Мигел Отеро Силва
| Мигел Отеро Силва | |
|---|---|
.jpg) Мигел Отеро Силва | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Мигел Отеро Силва |
| Датум рођења | 26. октобар 1908. |
| Место рођења | Барселона, Венецуела |
| Датум смрти | 28. август 1985. |
| Место смрти | Каракас, Венецуела |
| Држављанство | венецуеланаско |
| Националност | Венецуеланац |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Мртве куће |
| Потпис |  |
Мигел Отеро Силва (26. октобар 1908 - 28. август, 1985), био је венецуелански писац, новинар, хумориста и политичар. Његови књижевни и новинарски радови су строго везани за друштвену и политичку историју Венецуеле. Пре успостављања демократије 1958. године, био је више пута присиљени на изгнанство.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Барселони, Анзоатеги (шп. Estado Anzoátegui). Преселио се у главни град Венецуеле, Каракас у раној младости да студира на централном Универзитету Венецуеле грађевинарство. Током овог периода, у својим раним књижевним активностима, пише за часописе и новине, као што су Élite и Fantoches. Објављује и у другим универзитетским публикацијама,а улази и у свет новинарства.[1]
Награде
[уреди | уреди извор]- Национална награда књижевности (1955, за роман Мртве куће)
- Национална награда за новинарство
- Члан венецуеланске Академије језика (1967)
- Међународна Лењин награда за мир (1979)
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Вода и речно корито (Aqua y cauce (1937)) - песништво, 25 песама
- Елегија Корал за Андреса Елоја Бланка (Elegía coral a Andrés Eloy Blanco(1958))
- Праг (Umbral (1966))
- Грозница (Fiebre (1939))
- Мртве куће (Casas Muertas (1955))
- Бушотина број један (Oficina N° 1 (1961))
- Оноријева смрт (La Muerte de Honorio (1963))
- Кад желим да плачем, не плачем (Cuando quiero llorar no lloro (1970))
- Будаласте симфоније (Sinfonias tontas)
- Трапавко у паклу (Un Morrocoy en el infierno)
- Nebeske stvari (Las celestiales)
- Страна ограда (El cerado ajeno)
- Осам брбљарија (Ocho Palabreos)
- Фиренца, човечји град (Florencia, ciudad del hombre)
- Целокупна проза (Prosa completa (1976))
- Сабране песме (Obra poetica completa (1976))
- Сабрани хумористички записи (Obra humoristica completa (1976))
- Лопе де Агире, Принц Слободе (Lope de Aguirre, Príncipe de la Libertad (1979))
- Камен што беше Христ (La Piedra que era Cristo(1984))
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија Мигела Отеро Силва Приступљено 08.10.2016. године
