Метатонија

С Википедије, слободне енциклопедије

Метатонија у штокавској акцентуацији представља процес промене унутрашње природе акцента који се догодио крајем 14. и почетком 15. века на штокавском говорном подручју и у суштини је процес настајања узлазних акцената. До тада је српски језик познавао само два силазна акцента и њихова дистрибуција била је слободна, тј. могли су да се нађу на било ком слогу, па и на последњем.

Проучавањем метатонијских и осталих акценатских процеса бави се акцентологија.

Опис процеса метатоније[уреди | уреди извор]

Процес метатоније дешава се тако што се сви акценти померају за један слог ка почетку речи и постају узлазни.

  • ливȁда → лѝвада
  • доноси̏ли → донòсили
  • купу̏јē → ку̀пујē

Ако је у првобитној позицији акценат био дугосилазни, када је прешао на слог испред на његовом месту је остала неакцентована дужина:

  • који̑ → кòјӣ
  • девȏјка → дèвōјка
  • препродȃјē → препрòдāјē

Ако је у првобитној позицији предакценатскислог био дуг, када је на њега прешао акценат постао је дугоузлазни:

  • рēкȁ → рéка
  • пӣсмȍ → пи́смо
  • пӣтȁти → пи́тати

Ако је првобитна позиција акцента била на првом слогу онда се он није променио јер није имао слог испред себе на који би могао да пређе и зато су у српском језику силазни акценти остали само на почетном слогу или у једносложним речима:

  • мȃјка → мȃјка
  • ку̏ћа → ку̏ћа
  • су̑нце → су̑нце

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пецо, Асим (1988). Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika. Београд: Научна књига. ISBN 978-86-23-70059-0. 
  • Јокановић-Михајлов, Јелица (2012). Прозодија и говорна култура. Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-84885-55-7. 
  • Јокановић-Михајлов, Јелица. Акцентологија српског језика (Говор). Предавања на Филолошком факултету. Београд.