Лодовико Антонио Муратори
Лодовико Антонио Муратори | |
---|---|
Датум рођења | 21. октобар 1672. |
Место рођења | Вињола |
Датум смрти | 23. јануар 1750.77 год.) ( |
Место смрти | Модена |
Лодовико Антонио Муратори (Вињола, 21. октобар 1672 — Модена, 23. јануар 1750) је био италијански историчар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у сиромашној породици у малом месту Вињола у близини Модене. Још као дете је показивао велику жељу за учењем. Студирао је права, филозофију и теологију на универзитету у Модени. На њега је утицао бенедиктинац Бенедикт Бакини, један од најстајнијих умова тадашње Италије. Муратори ће га касније називати "оцем италијанске историографије". У Милано је дошао 1695. године где се бавио издавањем рукописа славне Амброзијанске библиотеке. Моденски војвода Риналдо I га је 1700. године именовао за библиотекара и архивара своје дворске библиотеке. Као свештенику, поверена му је мала парохија Светог Марија дела Помпоза у звању превоа.
Мураторијеве заслуге као историчара леже у његовом раду заснованом на поређењу извора и лако читљивом стилу писања који је претрпео утицај раног француског просветитељства. Италијани га славе и због заслуга на унапређењу италијанског језика и његове филологије. Написао је прве европске расправе о историји друштва због чега га сматрају и утемељивачем социологије.
Дела
[уреди | уреди извор]Муратори је написао велики број дела од којих су најважнија:
- Rerum italicarum scriptores - збирка наративних извора за историју Италије од 500. до 1500. године у 25 томова. Излазила је у периоду од 1723. до 1751. године у Милану.
- Annali d' Italia - у 14 томова у којој је Муратори формулисао законе историјског научног издаваштва.
- Antiquitates italicae medii aevi - збирка расправа у шест томова коју је Муратори написао из привредне, црквене и дипломатске историје.
Извори
[уреди | уреди извор]- Наративни извори за историју Европе - Милош Антоновић, Утопија, Београд 2007. година. pp. 37–38