломоносов“ и на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу.[2]

Књига Кафанологија је зборник текстова о кафани. Обухвата мноштво текстова аутора који су из личног искуства или на основу литературе разматрали феномен кафане. Феномен кафане су са својим текстовима сви заједно претворили у кафанологију - науку о кафанама.[3] Приређивач књиге и аутор предговора "Еј Кафано, науко моја" Драгољуб Ђорђевић је рекао да је његова замисао била да се кафанологија може изложити кроз три дисциплине: социологију, историјско-етнолошку и новинарско-књижевну дисциплину.[3]

Петар Лазић, књижевник, новинар, публициста и професор, истакао је да је све битно што се десило човеку у вези је са кафаном. У кафани можемо да задовољимо основне потребе за храном и пићем али и искажемо своје уметничке амбиције, да певамо, рецитујемо, глумимо, да се смејемо и плачемо, да склапамо послове, да нађемо партнера, и друго. [4]

Књига Кафанологија садржи озбиљне научне радове, али и лепршаве текстове који су неопходни када се говори о кафани, али сви заједно дају довољно аргумената о томе зашто је кафана врло битна друштвена институција.[3] Књига садржи мноштво текстова што новинских што књижевних.

На полеђини насловне стране стоји: Припремљено у оквиру пројекта 'Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије' (179013) који се изводи на универзитету у Нишу - Машински факултет.[5]

Поглавља у књизи

[уреди | уреди извор]

Књига Кафанологија садржи следећа поглавља и потпоглавља:[5]

Предговор

  • Еј кафано, науко моја - Драгољуб Б. ђорђевић

Социолошка кафанологија

  • Идеологија, јавност и рођење "Трећих места" - Душан Маринковић
  • Кафане као темељ цивилног друштва у Србији крајем 19. и почетком 20. века - Дубравка Стојановић
  • Феномен кафане и модернизација - Сретен Вујовић
  • Социјални миљеи у кафанама: посматрање - Јерг Расел, Михаел Хелшер
  • Кафана као медиј - Бранимир Стојковић
  • Политичка функција кафане у српском друштву - Урош Шуваковић
  • Градске кафане као кодови урбане географије - Љубинко Пушић
  • Кафански трибунал - Јелица Новаковић Лопушина и Свен Петерс
  • Мислим да сама ни да уђеш не смеш нигде - Бетина Кен и Аникља М. Мир
  • Крчма као Чешка појава - Станислав Броучек
  • Ин пиво веритас - Борис Грушин
  • Прилози за социолошку кафанологију - Драгољуб Б. ђорђевић
  • Таверне, седељке и кафане - Лоренсо Диас
  • Говор паба - Кејт Фокс
  • Поткултура сплавова у Београду - Миша Ђурковић
  • Кафански обрасци боемије: између рационалног дискурса и епидемије ирационалног - Драган Коковић
  • Између илузије и стварности, ероса и танатоса о кафанским медитацијама српских сликара - Зоран М. Јовановић
  • Јагодинска шарена кафана - Весна Трифуновић
  • Кафана: та квинтесенција (сваког) утопијског порива у друштву - Милан Тасић
  • Кафана: 582 величанствена назива - Драгољуб Б. ђорђевић

Историјско-етнолошка кафанологија

  • Кафа и кафана на балканском полуострву - Глиша Елезовић
  • Кафанска историја Сарајева - Боро Спасојевић
  • Мариборске кафане у периоду 1900-1940. - простори спајања и раздвајања - Маја Година Голија
  • Кафански живот у Кладову 1666-2011. - Ранко Јаковљевић
  • Језичко-културни лик крчме у пољским пословицама - Јан Адамовски
  • Крчма у Бугарском селу: "Кућа ђавола" или друштвена институција - Петко Христов
  • Митска кафана "Атина" - Зоран Арацки
  • Три елемента кафанског фолклора: дизање, куцање и разбијање чаша - Иван Ковачевић
  • Музика зајечарских кафана: културолошки поглед - Дејан Крстић
  • Кафанске певачице: музика, род и субјективност у социјалистичкој Југославији - Ана Хофман
  • Оријентални плес и кафана - Виолета Трајковић
  • "Само Србин може разумети Србе" - Матијас ван дер Порт
  • Кафана/Гостионица - Неинстуционални топоси интелектуалног живота - Камелија Жибилова
  • Кафана/Крчма - Свратиште "Асфалтне" интелигенције (визије међуратног бугарског ауторитаризма) - Нина Димитрова

Новинарско-књижевна кафанологија

  • Алкохол - то је нама у крви - Петар Лазић
  • Два есеја о кафани - Мухарем Первић
  • Размишљања доконог шетача - Момо Капор
  • Београд за почетнике - Богдан Тирнанић
  • У босанској кафани - Зијо Диздаревић
  • Амбро + Карирани столњак - Миодраг Раичевић
  • Ђевлије - Драган Ј. Ристић
  • Крчма на путу за Тенеси - Зоран Ћирић
  • Поглед једног словенца на нишлијске крчме - Миран Комац
  • Хедонистичка рапсодија - Љубодраг Стојадиновић
  • Мрвице са карираног столњака - Димитрије Буквић
  • Вино пили на сат: кафане у банатском Мокрину - Бпогдан Ибрајтер Тане
  • Флаша - Олга Стојановић
  • Кад дође предсједник - Жарко Миленић

Поговор

  • О једном посебном читању друштвене стварности - Љубинко Пушић

Кафанолошка литература

  • Изабрана књижевност из кафанологије - Драгољуб Б. Ђорђевић

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Кафанологија”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 29. 11. 2021. 
  2. ^ „Драгољуб Б. Ђорђевић”. prometej.rs. Приступљено 29. 11. 2021. 
  3. ^ а б в „Представљена књига КАФАНОЛОГИЈА”. slglasnik.com. Приступљено 29. 11. 2021. 
  4. ^ „Kafanologija”. delfi.rs. Приступљено 29. 11. 2021. 
  5. ^ а б Приредио: Ђорђевић, Драгољуб Б. (2012). Кафанологија. Београд: Службени гласник. стр. 6—7, 13—23. ISBN 978-86-519-1347-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]