Саобраћајни полигон за обуку за самостално кретање слепих и слабовидих
Саобраћајни полигон за обуку за самостално кретање слепих и слабовидих специјално је осмишљен и опремљен простор у школама за слепе и слабовиде особе на коме се оне оспособљавају за самостално кретање на простору града по школским правилима и програмима за обуку слепих и слабовидих особа.[1]
Оријентација и мобилност[уреди | уреди извор]
Оријентација се односи на способност да слепа или слабовида особа зна где се налази и куда желите да иде, да ли се крећ из једне собе у другу, ходате од куће до центра града, вози аутобусом од једног места до другог или се „оријентишете“ на ново градилиште или школски простор.[2][3]
Мобилност се односи на способност безбедног, ефикасног и ефективног кретања са једног места на друго. То значи самоуверено ходање без спотицања или пада, прелазак улице и коришћење јавног превоза. Мобилност учења такође укључује учење употребе основних алата као што је штап или чак монокул за оне са слабим видом, као и стратегије, као што је ослушкивање саобраћајних образаца приликом преласка улице или коришћење приступачних сигнала за пешаке.[2][3]
Полигон у Србији[уреди | уреди извор]
Први такав полигон изграђен је у Србији 2018. године у Београду у Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић” у Земуну.[4]
Полигон се састоји из четири дела, за :
- обуку у кретању по правој и кривој стази,
- препознавање различитих површина,
- обуку у кретању на пешачком прелазу са семафорима,
- обуку у кретању на степеницама и мосту.
Полигон је опремљен следећом техничком и грађевинском инфраструктуром:
- семафорима, са звучном, тактилном, светлосном и вибрационом опремом,
- грађевинским елементе који се налазе на улици, како слепе и слабовиде особе након тренинга на полигону не би имале проблема да се оријентишу када изађите на улицу, улазе у градски превоз или установе.
Услови[уреди | уреди извор]
Да би обука на овим полигонима дала резултате градске власти би требало да сваку раскрсницу и семафор у великим градовима опреме звучном сигнализацијом, а тротоаре и препреке означе на посебан законом прописан начин јер само тако би се слепе и слабовиде особе могле кретали на прави начин. ВИДИ ЈОШ
Види још[уреди | уреди извор]
- Оријентација и самостално кретање слепих особа
- Школа за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић
- Кретање без вида у простору града
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Kelley, Pat (1996). „Orientation and Mobility: Techniques for Independence, Steven Lagrow and Marvin Weessies, Palmerston North, NZ: The Dunmore Press Ltd, 1994. 212 pp. NZ $40 paper.”. The Australian Journal of Rehabilitation Counselling (на језику: енглески). 2 (1): 66—67. ISSN 1323-8922. doi:10.1017/S1323892200001885.
- ^ а б „Оријентација и самостално кретање | Индивидуални програми | Школа за ученике оштећеног вида | Вељко Рамадановић”. web.archive.org. 2017-07-08. Архивирано из оригинала 08. 07. 2017. г. Приступљено 2022-12-09.
- ^ а б „Blind & Low Vision Skills Training”. LightHouse for the Blind and Visually Impaired (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-09.
- ^ A, Tanjug, J. „Otvoren prvi poligon za slepe i slabovide u Srbiji”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-12-09.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Отворен полигон за кретање слепих и слабовидих - www.osi-press.com
- Sighted Guide Technique (језик: енглески)