Лохја

Координате: 60° 15′ 00″ С; 24° 04′ 00″ И / 60.25° С; 24.066667° И / 60.25; 24.066667
С Википедије, слободне енциклопедије
Лохја
фин. Lohja / швед. Lojo
Средиште Лохје
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Финска
РегијаФинска Нова Земља
ОкругФинска Нова Земља
Основан1969.
Становништво
Становништво
 — 2012.33.484 (процена)
Урбано подручје39.748 (процена)
Географске карактеристике
Координате60° 15′ 00″ С; 24° 04′ 00″ И / 60.25° С; 24.066667° И / 60.25; 24.066667
Апс. висина75 m
Лохја на карти Финске
Лохја
Лохја
Лохја на карти Финске
Позивни број+358 (0)19
Веб-сајт
www.lohja.fi

Лохја (фин. Lohja, швед. Lojo) је град у Финској, у јужном делу државе. Лохја је четврти по величини и значају град округа Финска Нова Земља, где он са окружењем чини истоимену општину Лохја.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Лохја се налази у јужном делу Финске. Од главног града државе, Хелсинкија, град је удаљен 60 км северозападно.

Рељеф: Лохја се сместио у југоисточном делу Скандинавије, у историјској области Финска Нова Земља. Подручје града је равничарско до брежуљкасто, а надморска висина се креће око 75 м.

Клима у Лохју је је континентална, мада је за ово за финске услова блажа клима због утицаја оближњег Балтика. Стога су зиме нешто блаже и краће, а лета свежа.

Воде: Лохја се развила на истоименом језеру, у унутрашњости Финске.

Историја[уреди | уреди извор]

Лохја је од 14. века била значајно трговиште. Насеље је остало у таквим оквирима све до 19. века, када почиње индустријализација услед близине и добрих веза са Хелсинкијем.

Последњих пар деценија град се брзо развио у савремено градско насеље под снажним утицајем оближњег Хелсинкија.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени из 2012. године у Лохји је живело 33.484 становника[1], док је број становника општине био 39.748.

Етнички и језички састав: Лохја је одувек била претежно насељена Финцима. Последњих деценија, са јачањем усељавања у Финску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима преовлађују Финци (93,6%), у малом броју су присутни и Швеђани (4,0%), док су остало усељеници. Од новијих усељеника посебно су бројни Руси.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]