Манастир Светe Параскевe (Викос)

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Светe Параскевe
Основни подаци
ЈурисдикцијаЦариградска патријаршија
Оснивање1413–1414.
МестоЗагори
Држава Грчка

Манастир Светe Параскеве је напуштени манастир који се налази на ивици Клисура Викоса, у региону Загори, (округ Јањина), северозападна Грчка.[1] Манастир је основан 1413-1414. Састоји се од мале камене капеле, најстарије сачуване у Загоријама, а из ње се пружа панорамски поглед на клисуру.[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Манастир је добио име по Светоj Параскеви (грч. Αγία Παρασκευή), основан 1413–1414. Према натпису изнад његовe капије, темељ је постављен за време владавине деспотa Епира, Карлa I Токa.[2] Изградили су га становници оближњег села Витса. Традиција спомиње да је војвода саградио манастир у знак захвалности јер му је Света Параскева спасила ћерку од неизлечиве болести.[1] [3]

Манастир је мала базилика, са само бродом и дрвеним кровом. Фреске манастира углавном потичу из 15. века.[1] На северном зиду је портрет војводе, његове жене и деце. Његова ћерка Теодора носи на глави белу мараму која јој је омотана око врата. Фреске на јужном зиду потичу из 1689. године.[2]

Околина[уреди | уреди извор]

Манастир је изграђен на ивици стене, над клисуром Викос. Најближе село, Монодендри, удаљено је 15 минута ходом.[2] Са терасе капеле посетиоци могу да гледају у клисуру.[4]

Бројне пећине налазе се на средини Викоса, северно и источно од манастира, где су отшелници и прогоњени хришћани потражили уточиште током Османског царства.[5] Штавише, из истог разлога, мањи станови саграђени су око 1816. године.[2]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Prefecture of Ioannina, Epirus-Greece” (PDF). Prefectural Committee of Tourist Promotion. стр. 14. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 07. 2011. г. Приступљено 2010-07-20. 
  2. ^ а б в г д „Municipality of Central Zagori: Monodendri, sightseeing”. Technological Institute of Piraeus. Архивирано из оригинала 2011-06-08. г. 
  3. ^ Miller Korina; Armstrong Kate; Clark Michael Stamatios; Deliso Chris (2010). Greece. Lonely Planet. стр. 344. ISBN 978-1-74179-228-7. 
  4. ^ Paschos, P.; Nikolaou, E.; Papanikos, D. (2004). Explore the landscape, the rocks and the nature of Vikos-Aoos and surrounding area. Find out its history and civilisation. (PDF). Greek Institute of Geology & Mineral Exploration. ISBN 978-960-98903-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. 
  5. ^ Jackson Jack (2003). The world's great adventure treks. New Holland Publishers. стр. 113. ISBN 978-1-84330-261-2. [мртва веза]