Пређи на садржај

Лодовико Антонио Муратори

С Википедије, слободне енциклопедије
Лодовико Антонио Муратори
Датум рођења(1672-10-21)21. октобар 1672.
Место рођењаВињола
Датум смрти23. јануар 1750.(1750-01-23) (77 год.)
Место смртиМодена

Лодовико Антонио Муратори (Вињола, 21. октобар 1672Модена, 23. јануар 1750) је био италијански историчар.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Мураторијева статуа у Модени

Рођен је у сиромашној породици у малом месту Вињола у близини Модене. Још као дете је показивао велику жељу за учењем. Студирао је права, филозофију и теологију на универзитету у Модени. На њега је утицао бенедиктинац Бенедикт Бакини, један од најстајнијих умова тадашње Италије. Муратори ће га касније називати "оцем италијанске историографије". У Милано је дошао 1695. године где се бавио издавањем рукописа славне Амброзијанске библиотеке. Моденски војвода Риналдо I га је 1700. године именовао за библиотекара и архивара своје дворске библиотеке. Као свештенику, поверена му је мала парохија Светог Марија дела Помпоза у звању превоа.

Мураторијеве заслуге као историчара леже у његовом раду заснованом на поређењу извора и лако читљивом стилу писања који је претрпео утицај раног француског просветитељства. Италијани га славе и због заслуга на унапређењу италијанског језика и његове филологије. Написао је прве европске расправе о историји друштва због чега га сматрају и утемељивачем социологије.


Муратори је написао велики број дела од којих су најважнија:

  • Rerum italicarum scriptores - збирка наративних извора за историју Италије од 500. до 1500. године у 25 томова. Излазила је у периоду од 1723. до 1751. године у Милану.
  • Annali d' Italia - у 14 томова у којој је Муратори формулисао законе историјског научног издаваштва.
  • Antiquitates italicae medii aevi - збирка расправа у шест томова коју је Муратори написао из привредне, црквене и дипломатске историје.
  • Наративни извори за историју Европе - Милош Антоновић, Утопија, Београд 2007. година. pp. 37–38