Портал:Грчка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search


Flag of Greece.svg
Добродошли на


Положај Грчке

Грчка (грч. Ελλάδα [e̞ˈlaða] или грч. Ελλάς [e̞ˈlas]), званично Хеленска Република (грч. Ελληνική Δημοκρατία) је држава у југоисточној Европи, која се налази на јужном делу Балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Бугарском и Македонијом на северу и Турском на истоку. Егејско море лежи источно и јужно од континенталног дела Грчке, док се Јонско море налази на западу. У оба ова мора се налази велики број острва. Главни град је Атина, а већи градови су Солун, Патрас, Ираклион, Волос, Јањина, Лариса и Кавала.

Грчка се налази на раскршћу Европе, Азије и Африке. Грчка историја обухвата период Античке Грчке, Римског и Византијског царства и четири века Отоманске владавине. Грчка је колевка демократије, западњачке филозофије, Олимпијских игара, западне књижевности и историографије, политичких наука, важних научних и математичких принципа и западњачке драме, укључујући ту и комедију и трагедију.


Изабрани чланак

Западна фасада Партенона

Партенон, (стгрч. Παρθενών, грч. Παρθενώνας) је храм посвећен грчкој богињи Атини, заштитници града Атине, изграђен у 5. веку п. н. е. на Акропољу. То је најзначајнија сачувана грађевина класичног стила, која се сматра врхунцем развоја дорског стила. Његове декоративне скулптуре убрајају се у најважнија дела старогрчке уметности. Партенон се сматра трајним симболом античке Грчке и атинске демократије, и спада у највеће светске културне споменике. Грчко министарство културе тренутно спроводи пројекат рестаурације и реконструкције.

Партенон је изграђен уместо старијег храма посвећеног Атини, познатог под називом Пре-Партенон или Старији Партенон који је уништен у инвазији Персијанаца из 480. године п. н. е. Као и већина грчких храмова, Партенон је коришћен каo трезор, а једно време је био трезор Делског савеза. У 6. веку Партенон је коришћен као хришћанска црква посвећена Богородици. Након што су Турци освојили Грчку, коришћен је као џамија почетком друге половине петнаестог века, око 1460. године и у то време је имао и минарет.

Пред крај седамнаестог века, 28. септембра 1687. године, турско складиште муниције које се налазило унутар зграде је било погођено млетачким гранатама. Резултујућа експлозија је у знатној мери оштетила Партенон и његове скулптуре, а заповедник млетачке војске, Венецијанац Франческо Моросини је постао познат као човек који је тешко оштетио Партенон.


...даље...

Поглед на Нафплио са акропоља.
Поглед на Нафплио са акропоља.
Микис Теодоракис

Микис Теодоракис (грч. Μίκης Θεοδωράκης) је савремени грчки композитор и вођа покрета отпора против профашистичке војне хунте у Грчкој током друге половине двадесетог века. Светску славу је стекао радећи музику за филмове „Грк Зорба“ (1964), „З“ (1969) и „Серпико“ (1973). У политици заступа левичарске ставове и био је противник војне хунте. Године 1990. изабран је за посланика грчког парламента на листи Нове демократије, странке умерене деснице, а касније и министар (1990-1992) у влади Константиноса Мицотакиса.

...даље...

  • Чланци без слика:
Portal.svg Остали портали на Википедији на српском језику