Пређи на садржај

Самосвест

С Википедије, слободне енциклопедије

Самосвест је свест личности о себи у супротности са другим – другим личностима и светом уопште[1]. Ово је човекова свест о његовој интеракцији са објективним светом и субјективним светом (психом), његовим виталним потребама, мислима, осећањима, мотивима, инстинктима, искуствима, поступцима[2]. На животном путу појединца као субјекта културе и живота уопште долази до постепеног освешћивања и савладавања дијалектичке везе између свести и самосвести личности, што је важан услов за развијање и дефинисање животне стратегије.

У психологији

[уреди | уреди извор]

У психологији, самосвест се схвата као ментални феномен, свест особе о себи као субјекту активности, услед чега се идеје особе о себи формирају у менталну „Слику-ја“.

Дете не схвата себе одмах као „ја“; Током првих година често се назива именом – како га зову они око њега; он прво постоји за себе, пре као објекат за друге људе, него као независан субјект у односу на њих[3].

Развијање самосвести

[уреди | уреди извор]

Самосвест није почетна датост својствена човеку, већ производ развоја. Међутим, почеци свести о идентитету јављају се већ код одојчета, када оно почиње да прави разлику између сензација изазваних спољашњим објектима и сензација изазваних сопственим телом, свести „ја“ – од око три године, када дете почиње да правилно употребљавају личне заменице. Свест о својим менталним квалитетима и самопоштовање постају најважнији у адолесценцији[4]. Пошто су све ове компоненте међусобно повезане, обогаћивање једне од њих неизбежно модификује цео систем[5].

Фазе (или фазе) развоја самосвести:

  • Откриће „ја“ се дешава у доби од 1 године.
  • До две или три године, особа почиње да одваја резултате својих поступака од поступака других и јасно препознаје себе као извршиоца.
  • До седме године формира се способност самовредновања (самопоштовање).
  • Адолесценција и адолесценција је фаза активног самоспознавања, потраге за собом, сопственим стилом. Приводи се крају период формирања друштвених и моралних оцена.

На формирање самосвести утичу:

  • Евалуације других и статус у групи вршњака.
  • Корелација између „стварног ја“ и „идеалног ја“.
  • Процена резултата ваших активности.

Компоненте самосвести

[уреди | уреди извор]

Компоненте самосвести према В. С. Мерлину:

  • свест о свом идентитету;
  • свест о сопственом „ја“ као активном, активном принципу;
  • свест о својим менталним особинама и квалитетима;
  • одређени систем друштвеног и моралног самопоштовања.

Сви ови елементи су функционално и генетски повезани једни са другима, али се не формирају у исто време[6].

Функције самосвести

  • Самоспознаја је стицање информација о себи.
  • Емотиван и вредан однос према себи.
  • Саморегулација понашања.

Смисао самосвести

  • Самосвест доприноси постизању унутрашње конзистентности личности, идентитета са собом у прошлости, садашњости и будућности.
  • Утврђује природу и особине тумачења стеченог искуства.
  • Служи као извор очекивања о себи и свом понашању.
  • То је услов да човек постане развијена, креативна личност и субјект културе

У филозофији

[уреди | уреди извор]

У филозофији, самосвест је свест по свести о себи, одраз свести о себи. Самосвест се истовремено схвата и као акт (активност) рефлексије свешћу о себи, и као резултат ове рефлексије – сазнање о себи. Самосвест је услов да се свест сачува у времену — одржава се као једна те иста свест. Истовремено говоре о јединству самосвести. Заузврат, јединство самосвести је услов било каквог јединства у свету (види Кант). У строго филозофском смислу, свест увек постоји – не може ни да почне ни да се заустави, пошто се у том смислу схвата као сам услов за конституисање света, као сам начин постојања и датост света. Сходно томе, самосвест се схвата као јединство субјекта који лежи у основи све свести.

  1. ^ „Definition of SELF-AWARENESS”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). 2024-05-10. Приступљено 2024-05-14. 
  2. ^ Jabr, Ferris (2012-10-18). „Self-Awareness with a Simple Brain”. Scientific American Mind. 23 (5): 28—29. ISSN 1555-2284. doi:10.1038/scientificamericanmind1112-28. 
  3. ^ Јовановић, Ивана Р. (2020). „О неким аспектима психологије медијске и опште комуникације”. Узданица. 17 (2): 97—110. ISSN 1451-673X. doi:10.18485/uzdanica.2020.17.2.7. 
  4. ^ Mohammadiarya, Alireza; Sarabi, Salar Dousti; Shirazi, Mahmoud; Lachinani, Fatemeh; Roustaei, Amin; Abbasi, Zohre; Ghasemzadeh, Azizreza (2012). „The Effect of Training Self-Awareness and Anger Management on Aggression Level in Iranian Middle School Students”. Procedia - Social and Behavioral Sciences (на језику: енглески). 46: 987—991. doi:10.1016/j.sbspro.2012.05.235. 
  5. ^ Rochat, Philippe (2003). „Five levels of self-awareness as they unfold early in life”. Consciousness and Cognition (на језику: енглески). 12 (4): 717—731. doi:10.1016/S1053-8100(03)00081-3. 
  6. ^ Yawkey, Thomas D.; Johnson, James E., ур. (2013-04-15). „Integrative Processes and Socialization”. doi:10.4324/9780203767696.