Пређи на садржај

1750

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1750 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1750. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • 13. јануарСпоразум у Мадриду између шпанског краља Фердинанда VI и португалског краља Жоаоа којим су уведене нове границе колонијалних поседа двеју држава у Јужној Америци. Португалцима је озваничено оно што су заузели, добијају и дио Мисионес Ориенталес, одакле се језуити морају иселити, а што ће довести до Гуарани рата 1754-56.
  • 14. јануар — Сулејман II Сафавид је збачен после мање од месец дана владавине у Мешхеду на североистоку Персије. Враћа се, у међувремену ослепљени, Шахрох Шах Афшарид (до 1796), али више је фигура посвађаних племенских поглавара.
  • јануар — Регулација Банске крајине: Марија Терезија одређује да се уреде две пуковније, костајничка и глинска, због повећаних расхода је повишена дика (порез) - Срби крајишници су узнемирени, шаљу посланство на двор које је ухваћено и у Загребу бачено у окове, догодине подигнута буна.
  • 4. фебруар — Велики пожар у Цариграду, почевши од Кучукпазара. Ове године је изгорео и Битпазар, са здањем шеих-ул-ислама у Бахчекапији.
  • 25. март — Тројица руских официра српског порекла дошла у јужну Угарску да врбују Србе, пошто је развојачење шанчева свршена ствар - у почетку немају успеха.
  • 7. април — Маверан Алагумутху Коне, владар у данашњем Тамил-Наду, одбија плаћати порез Британцима - доћи ће до сукоба 1751-59. у којем је поражен.
  • април — Томас Вокер и дружина истражују запад Колоније Вирџиније за рачун Лојалне компаније која спекулише земљом за насељавање - први су белци који су прошли кроз Камберланд процеп и у данашњем Кентакију наишли на реку Камберленд.
  • 17. април — Ревидирана Генерална привилегија за Јевреје у Пруској: подељени су у шест класа, они најбогатији имају практично иста права као и остали (у Бранденбургу живи свега 4.716 Јевреја, нешто мање од половине у Берлину).
  • 7. јун — Сеид Абдулах-паша стигао у Сарајево, у граду долази до нереда након што је паша наредио да се запали кућа Абдурахмана Мухаремије, који онда покреће буну у селима око Тешња. Ове године су забрањене "паре динаруше", оне од "добре руде" иду по две јаспре, иначе нипошто, што је велика штета за многе, нарочито сиромашне.
  • 29. јун — Након што су поглавари Али Мардан Кхан Бакхтиари и Карим Кхан Занд заузели Исфахан у централној Персији, за персијског шаха је проглашен Исмаил III, унук сафавидског владар Солтан Хосеyна - влада као фигура до 1773, а Карим-кан преузима стварну власт следеће године.
  • јунВисока Порта издаје ферман којим се забрањује вршење притиска на рају да уступа своје земље читлук-сахибијама. Јаничари су "први у грабљењу читлука", од раје која се под притиском пореза предаје под "заштиту" или бежи у Аустрију.
  • јунВолтер одлази у Пруску, као гост Фридриха Великог - остаје до 1752.
  • 10. јул — Зачетак Театра Волков у Јарослављу, првог руског позоришта.
  • 18. јул — Кирил Разумовски је постављен за хетмана Запорошке војске (до укидања позиције 1764).
  • 30. јул — Бети, нова краљица мадагаскарских Бетсимисараки, даје Французима острво Носи Бораха, Саинт-Марие, уз северисточну обалу.
  • 31. јул — Умро португалски краљ Жоао V, наслеђује га син Хосе I, звани Реформатор (до 1777). Његовом владом у ствари управља маркиз Помбал.
  • 15. август — Двор донео одлуку о потпуном развојачењу Потиске и Поморишке границе, упркос жалби граничара, којима се оставља до Михољдана 1751. да се одлуче за војнички или цивилни сталеж (тј. пресељење или останак на месту). Многи ће догодине отићи у Банат, затим и у Русију.
  • 22. августПатријарх Атанасије II хиротонисао у Београду црногорског владику Василија (до 1766), поред стрица Саве. Василије затим одлази у Беч. У Црну Гору се враћа идуће године, преко Беча. Атанасије II је слао Василија у карловачку митрополију због милостиње и да врати неке црквене ствари које је са собом понео Арсеније IV.

Септембар

[уреди | уреди извор]
  • 10. септембар — Синдичи инквизитори у млетачкој Далмацији издали наредбу да српски свештеник може вршити парохијску службу тек после испита у курији бискупа.[10]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Талир Марије Терезије: монетарна реформа сребрног новца, 24 нове форинте = 22 и 6/21 старих. До овог времена у царству су циркулирали и дубровачки динар и солиде.
  • Почиње кампања за унијаћење православаца у Жумберку.
  • Дубровачки новац: престаје ковање перпера (још један период 1801-03).
  • Митрополит Павле Ненадовић основао клерикални фонд за издржавање школа прилозима црквених и народних кругова, ради и на оснивању штампарије (књиге се штампају у Римнику у Малој Влашкој)[17]
  • Прослављен завршетак радова на београдској тврђави, да би убрзо било установљено да је "незавршено преко сто хиљада неимарских аршина тврде градње" - поново следе позиви по Балкану за допринос.
  • Приближно време оснивања Гњилана, на месту срушеног манастира.
  • Према историји владике Василија, турска војска Босанаца и Херцеговаца је нападала Црну Гору; Побуњени Срби је убио Кајмак-пашу Махмудбеговића и његовог брата.
  • Грауманнов стандард новца у Пруској: од једне фине келнске марке сребра ће се ковати 14 талира.
  • Царство Ашанти: умире Опоку Варе, наслеђује га Куси Ободом (до 1764).
  • У српском црквеном сликарству се испољава утицај украјинског иконописа.
  • Врхунац просперитета цинцарског насеља Москопоља, на југоистоку данашње Албаније - 12.000 домаћинстава са око 50.000 становника.

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]