Кађеница
Кађеница је пећина и збег-црква у Србији. Налази се уз десну обалу Западне Мораве, у близини бране за хидроелектрану у Овчар Бањи,[1] Пећина је површине око 50 m² са неколико мањих џепова.[1] Прилаз пећини је уређен.[2] Главна дворана у пећини је сакрално-споменички простор.[1] У зиду Кађенице је пробијен прозор тако да је пећина доста добро осветљена.[1] Испред пећине је велики крст.[1]
За време Хаџи Проданове буне у пећину се сакрио народ од Турака. Међутим Турци су открили збег и на улаз пећине нагомилали грмље и сламу и запалили ватру тако да се народ у пећини угушио.[2] Пошто се народ угушио димом (кадом) од овог догађаја пећина је добила име Кађеница.[2] Кости убијених у пећини су лежале тако до 1936. године[3] када су, на залагање тадашњег владике жичког Николаја Велимировића, сахрањене у два камена саркофага.[4] Прилаз пећини је уређен пред почетак Другог светског рата.[4] Поновно уређење пећине и приступа до ње је извршено 1991. године.[2] Кађеница је под управом манастира Преображење и сваке године се на Видовдан врши парастос.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Pećina Kađenica”. Klub Putnika (на језику: српски). 10. 7. 2009. Архивирано из оригинала 27. 1. 2022. г. Приступљено 3. 10. 2022.
- ^ а б в г „Пећина Кађеница”. ucenickiradovi.svetisava.co.rs. Приступљено 3. 2. 2012.[мртва веза]
- ^ Р., Т. М. (14. 11. 1936). „У пећини Кађеници у Овчарско-кабларској клисури нађене су кости устаника из Хаџи Проданове буне”. Дигитална НБС (на језику: српски). Време. стр. 8. Архивирано из оригинала 24. 1. 2022. г. Приступљено 3. 10. 2022.
- ^ а б „Кађеница, српско губилиште и светилиште”. pressonline. 14. август 2011. Архивирано из оригинала 29. 09. 2011. г. Приступљено 5. 2. 2012.
 | Овај чланак везан за географију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |