Пређи на садржај

Кирило Буданов

С Википедије, слободне енциклопедије
Кирило Буданов
Датум рођења(1986-01-04)4. јануар 1986. (38 год.)
Место рођењаКијев, СССР

Кирило Олексијевич Буданов (укр. Кирило Олексійович Буданов; рођен 4. јануара 1986) је украјински официр који од августа 2020. обавља дужност начелника Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине.[1] Буданов је раније био заменик директора једног од одељења Спољне обавештајне службе Украјине. Има чин генерал - потпуковника.[2]

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Буданов је рођен у Кијеву 4. јануара 1986. Дипломирао је на Одеској академији копнене војске 2007. године.[3]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након што је 2007. дипломирао, Буданов је започео војну каријеру у специјалним снагама Главне обавештајне управе (ГУР) Министарства одбране Украјине.[3]

Руско-украјински рат

[уреди | уреди извор]

Године 2014. учествовао је у рату у Донбасу, где је више пута рањаван[3] и наводно је учествовао у низу тајних специјалних војних операција.[4] Према извештају Њујорк тајмса из 2024. године, Буданов је био један од припадника елитне јединице 2245 украјинске Главне обавештајне управе коју је обучавала ЦИА. Њујорк Тајмс такође преноси да је Буданов стекао репутацију по учешћу у храбрим операцијама иза непријатељских линија. 2016. године, док је још увек био потпуковник, наводно је предводио јединицу специјалних снага у амфибијском нападу на Крим, како би се поставио експлозив на аеродром. Јединица Буданова упала је у заседу руске специјалне јединице након искрцавања; украјинске снаге су наводно убиле неколико руских војника пре него што су се повукле на територију под контролом Украјине. Према Њујорк Тајмс-у, Буданов је пребачен на лечење у Национални војни медицински центар Волтер Рид у САД након што је рањен у борбама у Донбасу.[5]

4. априла 2019. године, Будановљев аутомобил Шевролет Еванда дигао је у ваздух Рус са документима на име „Алексеј Ломака“, који је поставио бомбу, али је она прерано детонирала. Нападач и диверзантска група која је требало да дигне у ваздух Буданова су приведени.[6][7]

Године 2020. постао је заменик директора једног од одељења Спољне обавештајне службе Украјине. Председник Украјине Володимир Зеленски именовао је Буданова 5. августа 2020. за шефа Главне обавештајне управе Министарства одбране.[1]

11. марта 2022. постао је председник Координационог штаба за поступање са ратним заробљеницима.[8] У септембру 2022, Буданов је учествовао у највећој операцији размене заробљеника између Украјине и Руске Федерације, када се кући вратило 215 украјинских војника, укључујући више од 100 припадника и команданта бригаде Азов.[3]

У фебруару 2023, шеф парламентарне групе Слуга народа Давид Арахамиа изјавио је да ће Алексија Резникова заменити Буданов на месту министра одбране. Међутим, до замене није дошло, а Буданов није именован.[9][4]

Окружни суд Лефортово у Москви, Русија, је 21. априла 2023. издао налог за хапшење Буданова у вези са украјинским нападом на Кримски мост 2022.[10] Буданов је прокоментарисао налог, рекавши: "Задовољан сам. Ово је добар показатељ нашег рада и обећавам да ћу радити још боље."[11]

Портпарол украјинске војне обавештајне службе рекао је 2023. да је било више од десет покушаја атентата на Буданова. У новембру 2023. његова супруга Маријана Буданова отрована је неодређеним тешким металима, вероватно отрованом храном, а неколико запослених у агенцији имало је благе симптоме тровања.[12]

Председник Зеленски је 2024. године прогласио Буданова херојем Украјине.[13]

Војни чинови

[уреди | уреди извор]

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Указ Президента України №308/2020: Про призначення К.Буданова начальником Головного управління розвідки Міністерства оборони України” [Decree of the President of Ukraine No. 308/2020: On the appointment of K. Budanov as the head of the Main Directorate of Intelligence of the Ministry of DefenCe of Ukraine]. President.gov.ua (на језику: украјински). 2020-08-05. Архивирано из оригинала 2023-12-12. г. 
  2. ^ а б „Указ Президента України №564/2023: Про присвоєння військового звання” [Decree of the President of Ukraine No. 564/2023: On the assignment of a military rank]. President.gov.ua (на језику: украјински). 2023-09-07. Архивирано из оригинала 2024-02-11. г. Приступљено 2023-09-09. 
  3. ^ а б в г „Взвод № 1. НВ називає 25 найвпливовіших українських військових” [Platoon No. 1. NV names the 25 most influential Ukrainian military personnel]. New Voice (на језику: украјински). Приступљено 2023-01-17. 
  4. ^ а б в „Factbox: Who is Kyrylo Budanov, Ukraine's potential next defence minister?”. Reuters. 6. 2. 2023. Архивирано из оригинала 2023-02-06. г. 
  5. ^ Entous, Adam; Schwirtz, Michael (25. 2. 2024). „The Spy War: How the C.I.A. Secretly Helps Ukraine Fight Putin”Неопходна новчана претплата. The New York Times. Архивирано из оригинала 26. 2. 2024. г. Приступљено 26. 2. 2024. 
  6. ^ „Воєнна розвідка України отримала нового очільника” [Ukraine's military intelligence got a new head]. Defence Express (на језику: украјински). 6. 8. 2020. Приступљено 2024-02-26. 
  7. ^ „Крим, Донбас, гібридні війни, дезінформація: новий начальник ГУР назвав завдання на посаді” [Crimea, Donbas, hybrid wars, disinformation: the new head of the Main Directorate of Intelligence named the tasks of the office]. Novynarnia (на језику: украјински). 2020-08-10. Приступљено 2020-08-11. 
  8. ^ „Кабінет Міністрів України постанова від 11 березня 2022 р. № 257: Про утворення Координаційного штабу з питань поводження з військовополоненими” [Cabinet of Ministers of Ukraine resolution of 11 March 2022 No. 257: On the formation of the Coordination Headquarters for the Treatment of Prisoners of War]. Кmu.gov.ua (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-05. 
  9. ^ Sabbagh, Dan (5. 2. 2023). „Ukraine's defence minister to be moved from post, says Zelenskiy ally”. The Guardian. Архивирано из оригинала 2024-01-21. г. 
  10. ^ Alexey Morozov,   Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ Roman Kravets; Valentyna Romanenko,   Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ Lukiv, Jaroslav (28. 11. 2023). „Ukraine spy chief's wife poisoned, says Kyiv”. BBC News. Архивирано из оригинала 2024-01-30. г. 
  13. ^ Martin Fornusek (9. 2. 2024). „Zelensky grants Hero of Ukraine award to Zaluzhnyi”. The Kyiv Independent. 
  14. ^ „Указ Президента України № 428/2021: Про присвоєння військового звання” [Decree of the President of Ukraine No. 428/2021: On the assignment of a military rank]. President.gov.ua (на језику: украјински). 2021-08-24. Приступљено 2023-02-06. 
  15. ^ „Указ Президента України №207/2022” [Decree of the President of Ukraine No. 207/2022]. President.gov.ua (на језику: украјински). 2022-04-03. Приступљено 6. 2. 2023. 
  16. ^ Martin Fornusek (9. 2. 2024). „Zelensky grants Hero of Ukraine award to Zaluzhnyi”. The Kyiv Independent. Martin Fornusek (9 February 2024). "Zelensky grants Hero of Ukraine award to Zaluzhnyi". The Kyiv Independent.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кирило_Буданов&oldid=28396132”