Пупинов калем

С Википедије, слободне енциклопедије
Шема рада Пупинових калемова у ПТТ музеју у Београду
Пупинов калем (ПТТ музеј)

Пупинови калемови представљају једно од најзначајнијих проналазака Михајла Пупина, великог поборника наизменичне струје. Овим проналаском је још 1900. године Пупин успео да реши проблем жичног телеграфског и телефонског преноса на велике даљине. Такав процес преношења назива се пупинизација, а своди се на то да се код телефонских линија на одређеној удаљености постављају Пупинови калемови.

Технички принцип[уреди | уреди извор]

Отпорност нискофреквентних водова, као што су они у телефонским мрежама, може се смањити повећањем индуктивности. Пупинови калемови врше ову компензацију, која се пројектује тако да унета индуктивност одговара акумулираној капацитивности вода (XL = XC). Калемови се постављају на сваких 1000-1700 m вода, са индуктивношћу од 80/50 mH.

Са становишта информатичке теорије, пупинизација омогућава пренос сигнала без изобличења, т. ј. испуњава Хевисајдов услов.

Овај принцип се углавном користи само код упарених далековода, али у САД се примењује и у локалним мрежама јер побољшава фреквентне особине мреже. Пупинови калемови се још користе у мобилним радио антенама (као противтежа капацитивности антене) и у високонапонским далеководима.