Пређи на садржај

Пајпер PA-44 Семинол

С Википедије, слободне енциклопедије
Пајпер PA-44 Семинол

Пајпер PA-44 Семинол
Пајпер PA-44 Семинол

Општи подаци
Намена Лаки школски авион.
Посада 1 пилот
Број путника пет путника
Произвођач Пајпер авиони
Пробни лет 1978.
Димензије
Дужина 8,41 m
Висина 2,59 m
Распон крила 11,77 m
Површина крила 17,1 m²
Маса
Празан 1070 kg
Максимална 1723 kg
Погон
Број мотора 2 мотора
Физичке особине
Клипноелисни мотор Ликоминг O-360-A1H6
Снага КЕМ-а 135 kW
Снага КЕМ-а у кс 180 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 280 km/h
Долет 1630 km
Плафон лета 5213 m
Брзина пењања 366 m/min
Портал Ваздухопловство

Пајпер PA-44 Семинол (енгл. Piper PA-44 Seminole) је лаки двомоторни авион производње америчке компаније Пајпер авиони. Пајпер Семинол јер развијен на платформи једномоторног Пајпер PA-28 Чирокија и примарно је намењен за обуку пилота на двомоторним авионима.[1] Семинол је произвођен у три наврата, од 1979—82, 1989—90 и поново од 1995.

Конструкција и развој

[уреди | уреди извор]

Први израђени авиони су опремљени с два Ликоминг O-360-E1A6D мотора од 180 КС (135 kW). Десни мотор (варијанта LO-360-E1A6D) окреће се у супротном смеру од левог с чиме се елиминише ситуација „критичног мотора“, а авионом је у случају потребе гашења једног мотора или његовог отказа лакше управљати. Семинол је дозволу за лет добило 10. марта 1978. године када је и уведена у употребу. Бруто маса авиона је 1723 kg. Касније израђивани авиони опремљени су с Ликоминг O-360-A1H6 моторима.

Варијанте

[уреди | уреди извор]

PA-44-180 Семинол

[уреди | уреди извор]

Стандардна варијанта коју покрећу два Ликоминг O-360-E1A6D или O-360-A1H6 мотора.

PA-44-180T Турбо Семинол

[уреди | уреди извор]

Варијанта PA-44-180T Турбо Семинол која је израђивана 1981. и 1982. године сертификована је 29. новембра 1979. Покрећу је два Ликоминг NA-360-E1A6D мотора од 180 КС (135 kW) с турбокомпресором, чиме су се авиону значајно побољшање перформансе на већим висинама. Максимална полетна маса Семинол Турбо авиона је 1780 kg.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Montgomery, MR & Gerald Foster: A Field Guide to Airplanes, Second Edition, pp. 92. Houghton Mifflin Company. 1992. ISBN 978-0-395-62888-1.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]