Педро Хуан Гутијерес
Педро Хуан Гутијерес | |
---|---|
Пуно име | Pedro Juan Gutiérrez |
Датум рођења | 27. јануар 1950. |
Место рођења | Матанзас, Куба |
Веб-сајт | www |
Педро Хуан Гутијерес (шп. Pedro Juan Gutiérrez; Матанзас, Куба, 27.1.1950) кубански је писац за кога кажу да стално пише исту књигу.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Одрастао је у Пинар дел Рио и почео је да ради као продавац сладоледа и новина када је имао једанаест година. Био је војник, инструктор пливања и кајака, пољопривредни радник, варилац у бродоградилиштима где су се вариле челичне плоче без обзира на доба дана и радно време и новинар за 26 година. Он је сликар и вајар и аутор неколико књига поезије. Дошао је у центар Хаване када је имао 37 година и био запањен нивоом насиља, али и енергијом људи који су ту живели.[2]
Писац
[уреди | уреди извор]Прво су кренули да се ређају предвидљиви епитети: карипски Хенри Милер, кубански Буковски. Он је, у ствари, храбар, мајсторски социјални писац познат и по жестоким еротским сценама. Пише и коментарише средину у којој живи онако успут, уз чашицу са другарима, или у постељи са љубавницама.[1]
Стил писања
[уреди | уреди извор]Кад Гутијерес пише, све делује варљиво једноставно: као да користи мало речи, и то оних обичних, остављајући утисак да књигу као што је његова може свако да напише. То је она варка из најбољих Хемингвејевих прича које је сликар и писац Педро Хуан добро проучио. Привржен је реализму, за које неки сматрају да је то ипак прљави реализам. Његово сликарско око научило га је да у неколико потеза прикаже читаве галерије незаборавних ликова који насељавају његов свет из центра Хаване и чине радњу романа, где се мало тога догађа, динамичном и веродостојном.
Осећања
[уреди | уреди извор]Педро Хуан се не плаши осећања, нити избегава да о њима пише. Привлачност његових дела се огледа и у тузи, радости, љубави, гневу, страху, страсти, љубомори као свакодневици његових ликова. На читаоце преноси и своју заразну љубав према Хавани.
„ | Један град се воли ако си у њему био срећан и ако си патио. Ако си волео и мрзео. И ако си без пребијене паре у џепу, тукао се по улицама, а после се повратио... Ако немаш своју причу тамо где живиш, само си као зрнце прашине ношено ветром.[1] | ” |
Дела
[уреди | уреди извор]- Меланхолија лавова COBISS.SR 109585932
- Змијско гнездо
- Наш Г. Г. у Хавани
- Pobre Diablo and Other Stories
Циклус Центар Хаване
[уреди | уреди извор]- Прљава трилогија Хаване
- Краљ Хаване
- Тропска животиња COBISS.SR 177938188
- Незасити човек-паук
- Псеће месо
Награде
[уреди | уреди извор]Добитник је шпанске награде Alfonso Garcia Ramos за 2000. годину.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званичан веб сајт Педра Хуана Гутијереса Приступљено 15.10.2016.
- Интервју са Педром Хуаном Гутијересом Приступљено 15.10.2016.