Каракас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта Вики-гимназијалац у Гимназији "Урош Предић" у Панчеву.
Датум уноса: октобар/новембар 2017.
Википедијанци: Ова група ученика ће писати чланке на подстраницама, где ће остати до краја периода уноса и оцењивања.
Позовамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.
Каракас
шп. Santiago de León de Caracas
CaracasAvila.jpg
Каракас
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Венецуела
Савезна држава Престонички округ
Основан 25. јул 1567.
Становништво
Становништво
 — 2011. 3.273.863
 — густина 3.895/км2
Географске карактеристике
Координате 10°30′00″ СГШ; 66°55′00″ ЗГД / 10.5° СГШ; 66.916667° ЗГД / 10.5; -66.916667Координате: 10°30′00″ СГШ; 66°55′00″ ЗГД / 10.5° СГШ; 66.916667° ЗГД / 10.5; -66.916667
Ндм. висина 900 м
Површина 822,9 км2
Каракас на мапи Венецуеле
Каракас
Каракас
Каракас на мапи Венецуеле
Остали подаци
Градоначелник Антонио Ледезма
Поштански број 1010-A
Позивни број 0212
Веб-сајт
www.alcaldiamayor.gob.ve

Сантијаго де Леон де Каракас (шп. Santiago de León de Caracas) је највећи и главни град Венецуеле. Налази се у котлини на реци Гуаире.

Број становника у центру (историјски центар града „Либертадор“) достигао је 3 милиона, док у ширем подручју живи 4 до 5 милиона. Каракас се увећава стихијски изградњом бариоса (сиротињских четврти) на брдима око града.

Каракас је 25. јула 1567. основао Дијего де Лозада под именом Сантијаго де Леон де Каракас (Santiago de León de Carácas).

Географија[уреди]

Град се налази на северу Венецуеле у истоименој уској долини на 760–920 метара надморске висине. Од Карипског мора удаљенј је око 10 километара ваздушном линијом и планинама Авила висине 2.200 метара. Лука и аеродром Каракаса налазе се у насељима на обали мора. Клима овог подручја је тропска са средњом годишњом температуром од 22,5 °C и годишњом количином падавина између 900 и 1300 милиметара.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Историја[уреди]

Колумбо је 1498. био први Европљанин који је стигао до обале код Каракаса. Ту је настала мала колонија европских досељеника коју с ускоро уништили домороци.

Град је настао око 1570: шпански конкистадор Дијего де Лозада је 1567. основао град под именом Сантијаго де Леон де Каракас. Касније је Каракас постао седиште обласног гувернера.

Око 1750. град је доживео процват уследизвоза какаа.

Тешки земљотреси су уништили Каракас два пута: 1755. делимично и 26. марта 1812. потпуно. У другом земљотресу погинуло је 12.000 људи.

Декларација о независности је проглашена у Каракасу 29. јула 1811, а град је од Шпанаца ослободио Симон Боливар 1814. Рат је трајао до 1821. Од 17. новембра 1831. Каракас је главни град Републике Венецуеле.

Економија нафтом богате Венецуеле се нагло развијала у првој половини 20. века. Каракас је тако постао један од најважнијих економских центара Латинске Америке. Током 50их, 60их и 70их, Каракас је доживео интензивну модернизацију. Тада је подигнут Универзитет Венецуеле. Касније у град пристиже велики број бивших сељака из унутрашњости у потрази за послом у индустрији.

Данас је криминал велики проблем у Каракасу. Године 2006. у њему се догодило 4.160 убистава.

Становништво[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда[уреди]

Каракас је финансијски и индустријски центар Венецуеле. Најважније индустријске гране су текстилна, машинска и индустрија прераде коже. Веома важну економску и политичку улогу играју још хемијска, прехрамбена и индустрија прераде нафте (ланац рафинерија Petroleos de Venezuela). У Каракасу је седиште једине берзе у Венецуели (Bolsa de Valores de Caracas). Аутомобилска индустрија ММЦ Аутомориц је један од највећих послодаваца у граду.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Каракас има метро који је отворен 1983. Од 1994. у овом систему постоје 3 линије.

Аеродром Каракас се налази северно од Каракаса, на обали близу места Мајкетиа. Са градским центром повезан је ауто-путем који је дуг више од 30 километара.

Рођени у Каракасу[уреди]

Клима[уреди]

Климатски услови и природна вегетација у обалном појасу чине изузетно сложен образац. Температура се углавном смањује са растућим надморским висинама, а падавина и влажност су високи на падинама који се суочавају са источним путем према превладавајућим ветровима. Одлучујући климатски фактор у долини је елевација. Температуре се крећу од средине 40-их до низих 90-их ° Ф (око 7 до 33 ° Ц), годишње просечно око 70 ° Ф (21 ° Ц). Насупрот томе, просјечна температура у Ла Гуаира, на нивоу мора само 10 миља (16 км), налази се на ниској 80 ° Ф (око 27 ° Ц). Сезонски опсег температуре у Каракасу између просека најхладнијег месеца (јануарa) и најтоплијег мјесеца (маја) је само 5 ° Ф, знатно мање од нормалног дневног опсега. Годишње падавине су око 32 инча (800 мм). Од маја до новембра постоји изразита кишна сезона, која чини више од четири петине укупних годишњих падавина и садржи топло, влажно време. Насупрот томе, сушна сезона, од децембра до априла, карактеришу чисто небо и пријатно хладне температуре.

Веће планинске падине, поготово на северу, углавном су облачне. Постоји прилично богата вегетација, укључујући остатке шума, која остаје зелена током целе године. Други делови раскошне вегетације чувају се у главним парковима града и 

његовим разним вртовима, укључујући и Ботаничку башту. Тамо где превладавају неугодне косине, ерозија је озбиљан проблем. Живота птица, која је некада премашила 100 врста у долини, драматично је смањена.

Економија[уреди]

Економија Венецуеле скоро искључиво заснива на нафти. Откривена 1914. године, нафта је претворила Венецуелу у једну од најбогатијих земаља Латинске Америке и још увијек чини више од 20 посто бруто домаћег производа (БДП) земље. Велики нафтни бум дошао је током седамдесетих година прошлог века, чиме је земља скоро навечер трансформисала. Иако су главне уљне наслаге лоциране у сливу Марацаибо, Царацас је изузетно користио приходе од нафте; Његова модерна архитектура и њен статус као центар политичке, научне и културне Венецуеле су углавном захваљујући приходу нафте. Каракас је главни пословни центар у земљи, као и центар свих пословних сектора - пољопривреда, нафта, струја - иако већина ресурса долази из различитих дијелова земље. Недавни пренос моћи у највећу нафтну компанију у земљи допринио је економској несигурности нације која производи нафту, а економисти пажљиво прате тржишта, пословни сектор и политичку ситуацију у Каракасу.

Спољашње везе[уреди]

https://www.britannica.com/place/Caracas http://www.city-data.com/world-cities/Caracas-Economy.html